Član 4. kao mesto sporenja: Menja se Zakon o zaštiti potrošača, udruženja ukazuju na jedan veliki propust

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine od 4. do 24. avgusta 2025. sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o zaštiti potrošača.

Dakle, javna rasprava je u toku, a zakon, kako tvrde iz udruženja za zaštitu potrošača, nije sporan, osim u jednom članu koji menja sve.

Naime, član 4 ovog Nacrta zakona o zaštiti potrošača je promenjen u odnosu na aktuelni Zakon, tako da potencijalno može na više načina da ugrozi ili smanji prava potrošača.

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva za Danas objašnjava da je dosadašnji član 4. glasio da se Zakon primenjuje uvek, osim ako neki drugi propis ne obezbeđuje viši nivo zaštite potrošača, dok bi po novom zakonu to bilo – osim u slučaju postojanja nekog drugog propisa.

„Ovaj zakon ima dosta izmena koje, kad se pogledaju, deluju kao da će doneti nove zaštite za potrošače i to je tačno. Međutim, sve drugo nema toliko smisla ako prođe izmena člana 4. Zakona o zaštiti potrošača“, upozorava on.

Gavrilović na primeru objašnjava kako je to do sada izgledalo.

„Ukoliko Zakon o zaštiti potrošača kaže da je rok za nešto 15 dana, a neki drugi propis kaže da je rok 10, onda se primenjuje taj drugi propis. Dakle, svaki propis koji daje veći stepen zaštite od Zakona o zaštiti potrošača se primenuje u odnosu na taj zakon“, navodi on.

Međutim, to se sada menja.

„Oni sada brišu taj deo rečenice, pa kažu da se primenjuje Zakon o zaštiti potrošača, osim ako ne postoji neki drugi propis, onda se primenjuje taj drugi propis. To znači da  drugim propisom ne mora da se obezbedi veća zaštita za potrošača, već može da se obezbedi veća zaštita za trgovca. To potencijalno donosi veliki broj problema“, poručuje Gavrilović.

Naš sagovornik navodi još neke primere kako bi novi zakon mogao da izgleda u praksi.

„Ako Zakon o zaštiti potrošača kaže da je rok za odgovor na reklamaciju osam dana, ali jedinica lokalne samouprave svojim propisom kaže da će njihova komunalna preduzeća da odgovore u roku od 60 dana, primenjivaće se njihov propis. Takođe, ako Zakon kaže da kod povećanja cena potrošač ima pravo da raskine ugovor, oni mogu da donesu odluku i kažu – kad naša toplana poveća cenu, potrošač nema pravo na raskid ugovora. I to bi se primenjivalo“, ukazuje on.

Ova izmena zakona, prema njegovim rečima, najviše pogoduje komunalnim preduzećima kao što su EPS, EDS, Toplane, Parking servis, Gradska čistoća…

„Za komunalna preduzeća propise mogu da donose i lokalne samouprave, zato će tu biti najveći problem. Naša pretpostavka je da se ovo radilo najviše da bi se zaštitili EPS i EDS zbog svega što se dešavalo mesecima unazad, kada su tražili da se struja očitava na tri meseca, samoočitavanje i slično“, smatra Gavrilović.

Kako dodaje, ovo je moglo jednostavnije da se uradi, izmenom člana 90. Zakona o zaštiti potrošača.

„Da se to odnosi samo na usluge od opšteg ekonomskog interesa, a ne da se na ovaj način praktično poništava Zakon o zaštiti potrošača, otvarajući put da svi drugi trgovci i pružaoci usluga, kroz izmene ili donošenje novih propisa, mogu da kreiraju svoju poslovnu klimu kako njima odgovara“, kaže on.

Gavrilović upozorava da će, ako ove izmene prođu, biti veliki broj problema – „od toga da se reklamira račun za struju, vodu… do toga da ćemo imati problem da zamenimo patike, akumulator, televizor i slično“.

Ministarstvo trgovine se, kako tvrdi naš sagovornik, „vadi“ da je ovo usklađivanje sa propisima Evropske unije (EU).

„To nije tačno, oni su loše preveli propis na koji se pozivaju i umesto da su ubacili da se primenjuju druge direktive, ubacili su da se primenjuju drugi propisi, a to znači da mogu i propisi niže pravne snage“, objašnjava on.

Gavrilović dodaje da i bez obzira na to, član 4. nije trebalo dirati.

„Zakon o zaštiti potrošača treba da ostane krovni i da on propisuje minimum nekih prava koja potrošači imaju, a svim drugim propisima da se ta prava prošire, specifikuju i da se njima daju veća prava potrošačima“, zaključuje on.

I Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača za Danas ukazuje na problem sa članom 4. novog zakona.

„Ta osnovna promena nije sadržana u Komentaru Nacrta zakona o zastiti potrošaca, niti je spomenuta od strane Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine na javnoj raspravi održanoj 6. avgusta u Ministarstvu, a nije bila obuhvacena ni radom Radne grupe za izradu Nacrta zakona“, navodi ona.

Kako dodaje, uglavnom se prezentovala implementacija tri direktive EU koje će sadržati novi zakon.

„Sada se to menja na način da se ukida imperativna primena Zakona o zaštiti potrošača, odnosno Nacrt zakona propisuje da se Zakon o zaštiti potrošača primenjuje samo ukoliko neki drugi propis ne reguliše određenu oblast. U tom slučaju primenjuju se ti drugi propisi, čak i u slučaju da umanjuju prava potrošača“, naglašava Perinčić.

I ona upozorava da to u praksi znači da će razne odluke u vezi sa radom komunalnih preduzeća imati veću pravnu snagu od ovog zakona.

„Ukoliko npr. Odluka o načinu plaćanja komunalnih usluga propiše da se računi ispostavljaju akontaciono, dakle bez utvrđene stvarne potrošnje, kako to propisuje novi zakon, primenjivaće se ta odluka“, navodi kao primer naša sagovornica.

Perinčić napominje i da je prisustvovala javnoj raspravi i usprotivila se ovoj promeni.

Šta kažu iz Ministarstva trgovine o ovom Nacrtu zakona?

Ovim povodom, list Danas kontaktirao je i Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine za pojašnjenje spornog člana zakona. Međutim, do objave teksta odgovor nismo dobili.

Ipak, odgovor je dostavljen udruženju Efektiva.

U tom odgovoru oni tvrde da je obaveza Srbije dalje usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU i dalje jačanje institucionalnog okvira zaštite potrošača.

„Nacionalno zakonodavstvo se usklađuje sa pravnim aktima EU, tako da je i Zakon o zaštiti potrošača koji je na javnoj raspravi, usklađen sa ‘potrošačkim direktivima’, između ostalog, Direktivom 2011/83/EU o potrošačkim pravima i Direktivom 2019/2161 „, objašnjavaju oni.

Ministarstvo je odgovorilo i na pitanje o spornom članu 4. Oni navode da kada su u pitanju akti niže pravne snage, Ustavom je propisana hijerahija domaćih opštih pravnih akata.

Citirali su član 195. Ustava koji glasi „Svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu. Statuti, odluke i svi drugi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom.“

„Imajući u vidu ustavom propisanu hijerarhiju, jedinice lokalne samouprave ne mogu doneti akt kojim bi se derogirale odredbe Zakona o zaštiti potrošača“, tvrde iz Ministarstva.

Međutim, Gavrilović postavlja pitanje, ako ova promena nema nikakvog uticaja, zašto uopšte menjaju ovaj član zakona.

„Što menjaš nešto što neće imati nikakvog uticaja u odnosu na ono kako je bilo. To nema logike“, poručuje on.