Foto: Shutterstock/KzenonU Evropskom parlamentu usvojena je nova direktiva koja štiti potrošače od nepoštene poslovne prakse, a koja obavezuje i Srbiju. Međutim, sagovornici Danasa ne vide da će uslediti velike promene u ovoj sferi u našoj zemlji, dok se država zapravo ne posveti zaštiti potrošača.
U novoj EU direktivi se kao nedopuštene posebno naglašavaju tvrdnje prodavaca o ekološkoj ispravnosti proizvoda bez dokaza, kao i prodaja proizvoda sa ugrađenim kvarovima, koji zbog toga kraće traju i praktično se kvare čim im garancija istekne, poput mobilnih telefona kojima baterija naglo oslabi posle dve godine upotrebe i tome slično.
Da bi ova direktiva definitivno stupila na snagu, mora još da je odobri Evropski savet i da bude objavljena u Službenom glasniku EU.
Nakon toga će sve države članice EU imati rok od dve godine da je implementiraju u svoje zakonodavstvo, a to obuhvata i Srbiju, koja je kandidat za članstvo.
Kako je objašnjeno, cilj ove direktive je da se potrošači zaštite od obmanjujućih poslovnih praksi i da im se pomogne da prave bolje izbore prilikom nabavke proizvoda.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović objašnjava da je nepoštena poslovna praksa prepoznata u domaćem zakonu još od 2014. godine, a da se nalazi i u novom zakonu.
„Nepoštena poslovna praksa spada pod prekršaje koji uglavnom zastare i Srbija gubi milione evra svake godine zbog toga. Jer svaki prekršaj ide na Prekršajni sud, a svaki predmet zastari posle dve godine“, navodi on.
Vi odete na sud da tužite trgovca, on angažuje advokata koji napravi dva puta odlaganje, slučaj zastari i advokat tuženog dobije minimalno 70.000 dinara za to, a te pare suda idu iz budžeta države. Tu najviše profitiraju ti advokati“, ukazuje Papović.
On objašnjava da će veliki problem napraviti i veštačka inteligencija.
„Treba ozbiljnije da se posvetimo zaštiti potrošača, posebno u eri dolaska veštačke inteligencije gde će biti puno zloupotreba. Već smo imali primere da su zloupotrebljeni likovi lekara Branimira Nestorovića i Danice Grujičić, gde je veštačka inteligencija skinula njihov glas i lik i prikazala ih kao da reklamiraju nešto što nema veze sa njima, a takvih primera ima puno sa javnim ličnostima“, podseća Papović.
On smatra da su udruženjima potrošača sada potrebni IT stručnjaci koji će otkrivati ovakve prevare i saopštavati potrošačima.
„Mi ne možemo da stignemo da se bavimo time od redovnih aktivnosti kao što su rešavanje problema patika, cipela, mobilnih telefona, zloupotreba kupovine preko društvenih mreža, nepostojećih firmi… mi imamo spisak od od preko 600 nelegalnih trogvaca na internetu, samo što smo mi našli“, naglašava Papović.
Što se tiče takozvanih ugrađenih, odnosno programiranih kvarova, naš sagovornik kaže da smo mi ranije imali uredbe koje su garantovale rezervne delove.
„Obaveza trgovca bila je da za robu koju stavlja u promet, a za koju je potreban garantni list, da toliko godina čuva i rezervne delove, odnosno da ih ima. U današnje vreme nemate rezervne delove ni za telefone, ni za televizore, ni za veš mašine i slično“, kaže on.
Ali te uredbe su, kako podseća, ukinute još početkom dvehiljaditih godina i zato sada imamo taj problem.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević ističe da ova direktiva svakako donosi dobre stvari za potoršače u Evropi.
„Donela bi dobro i nama, pod uslovom da počnemo zaista da primenjujemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kojim smo se obavezali da ćemo primenjivati sve akte koje donosi EU“, poručuje on.
Kada se radi o nepoštenoj praksi trgovaca, Bogosavljević navodi da su mogućnosti potrošača jako male.
„U Zakonu o zaštiti potrošača ugradili smo rešenje da se mogućnosti za ostvarivanje prava potrošača bitno suze, posebno time što je oduzet deo nadležnosti tržišnoj inspekciji i time što je napravljena hibridna organizacija koje formiraju Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i evidentirane organizacije potoršača u okviru Ministarstva, koje su se obavezale da neće iznositi stavove koji su u suprotnosti sa stavovima Vlade Srbije i lokalnih samouprava“, kaže naš sagovornik.
On smatra da je ovo dobar odgovor EU na jednu pogrešnu politiku koja je kreirana na međunarodnom nivou i prihvaćena u Evropi.
„Ide se na to da se novi proizvodi koriste dok mogu, posle toga nikome ništa, automobil, recimo, ide pod presu i slično. Zapostavio se onaj deo štetnog uticaja na životnu sredinu. Zato je dobro da se ovo zagovara“, smatra Bogosavljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
