– Cena nafte će, po svemu sudeći, postepeno početi da raste, tako da bi u ovoj godini mogla da dostigne nivo od 40,50 dolara po barelu. Ali, posmatrano u kontekstu promene tolerancije rizika investitora, ja sam i dalje skeptičan dok se ne suočimo sa pravom rasprodajom nafte po ceni od oko 20,22 dolara za barel. To bi svima moglo doći glave jer uključuje kašnjenja u plaćanju obaveza i mnogo frustracija na tržištu. S druge strane, nama bi, tehnički posmatrano, odgovaralo da WTI naftu nabavimo pre nego što cena krene naviše jer bi to očistilo duge spekulativne pozicije – procenjuje, analizirajući stanje na tržištu nafte, glavni ekonomista Sakso banke Stin Jakobsen.
Uz opasku da se sada svi ponašaju kao da idu u crkvu nedeljom i mole se da se tržište stabilizuje, Jakobsen ističe da je to ono što OPEK, ali i države koje nisu članice te organizacije, pokušavaju da postignu. Preduslov za to je, smatra ovaj analitičar, smanjenje proizvodnje, ili povećanje tražnje. Problem je, međutim, što je u ovom trenutku povećanje tražnje prilično nerealna opcija, s obzirom na to da većina velikih ekonomija i dalje relativno sporo raste.
– Kretanja na tržištu nafte treba posmatrati i u kontekstu rasta vrednosti dolara. Činjenica je da je jačanje američke valute veoma negativno uticalo na berzansku robu, kao i na kamatne stope. Zbog negativnih uticaja više faktora u energetskom sektoru moglo bi da dođe do povećanja kašnjenja u izmirivanju obaveza, a nije isključen ni bankrot pojedinih kompanija. Finansijske nevolje naftne industrije tek treba da vidimo – zaključuje Jakobsen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
