Zašto je Južni tok ponuda kojoj se ne može odoleti

Paket aranžman ruskog giganta Gasproma koji obuhvata izgradnju dela magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju, kupovinu većinskog dela NIS i izgradnju skladišta gasa Banatski Dvor ponuda je kojoj Vlada Srbije, izgleda ne može da odoli. I mada se lider G17 plus i ministar ekonomije Mlađan Dinkić protivi takvom konceptu nazivajući rusku ponudu nedostojnom, izjave predstavnika drugih stranaka koje sačinjavaju vladajuću koaliciju ukazuju na to da će prilikom izjašnjavanja o ruskom predlogu ministri iz redova G17 plus biti preglasani.

Južni tok prolazi kroz Bugarsku

Bugarski i ruski zvaničnici potpisali su u petak sporazum o učešću Bugarske u projektu rusko-italijanskog projekta Južni tok. Vrednost dela gasovoda koji će prolaziti kroz Bugarsku iznosiće 1,4 milijarde evra, a izgradnja cele trase koštaće 10 milijardi evra.

– Gaspromu je najjednostavnije da transportuje gas kroz Bugarsku odakle će se gasovod račvati u više pravaca. Za nas je najvažnije da jedan od krakova bude usmeren u pravcu Srbije. I mada trasa još uvek nije određena Rusi već sada pregovaraju sa nekim vladama država u regionu o potencijalnim pravcima. Zbog toga je veoma bitno da Vlada Srbije dobro utanači sve detalje našeg sporazuma sa Ruskom Federacijom, a pošto je sasvim izvesno da Rusi u paketu žele da dobiju i Naftnu industriju Srbije mi to moramo što bolje da naplatimo kroz gasovod – smatra Zorana Mihajlović-Milanović.

U prilog tome govori i izjava Velimira Ilića, predsednika Nove Srbije i ministra infrastrukture koji smatra da je ruska ponuda „dugoročno veoma povoljna i od opšteg državnog interesa“.Ilić dodao da je jedini problem ministar Dinkić koji se suprotstavlja tom projektu.
– Dinkić posmatra samo trenutne efekte prodaje NIS, odnosno iznos novca koji bi se dobio, što će uticati i na besplatnu podelu akcija. Ukoliko hoćemo da trajno rešimo probleme sa gasom moramo da potpišemo sporazum. Prirodno je da onaj ko ima gas uđe u ceo sistem u Srbiji, i neprirodno je da Naftnu industriju Srbije prodamo nekome ko nema gas i ko mora da ga kupuje od Rusije. Rusi možda nude manje novca u startu ali dugoročno se radi o dobiti, i zato ne bi bilo dobro da gasni koridor zaobiđe Srbiju – smatra Ilić. On deli mišljenje stručnjaka za energetiku koji tvrde da međunarodni gasni koridor treba da prođe kroz Srbiju zato što bi zemlja imala znatnu zaradu od tranzita gasa. Procenjuje se da bi koridora doneo dobit bila oko 200 miliona evra godišnje.
Iako detalji gasnog aranžmana još nisu dostupni javnosti procurela je informacija da će, ukoliko koridor pređe kroz Srbiju, kod Niša biti izgrađena najveća gasna elektrana u ovom delu Evrope koja bi strujom snabdevale zemlje koje imaju manjak električne energije poput Grčke i Turske. Procenjuje se da bi u vansezonskim potrošnjama gasa ta elektrana imala izuzetno veliku proizvodnju električne energije, jer bi se struja izvozila u turističke regione.
Rusima je veoma stalo da Južni tok prođe kroz Srbiju, ne samo zato što je reč o najjeftinijoj varijanti izgradnje gasovoda, već i zato što im omogućava širenje političkog uticaja u regionu među zemljama koje su orijentisane ka Evropskoj uniji, a većina njih i ka NATO paktu. Sergej Kuprijanov, portparol Gasproma izjavio je da bi prihvatanjem paket aranžmana Srbija mogla postati energetski centar na Balkanu. Svoju tvrdnju Kuprijanov je potkrepio podacima da bi Srbija mogla da računa ne samo na novac od prodaje NIS već i na investicije u modernizaciju infrastrukture ali i garantovane isporuke sirovina decenijama unapred. On je dodao da su pregovori između ruske i srpske strane u toku ali da je još uvek prerano govoriti o rokovima potpisivanja sporazuma u toj oblasti. Ipak, energetski eksperti u Srbiji predviđaju da bi stvari mogle biti jasne najkasnije za mesec dana, mada ima indicija da će sporazum biti potpisan i ranije. Koliko je Rusima stalo da pod svoje okrilje uzmu NIS i da preko Srbije izgrade deonicu gasovoda ka Italiji pokazuje i pismo koje je predsedniku Srbije Borisu Tadiću povodom njegovog 50. rođendana, uputio ruski lider Vladimir Putin, a u kojem se između ostalog kaže da „od posebnog značaja za nas jeste realizacija planiranih zajedničkih projekata u oblasti energetike“. Da li su, pak, Rusi spremni da se zbog gasnog aranžmana „cenkaju“ sa Srbijom pokazaće i vreme. Ipak, spekuliše se da je Gasprom ponudio 900 miliona evra (400 miliona za kupovinu, a 500 miliona za investicije) što se u Moskvi smatra pristojnom ponudom s obzirom da je svojevremeno knjigovodstvena vrednost NIS procenjena na 1,2 milijarde dolara.
Stručnjaci za energetiku inače nisu voljni da daju prognoze kakav će biti ishod „bitke za NIS i gasovod“ ali očekuju da će se situacija razjasniti najkasnije za mesec dana. U krugovima energetskih eksperata spekuliše se da će do zaoštravanja suprotstavljenih stavova u vezi sa prodajom NIS Gaspromu neće doći dok ne bude izabran novi predsednik Srbije. Tek kada taj proces bude okončan suprotstavljene strane će na sednici Vlade Srbije „ukrstiti koplja“. U G17 plus smatraju da bi minimalna cena za 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije trebalo da bude dve milijarde evra. „Srbiji je potreban dobar međudržavni gasni aranžman sa Rusijom, ali cenu za NIS treba odrediti na osnovu tržišnih kriterijuma, a ne direktnom pogodbom“, naglašavaju u toj stranci. Druga dva koaliciona partnera u Vladi Srbije, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, imaju drugačije viđenje stvari, i voljni su da pregovaraju sa Ruskom Federacijom o prodaji NIS i izgradnji gasovoda u paketu.
Strategijom koju je usvojila prethodna vlada bila je utvrđena tenderska privatizacija NIS ali je Demokratska stranka nagovestila eventualne izmene Strategije dok su raspisivanje tendera stalno najavljivali svi kolacioni partneri. Na kraju se nije desilo ni jedno ni drugo. Ko je kriv zbog toga što tender nije raspisan to je, u ovom trenutku, teško reći ali je sigurno da koalicioni partneri nisu mogli da se usaglase da li treba prodati manjinski ili većinski paket akcija nacionalne naftne kompanije. Ruski državni gigant Gasprom je, navodno, bio zainteresovan da učestvuje na tenderu, međutim pošto tender nije raspisan do 1. decembra, srpskoj strani je ponuđena kupovina NIS i i izgradnja gasovoda Južni tok u paketu, pod uslovom da Srbija proda većinski paket akcija nacionalne naftne kompanije. Sva tri koaliciona partnera bila su nezadovoljna prvobitnom ponudom Rusa jer sporazum nudi kapacitet gasovoda kroz Srbiju od 10 milijardi kubika gasa, a naši pregovarači traže bar 20 milijardi kubika godišnje.
Ipak, neki analitičari za energetiku smatraju i da je ponuda od 10 milijardi kubika gasa godišnje sasvim pristojna s obzirom na to da je Srbiji, za zadovoljenje sopstvenih potreba dovoljno oko 2,5 milijardi kubika, što znači da bi i u slučaju prihvatanja kapaciteta od 10 milijardi kubika, raspolagala sa značajnim viškovima. Ekspert za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović tvrdi da s obzirom na to da su Rusi izašli sa ponudom o izgradnji gasovoda i kupovini NIS u paketu, mi moramo da se prilagodimo novonastaloj situaciji i da izvučemo što više koristi iz tog aranžmana. Drugim rečima, paket aranžman Rusa treba prihvatiti u slučaju da uz kupovinu NIS nudi i izgradnju magistralnog gasovoda ali ako je u pitanju manji krak koji bi zadovoljavao samo potrebe Srbije, onda NIS ne bi trebalo prodati Gaspromu.
– Cena po kojoj će NIS biti prodat nije odlučujuća. To bi sigurno bilo dobro za državni budžet, međutim postavlja se pitanje koliko bi to bilo dobro i za samu kompaniju.Veoma je važno da kupac investira znatnu sumu novca u modernizaciju rafinerija i sveobuhvatno poboljšanje poslovanja NIS kako bi ta kompanija mogla da postane značajan regionalni igrač. Da bi se tako nešto ostvarilo potrebno je u narednom periodu uložiti od 700 do 800 miliona evra. Dakle, to su prioriteti na koje treba obratiti pažnju tokom pregovora sa Rusima – ističe Zorana Mihajlović-Milanović.