Zašto su strane direktne investicije u Srbiji prepolovljene?

Prema platnom bilansu koji je objavila Narodna banka Srbije (NBS) neto strane direktne investicije (SDI) u prvih osam meseci ove godine, u odnosu na isti period prošle, pale su za čak 54 odsto.

Naime, u prvih osam meseci ove godine neto strane direktne investicije iznosile su 1,49 milijardi evra, dok su u istom periodu 2024. godine iznosile 3,2 milijarde evra.

Sagovornici Danasa navode da na pad stranih direktnih investicija utiče više faktora, ali da je najdominantniji ekonomska kriza u Evropi, naročito u automobilskoj industriji na koju je srpska auto-industrija gotovo stoprocentno oslonjena.

Evropsku automobilsku industriju ugrožava, pre svega, pad potražnje za vozilima. Uz to, dodaju naši sagovornici, problem je i u tome što, čak i kada kupuju automobile, Evropljani sve češće biraju hibride i električna vozila, dok fabrike u Srbiji pretežno proizvode delove za tradicionalna vozila.

Između ostalog, na pad stranih direktnih investicija u određenoj meri utiče i povećanje američkih carina, a nije zanemarljiva ni politička nestabilnost u Srbiji koja investitorima šalje loš signal.

„Evropska automobilska kriza, američke carine, srpska politička nesigurnost“

Ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje da na pad stranih direktnih investicija pre svega utiče ekonomska kriza u Evropi, praćena geopolitičkim izazovima i rastućim rizicima.

Ti faktori, kako objašnjava, stvaraju osećaj nesigurnosti i neizvesnosti među investitorima, zbog čega mnogi odlažu odluke o većim, dugoročnim ulaganjima.

„Što se tiče Srbije, imali smo i lokalne probleme vezane za blokade i političke nesigurnosti. U suštini, sve ono što smo navodili prethodnih meseci kao razloge za pad stranih direktnih investicija nastavlja i dalje da utiče na taj trend“, kaže Nikolić za Danas.

On podseća da je prethodna godina bila izuzetno dobra kada je reč o prilivu stranih investicija, što je podiglo osnovicu za poređenje i samim tim je za očekivati bio lošiji rezultat ove godine.

Na pitanje koliko američke carine utiču na pad stranih direktnih investicija, Nikolić ukazuje da svi geoekonomski i politički izazovi, među kojima su i promene u trgovinskim politikama, posebno odnos SAD prema Evropi i Kini, utiče na investicione odluke i samim tim i na naš region.

„Sve te okolnosti direktno utiču na investicione odluke, a samim tim i na region Zapadnog Balkana, koji je poslednjih godina bio prepoznat kao privlačna investiciona destinacija“, ističe Nikolić.

„Srpska auto-industrija gotovo 100 odsto usmerena ka Evropi“

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dušan Marković kao dominantan razlog pada stranih direktnih investicija u Srbiji vidi krizu u automobilskoj industriji u Evropi.

Prema njegovim rečima, srpska auto-industrija je gotovo sto odsto usmerena ka Evropi.

„Kada kažem Evropa, mislim na evropske pogone koji su dominantno u vlasništvu evropskih kompanija, a u manjoj meri i na Toyotu, Hyundai i Kia. Svi ti pogoni proizvode vozila za evropske kupce“, objašnjava on za Danas.

Prema Markoviću, glavni problem i razlog za ograničavanje novih investicija u auto-industriji je stagnacija potražnje za vozilima u Evropi.

Drugi značajan izazov je promena strukture tržišta: Evropljani sve više prelaze sa tradicionalnih na hibridna i električna vozila.

„Ako proizvodite delove za tradicionalna vozila, kao Srbija, potražnja praktično nestaje. Ne samo da se prodaje manje vozila, već ona koja se prodaju ne traže ono što vi proizvodite“, ističe naš sagovornik.

Politička nestabilnost u zemlji predstavlja dodatni problem, a nove američke carine, kako navodi Marković, nisu dominantan faktor, jer srpska auto-industrija nema značajan izvoz u SAD.

Marković takođe upozorava na izazove u segmentima sa niskom dodatnom vrednošću, poput proizvođača elektro-kablova.

„Na tržištu rada u Srbiji nema dovoljno radnika, a troškovi su sve veći, pa kompanije za proizvodnju elektro-kablova u budućnosti sigurno neće dolaziti u Srbiju“, ukazuje Marković.

Dodaje da se investicije iz Kine u ovom segmentu povećavaju, dok se istovremeno beleži pad nemačkih ulaganja, što se objašnjava problemima korporacija u matičnim zemljama.

„Na primer, za ZF u Pančevu je Srbija još uvek ‘best cost’ lokacija (najbolja sa aspekta kvaliteta i troškova), ali na korporativnom nivou suočava se sa otpuštanjima i problemima, što ograničava nova ulaganja kod nas“, kaže Marković.

On ocenjuje da je osnovni problem potražnja, jer evropski pogoni još nisu u potpunosti osposobljeni za proizvodnju električnih vozila.

„Evropa zaostaje u proizvodnji baterija i tehnologiji, posebno u odnosu na kineske proizvođače. To stvara paradoksalnu situaciju: regulativa insistira na prelasku na električna vozila, a domaće kompanije ne mogu da odgovore. Zbog toga postoji bojazan da li će zaživeti ta regulativa da za 10 godina neće smeti da se proizvode vozila sa unutrašnjim sagorevanjem“, zaključuje Marković.