Imovina zrenjaninske fabrike šećera prodaje se zbog prinudne naplate dugova a stari kazani završavaju kao sirovina za pretapanje, daleko od očiju javosti, tvrde u Savezu samostalnog sindikata u Zrenjaninu. Spisak poverilaca je podugačak a zbog dugova prodat je najpre vozni park, teretna i službena vozila, da bi sada na red došla i skupa fabrička oprema koja se nudi u bescenje.
Imovina zrenjaninske fabrike šećera prodaje se zbog prinudne naplate dugova a stari kazani završavaju kao sirovina za pretapanje, daleko od očiju javosti, tvrde u Savezu samostalnog sindikata u Zrenjaninu. Spisak poverilaca je podugačak a zbog dugova prodat je najpre vozni park, teretna i službena vozila, da bi sada na red došla i skupa fabrička oprema koja se nudi u bescenje.
– Imovina najstarije fabrike u zemlji prodaje se kao staro gvožđe a mašine se nude po ceni tri puta nižoj od realne. Na spisku šećerane je 209 radnika, a šećer je u pogonima ove fabrike poslednji put proizveden 2005. godine. Na ime neisplaćenih plata u protekle dve i po godine radnici potražuju 300 miliona dinara. Šećerana je, inače, svim poveriocima dužna 1,5 milijardi dinara, što je dva i po puta više od procenjene vrednosti – kaže Mirko Malešev, predsednik Saveza samostalnih sindikata.
U fabrici navode da je problem što ne mogu da naplate svoja potraživanja i što država ne štiti većinski paket akcija, čiji je vlasnik – reč je o vlasništvu nad 60,54 odsto imovine zrenjaninske šećerane.
– Prema pravosnažnoj i izvršnoj presudi Višeg trgovinskog suda MK komerc nam duguje 100 miliona dinara. Apsurd je što taj dug ne može da se naplati, ali se vredna, namenska oprema ove fabrike prodaje kao staro gvožđe – objašnjava v. d. direktor Miodrag Tomić.
Prema njegovim rečima, odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu odbija da izvrši naplatu sa žiro računa MK komerca zbog blokade zrenjaninskih računa. Tomić, ipak, tvrdi da postoji račun zrenjaninske šećerane, koji nije blokiran, preko koga je isplaćivan privatizacioni savetnik i uplaćivane subvencije i premije.
Među poveriocima zrenjaninske šećerane je veliki broj radnika koji, zbog neizmirenih zarada od oktobra 2005, sve češće pravdu traže na sudu. Prema rečima Stevana Zorića, predsednika Samostalnog sindikata u šećerani, prodaja imovine i mašina započela je pre tri godine ali su radnici to brzo sprečili. Radnici se nadaju da će se naći neko rešenje za ovu fabriku, pa makar to bio i stečaj, iako nadležni u ovom trenutku nemaju odgovor. Posle dva neuspela tendera, nedavno su prekinuti i pregovori sa švajcarskom firmom UBA Filipa Ceptera o privatizaciji državnog vlaništva u toj fabrici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
