Novi rekordi: Šta stoji u najnovijem izveštaju SMO o gasovima sa efektom staklene bašte?

Poređenja radi, godišnji nivo ugljen-dioksida kada su počela objavljivanja biltena 2004. godine bio je 377, 1 jedinica ppm, a dvadeset godina kasnije 423,9 ppm.

U Biltenu o gasovima staklene bašte SMO navodi se da su za to odgovorne kontinuirane emisije ugljen-dioksida i porast šumskih požara, kao i smanjenja apsorpcija CO2 od strane kopnenih ekosistema i okeana.

„Toplota koju zarobljavaju CO2 i drugi gasovi staklene bašte pojačava našu klimu i dovodi do ekstremnijih vremenskih uslova. Smanjenje emisija je stoga neophodno ne samo za našu klimu već i za našu ekonomsku bezbednost i dobrobit zajednice“, izjavila je zamenica generalnog sekretara SMO Ko Baret.

SMO ukazuje da su se stope rasta CO2 od 60-ih godina prošlog veka utrostručile, ubrzavajući se sa prosečnog godišnjeg povećanja od 0,8 ppm na 2,4 ppm godišnje u deceniji od 2011. do 2020. godine.

“Od 2023. do 2024. godine, prosečna globalna koncentracija CO2 porasla je za 3,5 ppm, što je najveći porast od početka modernih merenja 1957. godine. Verovatni razlog za rekordni rast između 2023. i 2024. godine bio je veliki doprinos emisija šumskih požara i smanjena apsorpcija CO2 od strane kopna i okeana u 2024. godini – najtoplijoj godini u istoriji, sa jakim El Ninjom”, navodi Svetska meteorološka organizacija.

Tokom godina El Ninja, nivoi ugljen-dioksida imaju tendenciju rasta jer efikasnost ponora ugljenika na kopnu smanjuju suvlja vegetacija i šumski požari – kao što je bio slučaj sa izuzetnom sušom i požarima u Amazonu i južnoj Africi 2024. godine.

Oko polovine ukupnog CO2 emitovanog svake godine, kako kažu, ostaje u atmosferi, a ostatak apsorbuju kopneni ekosistemi i okeani Zemlje. Međutim, ovo skladištenje nije trajno. Kako globalna temperatura raste, okeani apsorbuju manje CO2 zbog smanjene rastvorljivosti na višim temperaturama, dok su kopneni ponori pogođeni na više načina, uključujući i mogućnost dugotrajnije suše.

„Postoji zabrinutost da kopneni i okeanski ponori CO2 postaju manje efikasni, što će povećati količinu CO2 koja ostaje u atmosferi, čime će se ubrzati globalno zagrevanje”, rekla je Oksana Tarasova, viši naučni službenik SMO.

Današnje emisije CO2 u atmosferu, kako ukazuje SMO, ne samo da utiču na globalnu klimu danas, već će to činiti stotinama godina zbog svog dugog životnog veka u atmosferi.

U porastu i koncentracije metana i azot-oksida

I koncentracije metana i azot-oksida takođe su porasle na rekordne nivoe. Metan čini oko 16% efekta zagrevanja na našu klimu dugotrajnim gasovima staklene bašte i ima životni vek od oko devet godina. Približno 40% metana se emituje u atmosferu iz prirodnih izvora (na primer, močvara) koji su takođe osetljivi na klimu, a oko 60% dolazi iz antropogenih izvora kao što su stoka, uzgoj pirinča, eksploatacija fosilnih goriva, deponije i sagorevanje biomase.

Prema podacima SMO, prosečne koncentracije metana u 2024. godini povećane su 166 odsto u odnosu na predindustrijski nivo (pre 1750. godine).

Azot-oksid je treći najvažniji gas staklene bašte i potiče kako iz prirodnih izvora, tako i usled ljudskih aktivnosti kao što su sagorevanje biomase, upotreba đubriva i razni industrijski procesi.

Prosečna globalna koncentracija dostigla je 338,0 ppb u 2024. godini, što je povećanje od 25% u odnosu na predindustrijski nivo.

Svetska meteorološka organizaciaj je objavila godišnji bilten o gasovima staklene bašte kako bi pružila autoritativne naučne informacije za konferenciju UN o klimatskim promenama u novembru, a klimatski sastanak COP 30 u Belemu, u Brazilu, nastojaće da pojača akcije u oblasti klime.