Beograd i Srbija se već drugi dan guše u zagađenom vazduhu: Pratite u realnom vremenu novi evropski indeks kvaliteta

Iz Agencije za životnu sredinu naglašavaju da je Srbija među prvima u regionu koja primenjuje novi evropski indeks i podsećaju da njegovo uvođenje nije zakonska obaveza ni u EU ni u Srbiji, već samo preporučeni standard koji pomaže da se bolje građani informišu o kvalitetu vazduha.

“U tekućoj godini, u okviru IPA projekta „Unapređenje monitoringa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji“, nabavljeni su neophodni merni instrumenti i ojačana je državna mreža stanica. Na taj način stvoreni su tehnički preduslovi da i Srbija, kao i zemlje EU, koristi jedinstven evropski indeks kvaliteta vazduha, stroži od dosadašnjeg i uporediv sa podacima EU zemalja. Takođe, Evropska agencija za životnu sredinu je u julu 2025. godine objavila nove kriterijume za obračun indeksa, a Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU, usvojila je te kriterijume i donela novi zaključak o primeni ovakvog načina informisanja javnosti”, navode iz Agencije za životnu sredinu.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Danas da se na uvođenje ovog evropskog standarda čekalo skoro dve i po godine, od kada je u maju 2023. Vlada Srbije donela odluku o njegovoj primeni, ali da mu je drago što se to desilo, ocenjujući da je to odlična vest za građane Srbije zbog dve stvari.

“Na prvom mestu objektivno informisanje građana. Dakle, ako vi preuzmete metodologiju koju koristi Evropska agencija za životnu sredinu znači da na objektivan način informišete i ne primenjujete neke indekse kvaliteta vazduha koji su na neki način zastareli ili nisu usklađeni sa evropskom regulativom u ovoj oblasti već su posledica nekih arbitrarnih odluka. Svakako je dobro da primenjujemo nešto što se primenjuje na nivou Evropske unije. Druga stvar je podizanje svesti o problemu, jer imamo često jednu vrstu apsurda a to je da tvrdimo da vazduh nije zagađen, a onda sprovodimo neke mere koje govore da zapravo ne govorimo istinu. Primera radi, prečišćivači vazduha u Skupštini Srbije, u vrtićima i školama u Beogradu…Dakle, ako nije zagađen zašto to radimo i obratno ako jeste zagađen zašto o tome ne govorimo”, navodi Lekić.

On dodaje da će Srbija sada biti usklađena sa novom evropskom Direktivom o kavlitetu vazduha i ambijentalnim vazduhu iz novembra 2024. na osnovu koje je Evropska agencija životne sredine napravila nove rangove kvaliteta vazduha od jula 2025. godine.

“To znači da će vrlo verovatno vazduh na portalima kojima upravlja Agencija za životnu sredinu biti ocenjen kao lošiji nego što je to sada slučaj. Te granice nisu mnogo drugačije od ovih što su bile i ranije na portalu Agencije. Uvodi se 6 kategorija vazduha umesto ranijih 5. Kod nas se po ranijem ocenjivanju najbolja kategorija zvala “odličan”, ali mi merimo zagađenje nije ništa odlično. U evropskom indeksu kavliteta vazduha ta najbolja kategorija se zove “dobar”. Jedno je kada kažete “dobar” znači da nije preterano zagađen, a kad kažete “odličan” znači da nije zagađen uopšte. To bi trebalo da važi kada je zagađenje 0. Takođe, biće mnogo niže granice za zagađujuće materije koje nisu trenutno toliko u fokusu kao što su azot-dioksid, sumpor-dioksid i ozon. PM čestice su sada slične jer je Evropska agencija promenila način agregacije tih rangova za njih”, objašnjava naš sagovornik.

Po novom indeksu vazduh u Srbiji može da bude u kategorijama „dobar“, „prihvatljiv“, „umeren“, „zagađen“, „veoma zagađen“ i kao najlošija kategorija u ljubičastoj boji „izuzetno zagađen“. A kakav je kvalitet vazduha u realnom vremenu na nacionalnim mernim stanicama u Srbiji na portalu Agencije može se pratiti u realnom vremenu OVDE.

Lekić ukazuje da i granične vrednosti koje propisuje nova evropska direktiva treba takođe preneti u naše zakonodavstvo, navodeći da kada je u maju ove godine u Srbiji izmenjen Zakon o zaštiti vazduha podzakonski akti o monitoringu i graničnim vrednostima su ostali stari.

Podsetimo, samo u Beogradu u ponedeljak uveče je na 30 metnih stanica vazduh ocenjen kao zagađen. Stepen zagađenosti vazduha u Beogradu je bio među najvećim u regionu s koncentracijom PM2.5 čestica, 349. Lekić kaže da i narednih možemo da očekujemo zagađen vazduh u Srbiji i Beogradu.

“Mislim da će ovaj period biti označen kao period sa zagađenim vazduhom. U ovo doba godine dolazi do atmosferske pojave koja se zove temperaturna inverzija i situacija koja je u ponedeljak uvečezabeležena na teritoriji cele Srbije, delom BiH i Makedonije govori da se to desilo. Temperaturna inverzija se događa kada je vazduh u većim visinama topliji nego pri zemlji i dolazi do efekta “lonca sa poklopcem”. Dakle, sve što emitujemo ostaje u najnižem sloju atmosfere, pri tlu, jer praktično nema provetravanja i dolazi do enormnog povećanja koncentracije. Mislim da će se to ponoviti ovih dana, naravno, zavisi od meteoroloških uslova. To je ono što se dešava svake godine kada ljudi dogrevaju svoje domove noću a nije preterano hladno pa osim stalnog zagađenja iz termoenergetskog sektora i saobraćaja imamo i doprinos iz malih i srednjih ložišta”, zaključuje Dejan Lekić.

Podsetimo, prema dvanaestom Izveštaju iz senke Koalicije 27, koji obuhvata period od maja 2024. do maja 2025. godine, gotovo trećina građana Srbije i dalje nema uvid u kvalitet vazduha koji udiše.