Građansko merenje u 2025: Više od 80 opština sa zagađenim vazduhom

Izveštaj se fokusira na rezultate kvaliteta vazduha izmerenih kroz takozvane građanske senzore. U brojnim sredinama u Srbiji građanska merenja su trenutno jedini izvor informacija o zagađenju vazduha. U vreme kada institucije kasne u svom poslu – početak je 2026. godine, još uvek nije dostupan zvanični izveštaj o kvalitetu vazduha za 2024. godinu, a izveštaj za 2025. će se čekati još duže.

Građanski monitoring, odnosno monitoring kvaliteta vazduha „low cost“ senzorima koji građani samostalno postavljaju na svoje prozore ili terase obezbeđuje podatke o koncentracijama suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10) na više od 340 mernih mesta, u preko 100 opština u Srbiji. U obzir su uzeti rezultati sa merača koji nemaju velika odstupanja i koji su radili preko 80 posto vremena u toku prethodne godine, što je listu opština „skratilo” na 85. Ovi senzori se fokusiraju na merenje koncentracije suspendovanih čestica, koje nastaju prevashodno sagorevanjem fosilnih goriva i drveta za proizvodnju električne energije i grejanje domaćinstava, budući da su upravo ove čestice najzastupljenija zagađujuća materija u vazduhu u Srbiji.

Zagađen vazduh u Srbiji, prema zvaničnim podacima, uzrok je preko 14.000 prevremenih smrti godišnje. Prilikom ocene kvaliteta vazduha, u izveštaju su najpre korišćeni postojeći nacionalni standardi kvaliteta vazduha. Međutim, iskorišćeni su i standardi kvaliteta vazduha koje propisuje Evropska unija, koji su stroži od onih u Srbiji i koji će morati da budu usvojeni u dogledno vreme, kao i standardi Svetske zdravstvene organizacije.

Koncentracija PM 2.5 čestica bila je iznad granične godišnje vrednosti u 37 gradova i opština u Srbiji gde je bilo zabeleženo merenje, dakle skoro polovina. Primenom strožih standarda Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije, ni za jednu opštinu ne može se konstatovati da ima vazduh bezbedan za zdravlje građana prema svim kriterijumima, u kontekstu koncentracija suspendovanih čestica PM2.5.

Što se tiče koncentracije PM10 čestica, prekomerno zagađenje vazduha zabeleženo je u 12 gradova i opština, dok je vazduh bio najzagađeniji u Tutinu. Međutim, ako se i ovde primene stroži standardi Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije, rezultati pokazuju da je od svih 85 opština, vazduh u Srbiji bio čist i bezbedan jedino za građane Čajetine.

Opravdano se postavlja pitanje pouzdanosti ovih podataka, budući da su u pitanju jeftini senzori koje građani postavljaju u svojim domaćinstvima, a ne sofisticirana tehnologija koja ispunjava zvanične standarde kvaliteta podataka. Kada se uporede rezultati zvaničnih i građanskih merenja, građanski senzori generalno dobro prate prostorne obrasce zagađenja PM10 (time i PM2.5) koji se vide na referentnim stanicama, ali i dalje postoje značajne razlike usled kalibracije, lokacije, mikro-izvora i meteoroloških uticaja.

Za većinu praktičnih namena (kao što su identifikacija kritičnih opština, praćenje trendova, informisanje javnosti) ovi podaci jesu upotrebljivi, ali nisu dovoljno precizni za zvanično izveštavanje ili za veoma tačne naučne analize bez dodatne korekcije/kalibracije.

Izveštaj je izrađen u okviru projekta „Lokalni akteri za čistu energiju i vazduh”, koji Beogradska otvorena škola sprovodi uz podršku Evropske fondacije za klimu (ECF).