Šta znači dolazak klimatske aktivistkinje Grete Tunberg u Srbiju?

“Zadnje nedelje sam provela u Albaniji, Makedoniji, na Kosovu, Crnoj Gori i ovde u Srbiji. Idem i u Bosnu i u Hrvatsku, takođe. Puno sam naučila i povezala se sa lokalnim aktivistima i puno smo razgovarali o tome kako su borbe za pravdu, za čistu okolinu neraskidivo povezane sa borbom protiv smrtonosnog fašizma i nacionalizma i kako moramo biti ujedinjeni preko granica u solidarnosti”, poručila je ona.

Greta Tunberg trenutno u Beogradu!

Švedska klimatska aktivistkinjai putuje regionom poslednjih nedelja – od Albanije, preko Makedonije, Kosova, Crne Gore, do Srbije, sa planovima da poseti i Bosnu i Hrvatsku.

„Povezala sam se sa lokalnim aktivistima i naučila mnogo o tome kako… pic.twitter.com/fbKQLiQPFH

— Mašina (@MasinaRS) July 31, 2025

Na njen dolazak aktivisti u Srbiji različito gledaju. Ima oni koji smatraju da su masovni protesti, koji se održavaju po Srbiji i Beogradu nakon pada novosadske nadstrešnice dobili još jednu internacionalnu podršku, dok neki misle da je njen dolazak u sklopu njenog proputovanja po regionu. Neki čak i zameraju što je „protrčala“ kroz Beograd u ilegali.

Zlatko Kokanović iz Udruženja Ne damo Jadar kaže za Danas da je njen dolazak u Srbiju značajan u tom smislu što će to videti ceo svet.

„Ovo što se nama dešava mislim da ne postoji ni u jednoj zemlji na svetu da toliko meseci traje i da protesti ne posustaju a da vlast neće da se povuče, iako je jasno da veći broj ljudi je protiv njih, a studenti i narod traže samo istinu i pravdu. Ta poruka preko Grete Tunberg može da stigne bukvalno do svake zemlje na planeti jer je ona jako praćena”, kaže Kokanović i dodaje da njegova organizacija nije imala kontakte sa Gretom Tunberg.

„Ovih dana smo ponovo pokrenuli set protesta protiv rudarenja litijuma, bilo je i nekih uhapšenih naših ljudi tako da smo puno vremena oko toga proveli. Svima treba da bude jasno da dok se ova vlast ne promeni mi se ne možemo izboriti protiv tih kolonijatora naše zemlje, jer oni bukvalno daju i rasprodaju sve što je strancima interesantno. Evo sada se pominje da šume pretvaraju u d.o.o i onda će postojati mogućnost da ih neko kupi. A šume su prvo staništa biljaka i životinja, druga stvar čuvaju zemljište od erozije posle velikih padavina i treće najbitnije šume su fabrike kiseonika, a stranci ih nekontrolisano seku i kupuju po drugim državama da bi sačuvali svoje zelenilo i šume“, navodi naš sagovornik.

Saglasan je da su borbe za čistu životnu sredinu neraskidivo povezane sa borbom protiv fašizma i nacionalizma, ističući da je borba za čistu okolinu još šira, jer „vazduh ne poznaje granice, a bez vode nema života“.

„Uništavanjem prirodne sredine vode, vazduha, trovanje zemljišta je bukvalno teroristički čin. Ali, mi nisu jasni vlastodršci, jer i oni i njihova deca udišu isti vazduh kao i mi obični građani. Što se tiče vode, mogu da kupe flaširanu jer imaju para, ali ima ljudi koji nisu u toj situaciji. Što se tiče hrane, mi na selu imamo zdravu hranu za razliku od nekih ljudi koji su u gradovima i koji nemaju tu mogućnosti”, dodaje Kokanović.

Poziva građane da prate njihove stranice na društvenim mrežama kako bi se obaveštavali o daljim akcijama koje pripremaju i narednim protestima protiv rudarenja litijuma.

Bojan Simišić iz Eko straže kaže za Danas da su Gretu Tunberg kontaktirali još pre pet godina da podrži proteste protiv zagađenja, ali da se nije oglasila, kao i kasnije protiv iskopavanja litijuma.

„Nisam siguran šta predstavlja njen dolazak, ovako na prvi pogled deluje da nije upoznata ni sa političkom situacijom, niti sa konkretno našim problemima. Ja bih rekao da je na turneji i u prolazu. Ne vidim preterano relevantnim taj njen dolazak sada“, navodi on.

Pre Srbije, Greta Tunberg je 27. jula bila na blokadi na planini Kožuv u Severnoj Makedoniji da bi podržala lokalne ekološke aktiviste koji sprečavaju izgradnju male hidroelektrane na Došnici.

„Čula sam za vašu borbu i odlučila sam da dođem i posetim vas. Svaka lokalna borba je i globalna i sve ove bitke protiv uništavanja prirode su povezane i zato ih uvek podržavam, baš kao i one u Švedskoj. Žrtvuju planetu i ekosisteme, uništavaju prirodu“, rekla je Tunberg makedonskim ekološkim aktivistima.

Kada je boravila na Kosovu, prilikom posete Reporting hausu sastala se sa mladim aktivistima iz lokalnih organizacija.

Podsetimo, Greta Tunberg postala je svetski poznata 2018. kada je, sa samo 15 godina, započela štrajk za klimu ispred švedskog parlamenta, zahtevajući od političara ozbiljnije delovanje protiv klimatskih promena. Pokrenula je pokret Petak za budućnost („Fridays for Future”), koji je inspirisao milione mladih širom sveta da protestuju i zahtevaju klimatsku pravdu.

Njeni govori pred UN-om, Evropskim parlamentom, Svetskim ekonomskim forumom (u Davosu) i drugim telima odjeknuli su zbog njenog direktnog, oštrog stila i kritike lidera zbog „praznih reči”, a i zbog toga što je bila toliko mlada kada je počela da se obraća javnosti.

Režiser Natan Grosmana uradio je dokumentarni film „Ja sam Greta“ o devojčici koja je svoju borbu za klimatske promene započela rečenicom „Moje ime je Greta i želim da počnete da paničite!“.

Gretu Tunberg je za ličnost godine Magazin “Tajm” proglasio 2019, čime je postala najmlađa dobitnica tog priznanja. Za Nobelovu nagradu za mir nominovana je više puta.