Foto: EPA-EFE/KHALED ELFIQIHrvatska naplaćuje taksu za zbrinjavanje solarnih panela, kao elektronskog otpada, u iznosu od 300 evra po toni što je i do šest puta više u odnosu na druge zemlje Evropske unije, čime se usporava razvoj korišćenja solarne energije za proizvodnju električne energije, izjavio je za Balkan Green Energy News Andreas Rorih, predsednik Odbora direktora kompanije E.ON Hrvatska.
Problem je i način obračuna ove takse na ime elektronskog otpada koja se naplaćuje jednokratno na solarne panele, kao i to što Hrvatska nema sistem za prikupljanje i reciklažu solarnih panela.
Objava Andreasa Rorih (Andreas Rörig) na društvenoj mreži LinkedIn da u Hrvatskoj visoke naknade i regulatorne prepreke ograničavaju razvoj solarne energije izazvala je veliku pažnju javnosti. Taks za upravljanje elektronskim otpadom od 30 evra po kilogramu (300 evra po toni) ugrožava, kako je istakao, profitabilnost ulaganja u solar.
On je za naš portal objasnio da poređenje naknada u zemljama EU pokazuje da su naknade u Hrvatskoj znatno veće nego u okolnim zemljama. Tako su naknade u drugim EU zemljama, poput Holandije, Belgije, Slovenije i Mađarske, u rasponu od 50 do 150 evra po toni.
Naknada se plaća na osnovu ukupne težine solarnog panela, zavisno od tipa i dimenzija, u svakom slučaju, kako kaže, više od 20 kilograma po jednom panelu. Još više zabrinjava nesrazmerno oporezivanje jer se 80-90 odsto mase solarnog panela sastoji od materijala koji se lako recikliraju i nisu klasifikovani kao e-otpad, ali se naknada naplaćuje na ukupnu težinu.
“Ovaj pristup obeshrabruje ulaganja, usporava napredak Hrvatske ka energetskoj tranziciji i protivreči ciljevima zemlje za smanjenje emisija i povećanje energetske efikasnosti. Praktični primjer zašto solarna energija čini manje od dva odsto energetskog miksa Hrvatske – daleko ispod njenog pravog potencijala”, naveo je Rorih.
Zato je predložio suspendovanje obaveze plaćanja naknade dok funkcionalni ssistem za zbrinjavanje ne bude uspostavljen. On potvrđuje da trenutno u Hrvatskoj ne postoji funkcionalni ssistem za prikupljanje, obradu i reciklažu e-otpada od solarnih panela.
“Međutim, postoje pozitivne naznake da će naknada biti smanjena i da će sustav biti uspostavljen vjerujemo da je Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost prepoznao potrebe industrije. Podržavamo takve mjere jer vjerujemo da će doprinositi rješenju ovog problema i omogućiti lakše upravljanje otpadom”, rekao je Rorih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
