NVO upozorile: Zbog izgradnje brana i mini hidroelektrana nestaje hiljade kilometara reka na Balkanu

U studiji se navodi da ti zahvati dovode do kontinuirane erozije i ugrožavaju neke od poslednjih očuvanih vodotokova u Evropi.

Ističe se da se Balkan smatra jednim od poslednjih utočišta netaknutih i izuzetno čistih reka na evropskom kontinentu, koje imaju presudnu ulogu u očuvanju biološke raznovrsnosti.

“Ipak, sve intenzivniji infrastrukturni zahvati predstavljaju ozbiljnu pretnju ovom prirodnom bogatstvu”, ocenjeno je u studiji.

Ističe se da posebno zabrinjava nagli porast broja malih hidroelektrana, koje su poslednjih godina snažno podsticane subvencijama.

Prema izveštaju ovih nevladinih organizacija iz 2024. godine, na Balkanu je već izgrađeno oko 1.800 takvih postrojenja, dok je planirana izgradnja još više od tri hiljade novih objekata.

Novo istraživanje, kako se navodi, usredsredilo se na „gotovo prirodne reke“, vodotokove gde tok ostaje netaknut ili gotovo netaknut, s prirodnim poplavnim ravnicama.

Takve reke su 2012. godine činile 30 odsto vodotokova u regiji, a do 2025. godine taj udeo pao je na samo 23 odsto, što predstavlja gubitak od gotovo 2.500 kilometara.

Prema studiji, reke koje su ključne za očuvanje prirodne okoline, posebno su ugrožene u Albaniji i BiH.

U BiH se udeo netaknutih reka smanjio za 23 posto između 2012. i 2025. godine, dok je Albanija zabeležila masovno smanjenje „gotovo prirodnih rečnih deonica“ s 68 odsto u 2012. godini na 40 posto u 2025. godini, navodi se u studiji.

Dodali su da je odluka Albanije iz 2023. godine da reku Vjosu, jednu od poslednjih divljih reka u Evropi, proglasi nacionalnim parkom, pomogla da se blokira izgradnja desetina planiranih brana.

Širom regije, zahvaljujući pravnim pobedama, uspešno je očuvano gotovo 900 kilometara reka, stoji u studiji.