Više od 180.000 smrtnih slučajeva se pripisuje zagađenju, u Srbiji 11.000

Ovaj izveštaj objavljen je u susret Petom forumu EU o čistom vazduhu koji se danas i sutra održava u Bonu, u Nemačkoj, a organizuje ga Evropski centar za srednkoročne vremenske prognoze.

Kako navodi EEA, izveštaj pod nazivom „Šteta po ljudsko zdravlje od zagađenja vazduha u Evropi: status tereta, bolesti“ potvrđuje devetnaestogodišnji trend da procenjeni uticaj na zdravlje koji se može pripisati dugoročnom izlaganju trima ključnim zagađivačima vazduha (fine čestice, azot-dioksid i ozon) nastavlja da opada, međutim 95 odsto stanovnika koji žive u evropskim gradovima i dalje je izloženo koncentracijama zagađujućih materija koje su znatno iznad onih što preporučuje SZO.

Zbog zagađenja vazduha kvalitet života značajno pati

Revidirana direktiva o kvalitetu ambijentalnog vazduha, koja je stupila na snagu prošle godine, približava standarde EU o kvalitetu vazduha preporukama SZO, podržavajući dalje smanjenje uticaja zagađenja vazduha na zdravlje u narednim godinama. Ipak, kako naglašavaju iz EEA, zagađenje vazduha i dalje je najveći rizik po zdravlje Evropljana po životnu sredinu (nakon čega slede drugi faktori kao što su izloženost buci, hemikalijama i sve veći uticaji klimatskih toplotnih talasa na zdravlje), uzrokujući hronične bolesti i smrtne slučajeve, posebno u gradovima i urbanim područjima.

„Prevremene smrti koje se mogu pripisati finim česticama smanjene su za 57 odsto u EU od  2005. i 2023. godine. Ovo ukazuje da je cilj akcionog plana EU za nulto zagađenje, a to je smanjenje uticaja za 55 odsto, postignut za 2023. godinu“, navodi Evropska agencija za zaštitu životne sredine.

Kako kažu, smanjenje zagađenja vazduha na propisane smernice SZO moglo je da spreči 182.000 smrtnih slučajeva, koji se mogu pripisati izloženosti PM2,5, 63.000 izloženosti ozonu (O3) i 34.000 izloženosti azot-dioksidu (NO2) u EU.

„Zemlje istočne i jugoistočne Evrope trpe najznačajnije zdravstvene uticaje zagađenja vazduha zbog visokog nivoa zagađenja“, ukazuju u izveštaju.

Pored prevremenih smrti, zagađenje vazduha utiče i na život sa bolestima.

„Za neke bolesti izazvane i/ili pogoršane zagađenjem vazduha, kao što je astma, glavni uticaj je lošije zdravlje. Za druge, kao što su ishemijska bolest srca i rak pluća, to je prerana smrt. Novi dokazi ukazuju na to da zagađenje vazduha može izazvati i demenciju. Procenjuje se da je teret demencije veći od opterećenja drugim relevantnim bolestima”, ukazuje EEA.

Analiza EEA obuhvatila je 41 zemlju. Kako naglašavaju, kao i prethodnih godina, uticaji različitih zagađivača vazduha na zdravlje ne treba sabirati kako bi se izbeglo dvostruko brojanje zbog nekih preklapanja podataka. To je slučaj i za mortalitet i za bolesti, dodaju.

U Srbiji 11.000 ljudi umrlo od bolesti povezanih sa zagađenjem

Gotovo 11.000 ljudi u Srbiji je umrlo zbog bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha 2023. godine, prema podacima koje je danas objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).

U Srbiji se 2023. godine 8.735 smrtnih slučajeva moglo pripisati izloženosti česticama PM2,5 čija je koncetracija bila veća od nivoa SZO.

Dugotrajna izloženost prekomernoj koncentraciji azot-dioskida povezana je sa 1.040 smrtnih slučajeva, dok je zbog dugotrajne izloženosti ozonu umrlo 1.164 ljudi.

U Srbiji se procenjuje da je stopa prirodnih smrtnih slučajeva od svih uzroka koji se mogu pripisati dugoročnoj izloženosti finim česticama (broj prevremenih smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina) smanjena za 50,2 odsto od 2005. do 2023. godine (sa 377,8 na 188,3).

Prema procenama EEA, u Srbiji je zbog izloženosti PM2,5 izgubljeno više od 90.200 godina života, zbog azot-oksida više od 10.700, a zbog ozona više od 12.100 godina života.

Srbija se po najvećem relativnom uticaju azota, odnosno broju godina potencijalnog života izgubljenih zbog smrti izazvane bolešću ili grupom bolesti na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina, nalazi na četvrtom mestu, posle Turske, Kipra i Grčke.

Druge zemlje regiona, Severna Makedonija, BiH i Albanija su u vrhu liste po najvećem relativnom uticaju PM2,5 čestica.

O čemu će se govoriti u Bonu

Ovogodišnji Peti forum EU o čisto vazduhu u Bonu okupiće kreatore politike, naučnike i civilno društvo iz cele Evrope kako bi razgovarali o naporima za poboljšanje kvaliteta vazduha. Biće uokviren u kontekstu evaulacije Direktive o nacionalnim obavezama za smanjenje emisija, koja treba da bude završena do kraja 2025. godine, i tekuće transpozicije revidirane Direktive o kvalitetu ambijentalnog vazduha.

Govoriće se o veštačkoj inteligenciji i analizi kvaliteta vazduha, o inovacijama i investicijama u čist vazduh, da li i kako naše politike funkcionišu, ali i kakve su regionalne akcije za čist vazduh. Takođe biće reči o klimi i čistom vazduhu, borbi protiv super zagađivača i ekstremnih događaja, ali i o poboljšanju načina na koji govorimo o čistom vazduhu i zdravlju, navodi Evropska komisija.

Forum će imati izložbeni prostor koji će predstaviti najsavremenija znanja o zagađenju vazduha, kao i istraživačke i ionovativne projekte koje podržavaju programi finasiranja EU.

Predhodni forumu EU o čistom vazduhu održani su u Parizu (2017), Bratislavi (2019), Madridu (2021) i Roterdamu (2023).