Jasno je bilo da je dijalog Beograda i Prištine od početka zamišljen u fazama, od „lakših, tehničkih“ pitanja ka težim političkim. Većini na Kosovu je jasno da je najveće političko pitanje – sever. Zato i očekujemo da će taj novi dijalog biti oko severa Kosova i da će cilj biti da se nađe način za postepenu integraciju severa u nezavisno Kosovo. Taj proces bi, u teoriji, trebalo da omogući da Srbija polako krene prema priznanju Kosova, tako da priznanje dođe kada Srbija bude blizu članstva u EU. Ljudima na severu bi se omogućilo da polako počnu normalizaciju svojih života, a međunarodnoj zajednici bi otvorio vrata za „izlaznu strategiju“ – proces definitivnog zatvaranja kosovskog pitanja – ocenjuje za Danas Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik najuticajnijeg prištinskog dnevnog lista Koha ditore.
Beograd želi da razgovara o severu Kosova, položaju Srba južno od Ibra i zaštiti imovine i crkava. Da li je Priština spremna za ove teme?
– Priština je spremna da razgovara o stvarima na kojima insistiraju EU i SAD. Trenutno, to je sever, i uopšte Srbi na Kosovu. Ali, mislim da i međunarodna zajednica, kao i kosovska vlada, dijalog smatraju sredstvom da se dođe do efektivnijeg načina da se za sever postigne neka modifikovana verzija Ahtisarijevog plana. Cilj je, dakle, da se Srbi na severu mirno prilagode i prihvate nezavisno Kosovo, isto kao što se to desilo sa Srbima u drugim delovima Kosova. Razlika je što će za sever vlast u Prištini izgleda dati više koncesija nego što je to bilo potrebno za ostale delove Kosova, što bi moglo izazvati veliki problem, jer većina ljudi ovde misli da je Srbiji i Srbima već dato previše koncesija. Mislim i da je jasno da ni Kosovo, ali ni EU i SAD, ne žele razgovarati o statusu Kosova, jer je nezavisnost nepromenjiva.
S obzirom na podizanje nivoa razgovora, ko bi trebalo iz Prištine da vodi taj dijalog i koga očekujete iz Beograda?
– Posle najnovijih vesti iz Srbije o mogućnosti da koalicija SNS-SPS bude na vlasti, nisam siguran da li će taj dijalog uopšte da počne ili kada bi mogao početi. I ako bude dijaloga, ne verujem da će početi slikom rukovanja Ivice Dačića i Hašima Tačija. Kao što ne mislim da bi na toj slici mogli da budu Atifete Jahjaga i Tomislav Nikolić. Takve ideje i planovi su i ranije bili kovani u Briselu, pa nisu uspeli. U prvoj polovini 2010. u EU su imala plan da dijalog Srbije i Kosova počne na jesen te godine sastankom Tačija i Tadića u Briselu, ali je to palo u vodu zbog prevremenih izbora na Kosovu. Kasnije je takav sastanak bio nemoguć zbog izbornog procesa u Srbiji.
Kada je reč o imenima, ne treba se zavaravati da pregovore vode i odluke donose ljudi koji sede za stolom. U briselskim razgovorima nisu Edita Tahiri i Borislav Stefanović odlučivali o ičemu. Pregovori su vodili Hašim Tači i Boris Tadić. Tako će biti i ubuduće. Neće biti važno ko sedi za stolom i razgovora u Briselu, već ko ima pravu vlast u Prištini i u Beogradu.
U srpskoj javnosti se govori o spremnosti novog predsednika Nikolića da se sretne s predsednicom Kosova Jahjagom. Šta bi za kosovsku javnost značio taj susret, kada bi do njega moglo da dođe i da li je Priština spremna da se susret dogodi bez državnih obeležja?
– Nije mi logično da za sastanak Nikolića i Jahjage sada ima više šansi nego što je bilo za sastanak Tadića i Jahjage. Znači, kada se mnogo liberalniji predsednik Srbije nije sastao s predsednicom Kosova, ne vidim kako će to biti moguće s predsednikom Srbije koji je, uprkos svom tom proevropskom šminkanju u zadnjih par godina, ipak radikal s ekstremnim nacionalističkim pogledima. Nikolića nismo čuli da se ikada distancirao od kriminalnih politika Srbije prema Kosovu. A, kao i Dačić, bio je čak i visoki član Vlade Srbije koja je takve politike vodila. Bio je potpredsednik vlade 1998. i 1999, u vreme najvećih državnih zločina koje je Srbija počinila nad Albancima.
S druge strane, mislim da bi takav sastanak, još kad bi se dogodio bez državnih obeležja, više doprineo pogoršanju nego poboljšanju odnosa Kosova i Srbije, ali i pogoršanju političkih odnosa unutar Kosova.
Dijalog samo zbog pritiska EU
– Sastanak visokih zvaničnika Kosova i Srbije uopšte ne bi bio važan ako bi se dogodio zarad zajedničkog slikanja, ako ne postoji iskrena želja da se problemi reše i da se krene napred. Mislim da takva želja ne postoji i da ceo proces dijaloga Beograda i Prištine opstaje isključivo zbog pritisaka i uslovljavanja sa strane, naročito iz EU. Kada ne bi postojali ti pritisci i uslovljavanja, dijalog uopšte ne bi ni počeo kada je počeo – ocenjuje Agron Bajrami.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
