Razgovorom s Editom Tahiri, šefom prištinskog tima za dijalog s Beogradom i potpredsednikom Vlade Kosova, Danas započinje debatu na temu „Dometi briselskog dijaloga“, koji je nedavno zbog neslaganja pregovaračkih strana oko kosovskog carinskog pečata odložen za septembar.
Edita Tahiri ističe za naš list da briselski pregovori „imaju tehnički karakter i cilj da reše praktična pitanja između dve nezavisne i suverene države“. Rezultati dijaloga, kaže Tahiri, treba da „pomognu poboljšanju života građana, da se obe države približe EU i dovedu do zaokreta u bilateralnim odnosima Srbije i Kosova“.
Kako ocenjujete pregovore Beograda i Prištine i šta očekujete kao njihov krajnji domet?
– Dijalog u Briselu ima tehnički karakter i cilj da reši praktična pitanja između dve nezavisne i suverene države. Rezultati tog dijaloga pomoći će poboljšanju života građana, obe države približiće EU i kao što se očekuje, dovešće do zaokreta u bilateralnim odnosima od neprijateljskih ka normalnim. Obe države imaju za cilj da postanu članice EU i zbog toga treba očekivati da teže evropskim vrednostima i standardima, što bi moglo konačno dovesti do normalizacije bilateralnih odnosa i uzajamnog priznavanja. S tim ciljem, kosovska vlada je prihvatila tehnički dijalog sa Srbijom s dobrom voljom i u konstruktivnom duhu. Važno je pomenuti da naši glavni međunarodni partneri – EU i SAD, podržavaju ovakav pristup. Dijalog je doveo do značajnog napretka pomogavši pregovaračkim stranama da shvate interese jedni drugih zbog čega smo imali uspešan proboj, postigavši prva tri dogovora. Ovo je dobar početak, imajući u vidu neprijateljske odnose između dveju država. Dijalog bi mogao da rezultira mnogim dogovorima, ukoliko Srbija ne bude pokazivala nedostatak spremnosti da prizna kosovski carinski pečat. Mi se zalažemo za politiku bilateralne saradnje i reciprociteta, što očekujemo i od Srbije.
Kakva je veza između dijaloga u Briselu i evropskih integracija Srbije i da li su pregovori obaveza i za Prištinu na putu ka EU?
– Dijalog treba da doprinese uspostavljanju dobrosusedskih odnosa i unapređenju regionalne saradnje, što je jedan od ključnih uslova za evropske integracije. Spoljna politika Kosova orijentisana je ka evroatlantskim integracijama i članstvu u UN, stoga smo mi posvećeni primeni svih standarda koji vode ka tim ciljevima.
Šta je garancija da će i posle promene vlasti Beograd i Priština trajno sprovoditi nepotpisani briselski dogovori dve strane?
– Verujem da je najbolja garancija jasna državna filozofija o evropskoj budućnosti i volja naroda da podrži rukovodstvo, koje radi na evropskoj perspektivi svoje države. Kao vlada, mi smo u potpunosti posvećeni evropskoj budućnosti naše zemlje, naporno radimo na sveobuhvatnim reformama, koje će ubrzati integracije Kosova u EU. U tom kontekstu, u briselskom dijalogu promovišemo interese naše države i evropske vrednosti.
Da li Beograd treba da odgovara kontramerama na odluke Prištine poput zabrane uvoza robe iz centralne Srbije, gašenja srpskih telefonskih predajnika, maratonskih isključenja struje i vode Srbima na KiM?
– Poznato je da je Srbija jednostrano zabranila izvoz s Kosova pre tri godine, prekršivši time ključni princip EU o slobodi kretanja robe. Tolerisali smo tu trgovinsku asimetriju, uprkos činjenici da je nanela štetu našoj ekonomiji. Želeli smo da taj problem rešimo kroz dijalog, ali Srbija nije uspela da pozitivno odgovori. Sporazum o slobodnoj trgovini je tema dijaloga od početka briselskih razgovora u martu ove godine, a gospodin Stefanović je stalno najavljivao pozitivne signale u tom pogledu. Nespremnost Srbije da s reči pređe na odluke dovela je do neuspeha u postizanju dogovora o slobodnoj trgovini. Naš odgovor recipročnim merama je legitiman potez, koji je u skladu s evropskim i CEFTA principima. Što se tiče drugog dela Vašeg pitanja, Vlada Kosova suverenitet pokazuje u modernom duhu, kroz autoritet i odgovornost. Mi vršimo vlast kroz kontrolu i odbranu teritorijalnog integriteta i granica Kosova, kao i kroz odgovornost nudeći dobre usluge svim građanima Kosova. Verujemo da dijalog može da pomogne sprečavanju mešanja Srbije u unutrašnje poslove Kosova, što bi moglo da vodi ukidanju srpskih ilegalnih paralelnih struktura u severnom delu Kosova i omogući Srbima na severu da slede model drugih Srba koji su danas potpuno integrisani u institucije i društveni život Kosova.
Šta bi bilo najbolje rešenje za sever KiM?
– Takvo pitanje se ne postavlja. Kosovo je nezavisna i suverena država, koju je priznao najmoćniji deo sveta, uključujući SAD, većinu država članica EU, zemlje regiona i šire. Međunarodni sud pravde potvrdio je legitimitet nezavisnosti Kosova i to je realnost. Naš ustav predviđa visoke standarde i garancije za manjine. Uspešno smo integrisali sve manjine, uključujući veći deo Srba. Preostao je izazov da se integriše i deo srpske manjine na severu Kosova koji, nažalost, okleva zbog negativnih uticaja Beograda. Na prevazilaženju ovog izazova radimo u skladu s planom Martija Ahtisarija i u punoj saradnji s međunarodnim partnerima.
Manjine su mostovi između država
Da li dijalog u Briselu pomaže rešavanju srpskog pitanja na KiM ili albanskog pitanja u Srbiji?
– Briselski dijalog bavi se praktičnim pitanjima, dok su prava manjina garantovana međunarodnim standardima, a na Kosovu i Srbiji je da ih sprovedu. Verujem da će se usvojiti jedinstveni standardi za sve manjine u regionu. Suština je da se na manjine gleda kao na mostove između država, umesto da se instrumentalizuju u političke svrhe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
