Šta su američki uslovi za Srbiju?

Iako je Trampova administracija očigledno nešto otvorenija za saradnju prema Srbiji, postoje nove prepreke koje su sa njom došle koje bi trebalo brzo rešiti, a to je pitanje carina, kažu sagovornici Danasa komentarišući sastanak srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića i američkog državnog sekretara Marka Rubija u sredu u Vašingtonu.

Đurić i portparolka američkog Stejt demartmenta Temi Brus naveli su da su dve strane dogovorile da održe bilateralni strateški dijalog pre kraja godine radi produbljivanja ekonomskih i bezbednosnih veza dve zemlje, jer se sada pruža možda i istorijska prilika da odnosi koji su prolazili kroz različite faze budu izgrađeni na potpuno novim osnovama.

Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti, za Danas kaže da susret Đurića i Rubija predstavlja važan diplomatski trenutak koji se odvija u svetlu američke percepcije Zapadnog Balkana kao pretnje nacionalnoj bezbednosti SAD.

– Odsustvo zvaničnog saopštenja o razgovorima direktno je povezano sa osetljivošću tema koje su razmatrane, uključujući slučaj Milorada Dodika i američke zahteve Srbiji za konstruktivniju regionalnu ulogu – navodi on.

Pojašanjava da Vašington od 2001. tretira region Zapadnog Balkana kao aktivno vanredno stanje koje predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici SAD prvenstveno zbog opstrukcija napretka ka efikasnom i demokratskom upravljanju i punoj integraciji u transatlantske institucije.

– Donald Tramp je 20. juna 2025. produžio ovo vanredno stanje za još godinu dana, navodeći da situacija u regionu nastavlja da predstavlja “izuzetnu i neobičnu pretnju” – podseća Lunić.

Prema njegovim rečima, Đurićev zahtev za američkom podrškom po pitanju presude protiv Dodika, koju je opisao kao “politički lov na veštice”, stavlja Srbiju u direktnu konfrontaciju sa američkim definisanjem pretnji.

– Očigledno je da i Trampova administracija vidi Dodikove aktivnosti kao deo upravo onih pretnji zbog kojih je i uvedeno vanredno stanje, što objašnjava delikatan pristup u komunikaciji sa javnošću nakon susreta – ističe on.

I ukazuje na to da u ovom trenutku, SAD očekuju da Srbija aktivno doprinese neutralizaciji identifikovanih pretnji u regionu kroz deeskalaciju regionalnih tenzija, ograničavanje ruskog uticaja i podršku mirovnim sporazumima.

– U tom cilju je i pokrenut strateški dijalog sa Srbijom koji treba percipirati kao mehanizam za upravljanje složenim odnosima koji bi prvenstveno omogućio rešavanje američkih bezbednosnih zabrinutosti kroz institucionalne kanale – navodi.

I dodaje da nam odsustvo zvaničnog saopštenja ukazuje na pokušaj upravljanja osetljivim bezbednosnim temama.

– Sa jedne strane, Vašington ne želi da legitimizuje srpske pozicije koje su u direktnoj suprotnosti sa definisanjem bezbednosnih pretnji kroz slučaj Dodika, dok sa druge strane pokušava da održi saradnju sa Beogradom bez kompromitacije američkih pozicija. U širem kontekstu, SAD mora balansirati i unapređenje odnosa sa Srbijom kako ne bi oslabila sopstvenu kredibilnost kod saveznika – smatra Lunić.

I konststuje da nam sastanak Đurića i Rubia ukazuje na kalkulisano strpljenje SAD prema srpskom izbegavanju sankcija Rusiji uz fokusiranje na postepeno umanjivanje onih elemenata srpske politike koji se percipiraju kao bezbednosne pretnje.

– Ovakav pristup odražava širu strategiju koja prioritizuje dugotrajnu stabilizaciju regiona nad kratkoročnim pritiscima, dok istovremeno nastoji da neutralizuje specifične pretnje kroz ekonomsku saradnju i diplomatsko angažovanje. U tom cilju, strateški dijalog predstavlja platformu za transformaciju Srbije od potencijalnog izvora bezbednosnih pretnji ka partneru koji će postepeno preusmeriti srpsku spoljnu politiku bez dramatičnih epizoda destabilizacije regiona – naglašava Lunić.

Dok Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta, ukazuje na to da su teme sastanka su bile kombinacija uobičajnih tema vezanih za naš region, kao što su pitanja situacija u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ali i tema koja je postala bitna u odnosima dve zemlje u vidu energetike.

– Rat u Ukrajini je otvorio prozor za veći američki uticaj u energetskoj sferi u Evropi i Srbija je deo te šire slagalice. Sankcije NIS-u su važna tačka, jer bez rešavanja tog pitanja teško je uspostaviti stratešku saradnju u energetskoj sferi. Pretpostavljam da će dve strane tek pregovarati o budućim trgovinskim odnosima, jer trenutne carine sa američke strane jesu visoke, ali bi ih trebalo gledati tek kao početni okvir za pregovore – navodi on za Danas.

I zaključuje da, iako je Trampova administracija očigledno nešto otvorenija za saradnju prema Srbiji, postoje nove prepreke koje su sa njom došle koje bi trebalo brzo rešiti, a to je definitivno pitanje carina.

Na pitanje da li je očekivao da se polse sastank pomene neka tema a nije, odgovara da je očekivao da će pitanje NIS-a biti mnogo važnija tema i više komunicirana u javnosti, ali pretpostavlja da bi bacila senku na generalno pozitivnu poruku sastanka.

Podsetimo, pre Marka Đurića sastanak u Vašingtonu sa državnim sekretarom imali su 2009. Vuk Jeremić, kao ministar spoljnih poslova, kada je državna sekretarka SAD bila Hilari Klinton, Ivica Dačić 2018. sa Reksom Tilersonom.