Anamarija Viček kritikovala Piculin izveštaj o Srbiji

Poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju iz senke Davor Ivo Štir ocenio je da su protesti građana najznačajniji razvoj događaja u proteklom periodu, o čemu je već bilo reči na plenarnoj sednici u Strazburu.

Važno je razumeti da je takva situacija u zemlji posledica političkih i društvenih procesa koji traju već neko vreme i čiji je kontekst objašnjen u nacrtu rezulucije, istakao je Štir.

On je dodao da je važno konstatovati ekonomski napredak zemlje, njenu saradnja sa regionom i EU, što potencijalno donosi korist za obe strane.

Kao izazov Štir je naveo geopolitičku ambivalenciju Srbije i nastavak multivektorske politike koja se vodi prema EU, SAD, Kini i Rusiji, podsećajući da je takvu strategiju zemlja započela tokom mandata nekadašnjeg predsednika Borisa Tadića.

Štir je ukazao i da se u tom segmentu mora biti realističan, što se u ovom trenutku može postići, ali navodi da je puno usklađivanje sa evropskim vrednostima preduslov za članstvo u Uniji.

Mađarska evroposlanica Anamarija Viček naglasila je da je nacrt izveštaja o Srbiji nebalansiran, pristrasan, sa negativnim tonom, zbog čega će poslanička grupa Fides, kojoj pripada, podneti amandmane.

Strateški cilj Srbije je postane članica EU, a ovakav način izveštavanja čini da popularnost EU u zemlji opada kada se vidi da se naposi ne cene, objasnika je ona i dodala da je Evropka komisija davno utvrdila da Srbija ispunjava uslove za otvaranje klastera 3, što se još nije dogodilo.

Srbija očekuje da do kraja 2025. godine ispuni merila koja se tiču vladavine prava, odnosno da se sa pravnim tekovinama EU uskladi do kraja 2026. godine, rekla je Viček i ukazaka da su u domenu spoljne politike nerealistična očekivanja da se Srbnija u potpunosti uskladi sa EU, kada i unutar bloka postoje razlike među državama članicama.

Viček ističe da Srbija u potpunsoti podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, kao što traži poštovanje i za svoj, ali smatra da su neprihvatljivi potezi da zemlje u ratu budu „u brzoj traci“ za pristupanje Uniji.

Srbija je konstruktivna u dijalogu sa Kosovom, tvrdi Viček i dodaje da se to ne može reći za drugu stranu koja godinama odlaže formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Viček je rekla da je stanovnica Novog Sada i vrlo dobro je upoznata sa protestima, ukazujući da je veoma važno da se učenici vrate u škole, a studenti na univerzitete.

Ona tvrdi da je Vlada Srbije ispunila sva četiri zahteva studenata, resorni ministri građevine su podneli ostavke, a pre nekoliko nedelja i premijer Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić.

U debati su se čuli i stavovi da je evropska budućnost Srbije ključna za bezbednost i prosperitet Zapadnog balkana, ali je jasno da Beograd mora da pokaže da deli i poštuje evropske vrednosti i ispuni neophodne reforme.

Poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Prebilič ukazao je da pojedinim potezima EU gubi kredibilitet među građanima, zbog čega na protestima nema evropskih zastava. On je apelovao da ovaj izveštaj ne bude samo još jedan u nizu, već da je posle njegovog usvajanja potrebno nešto promeniti na terenu.

Predstavnik Evropske komisije, zadužen za Srbiju, rekao je da je Komisija saglasna sa Nacrtom izveštaja jer on „reflektuje glavne nalaze“ iz godišnjeg Izveštaja o Srbiji.

Potvrdio je da je Evropska komisija dala saglasnost za otvareanje klastera 3 i da je Srbija dostavila pregovaračke pozicije za preostala dva poglavlja u okviru tog klastera.

Evropska komisija nastavlja da prati situaciju sa protestima u Srbiji i – kao što je navela evropska komesarka Marta Kos na sednici parlamenta u Strazburu – napredak Srbije na evropskom putu i reforme koje mora sprovesti nude rešenja za brojna pitanja koja su u srcu zahteva demonstranata, rekao je predstavnik Komisije.

U debati je rečeno i da je Srbija na 61 odsto usklađenosti sa EU, a da su neprihvatljive izjave i targetiranja ljudi iz EU i Evropskog parlamenta, irečene od nosilaca vlasti zemlje koja želi da bude deo Unije.

Picula je zahvalio kolegama što su učestvovali u debati, ističući da je dobro što EU visoko na agendi ima proces proširenja, jer Srbija ima poseban uticaj i na šire okruženje.

Prema najavama 6. mart je krajnji rok za podnošenje amandmana na Nacrt, o kome će se u odboru glasati 23. ili 24. aprila.

Današnjoj raspravi prisustvovala je delegacije Demokratske stranke koju je predvodio predsednik Srđan Milivojević.

💬Faced with Russia’s ongoing war against Ukraine and an increasingly adversarial US undermining European values and rules, the EU needs clear answers from Serbia regarding its strategic orientation.@TPicula ⤵️https://t.co/AqLGzyXi5P

— S&D Group (@TheProgressives) February 20, 2025