Beograd i Zagreb se vraćaju u devedesete

Profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović kaže da Sud sada mora da prouči argumente obe strane, kako bi u dogovoru s njima mogao da zakaže usmenu raspravu. Prema njegovim rečima, ovi sporovi koštaće svaku državu pojedinačno nekoliko miliona evra.

Savo Štrbac, šef Dokumentaciono -informacionog centra Veritas i jedan od pisaca kontratužbe, navodi za Danas da je njen ključni sadržaj stradanje Srba u Hrvatskoj od 1991. do 1995. Argumenti u kontratužbi jesu podaci o nestalima, ubijenima, izbeglima, prognanima, ali i svim vojnim akcijama i logorima.

– Pri tome se misli na poginule, nestale, ali i na izbegle i prognane, na uništenu imovinu, sprečavanje povratka… Iz svega toga bi trebalo da proistekne zaključak Suda da je namera Hrvatske bila da u većem delu fizički uništi pripadnike srpske nacionalnosti na području te države. „Veritas” je radio srce kontratužbe, dakle popise žrtava – poginulih i nestalih u ratu, ali i u periodu do 1998, jer su i tri godine po prestanku rata ubijani starci koji su ostali i nešto onih koji su se drznuli da se vrate. Sve to ukazuje na to šta je bila namera Hrvatske – kaže Štrbac.

On navodi da se tužba poziva na pojedinačne slučajeve od 1991. do 1995. koji, prema njegovim rečima, upućuju na genocid – Pakračka poljana, Marino Selo, Osijek, Paulin Dvor, Sisak, Karlovac, Gospić, Zadar… Takođe, kako navodi, u tužbi se poziva i na logore koji su osnovani 1991 – Lora, Kerestinac, Osijek… navedena je i agresija hrvatskih oružanih snaga na zaštićenu zonu, Miljevački Plato, Maslenica, Medački džep, akcije Bljesak i Oluja…

Kontratužba, kaže Štrbac, sadži presek srpsko-hrvatskih odnosa, a naglasak je na Drugom svetskom ratu i na stradanju za vreme Pavelićeve NDH.

– Poseban separat su i žrtve poslednjeg rata. Činjenica je, što se matematički ilustruje podacima između dva popisa od 1991. i 2001 da je 400.000 Srba otišlo iz Hrvatske. Kad proterate toliko ljudi, pa im uništite domove, kuće, okućnice, stoku, mehanizaciju, kulturne i istorijske spomenike, naterate ih da napuste sve to, niste im pripremili prihvatne centre i nije vas briga šta će biti s njima, već vam je samo važno da nestanu, to dovoljno ukazuje na nameru šta je trebalo da im se desi. A genocid po definiciji znači ne samo ubijanje pripadnika jedne grupe, već i stvaranje takvih životnih uslova koji vode do fizičkog uništenja, a ovo sve govori o tome – navodi Štrbac.

Radoslav Stojanović, pak, tvrdi da je genocid nemoguće dokazati u oba slučaja.

– Izričito mogu da kažem da ne mogu da dokažu genocid. Genocida nema. Ima ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, ali nema zločina genocida – ocenio je Stojanović.

On je izrazio uverenje da je realno očekivati da dođe do poravnanja između Srbije i Hrvatske, jer za to postoji interes obe strane, ali je problem kako to objasniti javnom mnjenju.

– Imao sam prilike da razgovaram sa ljudima iz Hrvatske koji su oko toga angažovani i znam da je njihov stav da se tužba povuče. Problem je javnog mnjenja i u Hrvatskoj i u Srbiji – rekao je Stojanović. On je kao primer naveo da je i sam, pošto je u Danasu napisao tekst protiv podnošenja srpske kontratužbe, doživeo brojne napade „od takozvanih patriota“, a da je situacija povodom tog pitanja još teža u Hrvatskoj.

Prema redosledu, kazao je Stojanović, prvo Hrvatska izlaže svoju tužbu, pa onda Srbija svoju protivtužbu. Zatim se pokreće rasprava o onome što je dato u pismenim podnescima i iznose se novi argumenti obe strane.

– Mogućnost poravnanja postoji i do početka usmene rasprave. U svakom slučaju u pitanju su politički razlozi, jer pravni ne postoje. Da je Vlada Srbije vodila računa o međunarodno-pravnoj kvalifikaciji genocida, onda sasvim sigurno ne bi mogla da optuži Hrvatsku za genocid, kao i što ne bi mogla ni hrvatska strana da optuži srpsku – naglasio je Stojanović.

Vlada Srbije je 31. decembra 2009. odlučila da pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu podnese odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid. „Republika Srbija se odlučila na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te republike od 1991. do 1995“, saopšteno je iz Vlade. Pravni tim Srbije je sredinom decembra okončao rad na obimnoj kontratužbi u pet tomova.

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je u Beču da će Srbija veoma teško uspeti da pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu dokaže da je nad Srbima izvršen genocid.

– Nijedan hrvatski vojnik nije prešao granicu Srbije, nijedan vojnik nije ubio nekoga u Srbiji, nijednu kuću nije spalio, nijedan grad bombardovao – rekao je Mesić.

LDP: Primer tumaranja

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je juče da podnošenje kontratužbe protiv Hrvatske predstavlja „primer pogrešnog pristupa i tumaranja“ u spoljnoj politici Srbije. „Vlada Srbije, uprkos jasnom protivljenju LDP, nastavlja da vodi pogrešnu politiku prema većini zemalja u regionu, i na taj način dramatično pogoršava odnose s državama sa kojima bi Srbija morala da ima najbolju i najrazvijeniju saradnju“, navodi se u Jovanovićevoj pisanoj izjavi.

Jeremić: Nismo imali izbora

– Srbija je činila sve da do ovakvog epiloga ne dođe, ali je za to bio potreban i partner s druge strane. Nismo ga imali i zato nismo imali izbora nego da podnesemo tužbu – rekao je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, novinarima sinoć posle Ambasadorske konferencije MSP. Prema Jeremićevim rečima, „nema dileme da Srbija, posle ovog poteza ulazi u novu etapu odnosa sa Hrvatskom“. Međutim, on je ipak istakao da, „bez obzira na sve probleme dve zemlje moraju da sarađuju na zajedničkom cilju, a to je ulazak u EU.