Mislim da bi mnogi u regionu, uključujući predstavnike vlasti Srbije, trebalo da slede način na koji se u Skupštini BiH nedavno obratio predsednik Hrvatske Ivo Josipović. To je stil koji ne ostavlja sumnju i mogućnost dvoznačnih tumačenja. To je način kako u regionu treba graditi odnose u budućnosti. Samo otvoreno i iskreno priznanje vlastite odgovornosti Beograda za dešavanja u regionu, može Srbiju pokrenuti napred.
Jasno je da u svemu tome posebno mesto pripada „političkim elitama“, od kojih se neke još nisu odrekle ideje velike Srbije i teritorijalnih aspiracija prema Bosni. Nešto od toga smo primetili čak i u Deklaraciji o osudi zločina u Srebrenici, koju je usvojila Skupština Srbije. Bez eksplicitnog priznanja da se tamo desio genocid, mislim da taj dokument nema nikakvog značaja za žrtve u Bosni i Hercegovini i za proces pomirenja. Jezička ekvilibristika korištena u Deklaraciji, jednostavno, nema smisla – ocenjuje za Danas Mirsad Tokača, predsednik Istraživačko-dokumentacionog centra (IDC) iz Sarajeva.
Povod za razgovor s Mirsadom Tokačom je Bosanski atlas ratnih zločina, svojevrsni „digitalni memorijalni centar“, koji je IDC nedavno pokrenuo na internetu. Atlas, koristeći Google Earth tehnologiju, prezentuje činjenice o ratnim uništavanjima na teritoriji BiH, u periodu od 1992. do 1995. godine. Atlas nudi pristup činjenicama o masovnim ubistvima, silovanjima, žrtvama rata, sudskim presudama, kao i podacima o uništavanju verskog, kulturnog i istorijskog nasleđa. Kako objašnjava Tokača, cilj Atlasa je da se omogući studentima, istraživačima, porodicama žrtava, bosanskoj dijaspori i drugim zainteresovanim građanima pristup informacijama o ratnim događajima u svim regijama BiH, koje sadrži baza podataka IDC.
Prema rečima Mirsada Tokače, namera je i animiranje građana da učestvuju u dopuni podataka i upotpunjavanju sadržaja Atlasa.
– Na ovaj način uspostavljamo interaktivan odnos sa svim zainteresovanim stranama i omogućavamo pristup informacijama, čime doprinosimo demonopolizaciji i demokratizaciji procesa suočavanja s prošlošću, kao i smanjenju ideoloških i političkih manipulacija dešavanjima iz naše bliske prošlosti. Za nas u IDC, Atlas je i alatka kojom možemo široj javnosti predstaviti rezultate različitih projekata na kojima smo radili u proteklih nekoliko godina, kao što su „Ljudski gubici u BiH 91-95“, „Spomenici i sjećanja“, „Monitoring suđenja“… – navodi naš sagovornik.
Tokača naglašava da, kao što Srbija nije prošla proces političkih lustracija i uklanjanja iz političkog života ideologa i inspiratora rešavanja političkih pitanja ratom i sukobima, tako i druge zemlje u regionu moraju raditi sve da se takvi ljudi uklone iz političkog života.
– Sličnih, ako ne i gorih stvari imate i u BiH gde su i neki osumnjičeni za ratne zločine još uvek u organima vlasti. Proces pomirenja je transgeneracijski i trebaće nam svima mnogo truda i strpljenja. Ono što me plaši jeste da se pomirenje uvek posmatra iz perspektive ratne prošlosti, a ne i iz perspektive kako i na kojim vrednostima projektujemo budućnost. Ne mislim da se prošlost treba zaboraviti, ali je isto tako važna i naša budućnost. Odgovornost za pomirenje ne sme da se svede na trenutne političke elite, nego da postane deo sveukupnog razvoja i demokratizacije naših društava – ističe Mirsad Tokača.
On tvrdi da njegova organizacija nije trpela nikakve političke pritiske jer su, kako kaže, građani BiH već prihvatili način rada IDC.
– Mogu reći da sam veoma zadovoljan reakcijom građana i spremnošću da s nama sarađuju. Oni su potpuno svesni da mi nećemo podleći bilo kakvom političkom pritisku ili kreiranju naših projekata u skladu s nečijim dnevnopolitičkim potrebama i interesima ili predrasudama temeljenim na etničkoj, verskoj ili socijalnoj pripadnosti žrtava. S obzirom na to da mi u Atlasu prezentujemo samo činjenice, dakle sve sve ono što se dešavalo 1991-1995. godine, ljudi su shvatili suštinu i bilo nam je drago čuti pozitivne reakcije i od predstavnika medija. Kada je reč o prezentaciji Atlasa u Republici Srpskoj, bilo je različitih reakcija. Od negiranja, potpunog neshvatanja prirode Atlasa, do različitih pitanja. Ali posle svake prezentacije, kada jasno ljudima ukažemo na mesta i na načine stradanja, masovne grobnice ili uništene verske objekte, ljudi prihvataju činjenice. Nama je veoma drago što se svi slažu u jednom, da bi u Atlasu trebalo da se nađu svi zločini bez izuzetka, i mi ćemo na tome istrajavati, jer se niti jedan zločin niti jedna žrtva, ma ko ona bila, ne sme prećutati – zaključuje Tokača.
Bosanski atlas ratnih zločina možete posetiti na adresi www.idc.org.ba, gde se nalazi i uputstvo za instalaciju programa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
