Skloniće Ćacilend ispred Skupštine, ali ne i iz Pionirskog parka: Kako Vučić krije od EU svoje „lojaliste“ od pobunjenih građana?

Predsednik Srbije je rekao da će se on potruditi da to sprovede u delo, kao i da to ne zavisi samo i isključivo od njega, ali, u tom obraćanju, Vučić nije rekao da će se Ćacilend povući i iz Pionirskog parka, gde se nalazi ulaz u njegovu predsedničku rezidenciju, na takozvanom Andrićevom vencu.

Naznačimo da je upravo oko njegovog radnog mesta, u Pionirskom parku i nastao Ćacilend, pre više od osam meseci, gde su ga od demonstranata “čuvali”, a to rade i dalje, ljudi sumnjive prošlosti, sadašnjosti, sa kriminalnim dosijeima, što je u više navrata potvrđeno i dokumentovano prepoznavanjem lica koja su bila nasilna prema novinarima, predstavnicima opozicije, kao i brojnim običnim ljudima.

Potom se to utvrđenje za zaštitu Aleksandra Vučića proširilo i do samog ulaza u Skupštinu Srbije, na Trg Nikole Pašića.

Naznačimo da krajem januara u Beograd i Skupštinu Srbije dolazi delegacija Evropskog parlamenta, kao i da je ta evropska institucija izrazito kritična prema režimu Aleksandra Vučiću, kao što takve obrise odnosa sve više pokazuju i ostali donosioci odluka u Evropskoj uniji. Oni koji donose odluke u vezi sa evropskom budućnošću Srbije.

Takođe, iz izjave predsednika Srbije o tome da će se navodno potruditi da se uklone šatori ispred Skupštine, može se zaključiti da se on plaši da one koje je angažovao da ga čuvaju od pobune naroda, ne sme da skoni i iz Pionirskog parka, čak ni pre dolaska misije EP u Srbiju. Pa će ih samo malo pomeriti, od ulaza u samu zgradu parlamenta.

“Ćacilend je odraz Vučićevog straha”

Ćacilend je velika sramota Vučićevog režima. On je nastao iz Vučićevog straha, iz gubitka kontrole, iz potrebe da se angažuju kriminalci i fašističke falange da čuvaju autokratu. On je za SNS jako nezgodan i svima očigledan dokaz represije koja se sprovodi u Srbiji i ne bi me čudilo da Vučić pokuša da ga sakrije zbog “fact finding” misije Evropskog parlamenta koja dolazi u januaru – kaže za Danas Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta i narodni poslanik.

Misija Evropskog parlamenta će iz prve ruke moći da se uveri u sve što se dešava u Srbiji, kaže.

– Kada je kopredsednica Evropske zelene partije, Vula Ceci, na poziv Zeleno-levog fronta bila na protestu u Novom Sadu, Vučić se najstrašnije obrušio na nju i kolege iz Evropskog parlamenta nazivajući ih evropskim ološem. Kada smo nedavno imali posetu članova Bundestaga iz redova nemačkih Zelenih, najbrutalnije su napadnuti i to u Narodnoj skupštini. Ovi ljudi su iz prve ruke videli i prebijanje građana, i napad suzavcem, odnosno bojnim otrovom u Novom Sadu i laži i manipulacije i uvrede koje mi svakodnevno osećamo i to sve je izuzetno važno da bi se poruka prenela širom Evrope koja više ne okreće glavu na autokratu Vučića – zaključuje Radomir Lazović.

“Beograd ima retku nesreću…”

Beograd ima retku nesreću, da se ispred Skupštine i u sred jedne od najprometnijih saobraćajnica, nalazi divlje šatorsko naselje prepuno kriminalaca. Ono je tu prema prvobitnim tvrdnjama, da bi studenti koji ne štrajkuju i hoće da uče, imali gde to da rade.

Naravno, to je bio komičan izgovor, namera je bila da se pokaže da takozvane široke narodne mase, toliko žude za predsednikom Vučićem, da su došle tu da ga danonoćno čuvaju. Ova bolesna cirkuska predstava, nastala je u glavi nekog od Vučićevih saradnika, ako ne i njega samoga, je jedna od najvećih sramota Beograda – kaže za Danas Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji.

Samo dve stotine metara od šatorskog naselja nalazi se spomenik obešenim srpskim rodoljubima, koje su Nemci obesili na Terazijama 1941. godine, da bi pokušali da zaplaše građane Beograda da odustanu od borbe protiv okupatora, dodaje.

– Moj Beograd se, ipak, nije dao, i mnogo Beograđana poginulo je u Drugom svetskom ratu boreći se za slobodu domovine. Ali, danas, u miru, vlast ponižava grad i njegove stanovnike, organizujući pod tim šatorima terevenke uz narodnu muziku i roštilj. Ismeva spomenik na Terazijama i celokupnu istoriju Beograda. Jer današnja vlast koja je potpuno neobrazovana i nije zainteresovana za dostojanstvo glavnog grada Srbije, njihov svet su seoske šatre i muzika uz piće, drugo ne znaju – ističe Žarko Korać.

Preživeće Beograd i ovakve ljude, smatra.

– Preživeo je i mnogobrojne napadače i okupatore kroz svoju dugu istoriju. Ali ovakve ljude na vlasti nije imao u svojoj modernoj istoriji. Kada staviš šatre koje zaustavljaju saobraćaj u samom centru grada, i organizuješ veselja uz piće i zakusku za svoje političke istomišljenjike, tu više nema ni dostojanstva ni razuma. Tu ima samo bolesne želje da ponižavaš grad koji se odupire tvom političkom razbojništvu – kaže sagovornik Danasa.

“Višful tinking”

Sociolog Ivan Živkov kaže za Danas da je Vučić i 2016. u Skupštini, u direktnom televizijskom prenosu, rekao da se neće kandidovati za predsednika Srbije.

– Ima on iza sebe mnoge lako proverljive, a neistinite izjave. Prema tome im treba ceniti kredibilitet. A povod ove izjave bi mogao biti njegov “višful tinking” po kome mu šatori ispred skupštine neće biti neophodni u narednom periodu za kontrolu tog prostora, jer se rasula energija demonstranata protiv vlasti kakva je postojala u prvoj polovini ove godine – kaže sagovornik Danasa.

Kako dodaje, šatori na bulevaru ga mnogo koštaju, i bukvalno u smislu potrošnje partijskih resursa, i simbolički u očima zapadnoevropskih sagovornika, pa nije nemoguće da Ćacilend privremeno ograniči samo na Pionirski park, uz spremnost da ga ponovo širi bilo kada i bilo gde, budu li građani ponovo svoje mišljenje o njegovoj vlasti masovno izražavali na ulicama kao proletos.