U Evropskoj komisiji juče nisu želeli da komentarišu tvrdnju šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da EU postavlja nove uslove Srbije, dok su pojedini članovi Evropskog parlamenta za Danas prokomentarisali da „nemaju ideju na šta je on mislio“, dok Tanja Fajon, poslanica Evropskog parlamenta, kaže za Danas da pretpostavlja da je izjava ministra spoljnih poslova izdvojena iz konteksta.
„Takođe, mislim da proces pridruživanja treba videti kao dvosmerni proces – dakle, EU postavlja određene uslove koji postoje i koji se nadograđuju već niz godina, a Srbija, na drugoj strani, ima interes da se pridruži EU i ima priliku da kroz proces pregovaranja sa EU postigne najbolji mogući rezultat. Želim da kažem da nije sve u rukama EU, već veliki deo procesa zavisi od Srbije i njene rešenosti da poštuje i ispunjava dogovore, koje sama kroji“, ukazuje ona.
Članica EP naglašava da su uslovi za pridruživanje bilo koje zemlje Uniji jasni i zacrtani takozvanim kopenhagenskim kriterijumima. „Svrstani su u tri grupe: politički kriterijumi, ekonomski, i administrativno-institucionalni kapacitet za efikasno preuzimanje i sprovođenje pravne tekovine EU To je osnova odnosno polazna tačka, a potom se „pravila igre“ prilagođavaju državi koja se pridružuje EU. U slučaju Hrvatske je bilo aktuelno pitanje granice na moru sa Slovenijom, u slučaju Srbije je to svakako pitanje Kosova i Briselskog sporazuma. To nisu dodatni uslovi već neka pitanja koja jednostavno moraju da se urede pre nego što Srbija postane punopravna članica EU“, zaključuje Tanja Fajon
S druge strane, diplomatski izvori Danasa navode da se u poslednje vreme pominju takozvani „klizni uslovi“, odnosno da postoji mogućnost da su „nezvanično stavljene na sto teme o kojima se ranije nije govorilo“, što bi moglo da uključi i pojedina pitanja iz zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. U tom kontekstu, ističu da nema mnogo vesti o daljoj primeni Briselskog sporazuma i nastavku dijaloga Beograda i Prištine, kao i da je za ovu sedmicu bio najavljen izveštaj Brisela o implementaciji sporazuma, ali se još ništa nije pojavilo.
„Moguće da je odmeravanje snaga Beograda i Brisela u pitanju. Bilo je u poslednje vreme poteza koji su isprovocirali Beograd, kao što je, recimo, zahtev za vraćanjem Vojislava Šešelja u Hag i izjava albanskog premijera Edija Rame o Kosovu, a pozitivni signali nisu primetni. Istovremeno, indikativna je izjava Edvarda Kukana, šefa Delegacije EP za odnose sa Srbijom, koji je kritikovao odluku predsednika Srbije Tomislava Nikolića da prisustvuje vojnoj paradi u Moskvi 9. maja i učešće Vojske Srbije na tom događaju. Čini se da je to prvi put da neki zvaničnik EU javno tako oštro kritikuje odnos Srba sa slovenskom braćom. Kukan je, podsetimo, veoma blagonaklonjen Srbiji i insistirao je da u godišnji izveštaj EP uđe stavka o hitnom otvaranju pregovora o članstvu Srbije bez ikakvih dodatnih uslova u vezi sa pojedinačnim poglavljima“, konstatuju sagovornici Danasa.
Sena Marić, istraživačica Centra za evropske politike, kaže za Danas da komentar ministra Dačića vidi kao posledicu „blagog zastoja u procesu pristupanja Srbije EU“.
„Uslovljavanje otvaranja pregovora punim sprovođenjem Briselskog sporazuma je dovoljno problematično, budući da ovaj dokument nije sam po sebi precizan ni detaljan, ili makar mi kao javnost nemamo uvid u detalje. S obzirom da je prostor za različito tumačenje veliki, a raspoloženje u EU prema proširenju i poruke koje nam prenose njihovi zvaničnici nisu veoma sadržajni i ohrabrujući, samim tim nedostatak motivacije za sprovođenjem sporazuma ne treba da čudi. Princip štapa i šargarepe u procesu proširenja se uvek do sada pokazivao delotvornim, međutim u sadašnjim okolnostima, izgleda da samoj EU nedostaje jasan konsenzus na koji način pristupiti državama kandidatima, ili makar dobra strategija komunikacije, zbog čega maltene svakodnevno dobijamo dvosmislene signale iz Brisela“, objašnjava naša sagovornica.
Ministar Dačić je prekjuče poručio da nije nikakva novina da se pred Srbiju, kad god ispuni jedan veliki uslov u približavanju EU, postavljaju novi i teži uslovi. On se zapitao zašto se sada priča o 11 tačaka koje je utvrdio nemački parlament kada je sa Srbijom dogovoreno da je za otvaranje poglavlja neophodna implementacija Briselskog sporazuma.
„Ja sam potpisao Briselski sporazum. Kakve veze ima most u Kosovskoj Mitrovici i Park mira sa Briselskim sporazumom. Kako je onda uslov za otvaranje poglavlja implementacija Briselskog sporazuma. Nije! Onda recite nije uslov samo Briselski sporazum, nego i dodatne tačke te te i te. To je pošten odnos koji Srbija traži. Ja imam pravo to da kažem jer ja sam ministar spoljnih poslova Srbije a ne opunomoćenik EU“, istakao je ministar spoljnih poslova Srbije. Bez obzira na dodavanje novih uslova što, prema rečima Ivice Dačića, „nije pošten odnos prema našoj zemlji interes Srbije je članstvo u EU“.
Konsultacije o užem pregovaračkom timu
Ministarka za za evropske integracije Jadranka Joksimović najavila je da su počele konsultacije o formiranju užeg pregovaračkog tima. Prema njenim rečima, u najužem pregovaračkom timu biće državni sekretari ministarstva finansija i spoljnih poslova, šef srpske misije u Briselu, direktor Kancelarije za evropske integracije, predstavnik vlade zadužen za evropske integracije, kao i predstavnici administracije, predstavnici civilnog društva i ljudi iz Nacionalnog konventa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
