Odavno je jasno da Beograd želi podelu Kosova. Predstavnici srpskih vlasti ne predlažu tu ideju zvanično, već je godinama unazad krijumčare neformalnim kanalima, ne bi li se stavili u poziciju da kažu da je tu ideju nametnuo Zapad. To što je takva pozicija nehumana, čak i prema samim Srbima s Kosova, vlast u Beogradu izgleda interesuje onoliko koliko je to interesovalo i Slobodana Miloševića – ocenjuje za Danas Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik prištinskog lista Koha ditore, komentarišući izjavu šefa beogradskog tima za dijaloga s Prištinom Borislava Stefanovića da kosovska vlada „mora da shvati da je sever Kosova, gde su Srbi većina, realnost“.
I zvaničnici Srbije i EU, ipak odbacuju ideju o podeli, ali ne i o autonomiji za sever Kosova.
– Nadam se da među briselskim glavama ima dosta onih koje će trezveno razaznati da bi podela, čak i u vidu davanja nekakve političke autonomije severu Kosova, unutar granica Kosova, značilo kraj priče o multietničnosti kao rešenju, ne samo za Kosovo, već i za Makedoniju, Bosnu, pa čak i za samu Srbiju, gde još uvijek postoji problem Albanaca u Preševskoj dolini. Mislim da bi etnička podela značila povratak u 19. vek i da je u suprotnosti sa onim što volimo nazivati evropske vrednosti.
Deo kosovske javnosti zamera EU što požuruje početak dijaloga, zatvarajući oči pred neregularnošću nedavno okončanih izbora. Ako je to istina, koji bi bio cilj Brisela za takvo ponašanje?
– Ovi razgovori su pripremljeni sa ciljem da Srbiji omoguće približavanje EU. Problem je u tome što Brisel nije uradio ništa da garantuje dobit i za Kosovo i da se osigura, što je još važnije, da nijedna strana neće moći koristiti proces protiv druge strane. Ne postoje tehnička pitanja između Kosova i Srbije – sve je politika. S druge strane, to nikako ne može značiti da se putem razgovora mogu otvarati pitanja statusa. Vlada Srbije će možda taktički dobiti ako bude nastavila da svojoj javnosti tako predstavlja dijalog, ali će napraviti stratešku grešku i propustiti još jednu istorijsku šansu za popravljanje odnosa sa Albancima. Ovaj dijalog može biti koristan samo ako njihov krajnji cilj bude pomirenje između dva naroda i dve države, kao i njihovo članstvo u EU.
A, kako vidite trenutnu situaciju?
– Ovakav dijalog je samo nastavljanje konfrontacije i konflikta, što dugoročno nikako ne može donijeti pozitivne pomake ni Kosovu, ni Srbiji, ni EU.
Da li su moguća iznenađenja tokom dijaloga?
– Ne očekujem neka velika iznenađenja, ali je sigurno da će svaka strana pokušavati da svojoj javnosti predstavi svaku rundu razgovora kao svoju pobedu, dok će stvarni proces biti usmeren da Beogradu obezbedi približavanje EU. Očekujem da će vremenom na Kosovu protivljenje ovakvom procesu rasti, a ekonomske i političke realnosti, i na Kosovu i u Srbiji, mogle bi učiniti da ovaj proces bude možda i „zamrznut“ u nekom momentu. Ono što ne očekujem, a što bi ovakav proces u stvari trebalo da donese, jeste neko sadržajno poboljšanje odnosa između Kosova i Srbije, i to je mislim najveći problem.
Kakav stav i ideju o ishodu dijaloga ima, po vašoj oceni, posrednik iz EU Robert Kuper?
– Mislim da je Kuper čovek s misijom, i on će se boriti, ne zato što će mu biti važno da Kosovo i Srbija pronađu nov, pozitivniji način komuniciranja, već zato što je ljudima s misijama jedino važno da uspeju u tome.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
