Da li bi širenje vojnog saveza Albanije, Hrvatske i Kosova bilo opasnost po Srbiju?

Kosovo, Albanija i Hrvatska planiraju da kupovina odbrambenih kapaciteta iz SAD bude prva konkretna obaveza iz deklaracije koja je potpisana 18. marta u Tirani.

Lunić kaže da bez obzira što je ovaj sporazum „besadržajni list papira“, za cilj ima pokušaj zajedničkog lobiranja u Vašingtonu.

„Deklaracija je besadržajni list papira koji eksplicitno navodi da zemlje potpisnice nemaju aposlutno nikakve obaveze jedne prema drugima, a sama Deklaracija ne može da utiče na međunarodne obaveze u odnosu na te zemlje. Samim tim i ova inicijativa je besadržajna“, kaže Lunić.

Komentarišući nameru zajedničke kupovine naoružanja iz SAD, ovaj stručnjak podseća da Hrvatska to već čini nabavkama „bredlija“, „himarska“ i helikoptera „blek houk“, a da slično radi i Kosovo porudžbinama raketa „džavelin“ i helikoptera „blek houk“.

Međutim, ističe da je suština ove namere u pokušaju zajedničkog lobiranja u Vašingtonu.

„Da li će oni uspeti da te akvizije objedine kako bi dobili povoljniju cenu? Nije baš izgledno. Ali, pitanje je i koliko će to biti uspešno. Međutim, ono što je veoma važno je što im to trenutno služi kao lobiranje u SAD“, uveren je Lunić.

Precizira da se ovakvim nabavkama oružja ne može „lako promeniti odnos vojne moći“ u regionu, ali da je za Srbiju mnogo važnija buduća percepcija SAD prema Zapadnom Balkanu.

„SAD percipiraju Zapadni Balkan kao region gde se sprečava efikasno upravljanje i integracija u transatlanske institucije. Dikretno se navodi da to predstavlja pretnju pod nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD“, naglašava Lunić.

Upozorava da bi za Srbiju bila realnost opasnost ako bi se ovaj vojni savez proširio Severnom Makedonijom i Turskom.

Takav scenario, kaže, ne bi bilo iznenađenje.

„Ne treba se iznenaditi da se toj inicijativi priključe Severna Makedonija i Turska. U tom kontekstu, ukoliko se ta inicijativa dalje bude širila, to bi moglo da predstavlja realnu opasnost po Srbiju. U ovom trenutku to ona nije“, ističe Lunić.

Upitan na koji način treba posmatrati ulogu Kosova koje nije ni u Natou, ali ni u Partnerstvu za mir, Lunić kaže da bi došlo do „velikog presedana“ ukoliko bi došlo do promene i Priština postala partnerska ili saveznička zemlja Natou.

„Napravio bi se stvarno veliki presedan ukoliko bi se Kosovo primilo u Nato ili bilo kakve druge bezbednosne strukture u ovom trenutku. Međutim, ne treba zanemariti percepciju budućeg razvoja geopolitičke situacije. Ukoliko Srbija ostane zarobljena u nametnutoj, oktroisanoj vojnoj neutralnosti onda možemo očekivati pretnju po nacionalnu bezbednost. Na kraju krajeva, nije teško lobirati u SAD ukoliko se politika bezbednosti svodi na strategiju nacionalne bezbednosti“, smatra Lunić.