Da li je Tramp pokvario Vučiću planove sa Kinom?

Bez obzira na satav Amerike, Vučić se neće udaljiti od Pekinga, iako bi svrstavanje uz Kinu i Rusiju protiv Zapada bilo ravno suicidu, kažu sagovonici Danasa govoreći o mogućim Vučićevim potezima prema Kini uzimajući u obzir stavove američkog predsednika Donalda Trampa.

Vučić je u obraćanju javnosti posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost povodom intervencije SAD u Venecueli, pažljivo birajući reči, između ostalog, rekao i da će Amerika u Srbiji, i u drugim delovima sveta, dati sve od sebe da istera konkurentske zemlje, pre svega Kinu i Rusiju.

Osvrnuo se i na to da je NIS, kompanija u Srbiji u većinskom ruskom vlasništvu, pod američkim sankcijama kao i kineska kompanija Linglong, koja zapošljava oko 1.300 ljudi.

– Sa tim moramo da se borimo. I izborićemo se, ja se nadam – naveo je Vučić kojeg ove godine čeka i zvanična službena poseta Kini, koja će za njega, kako kaže, biti od ogromnog i čudesnog značaja.

Uzimajući u obzir međunarodnu scenu i odnose, odavno se može reći da Vučić nije u zavidnoj poziciji, jer sa svih strana (EU, SAD i Rusija), koje je ranije nazivao partnerskim, oseća pritisak lako datih i neispunjenih obećanja sa obe strane.

O Kini zasad nismo čuli ništa loše, ali nema sumnje da i ova sila ima svoja očekivanja. Zato je pitanje kako će se ubuduće Vučić odnositi prema njoj ako želi dobre odnose sa Amerikom, za koju kaže da dobro razume šta su njeni interesi i sagledava posledice.

Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta, smatra da neće doći do udaljavanja od Kine, već naprotiv, a to smo videli u reakciji na američku intervenciju u Venecueli.

– Kina je previše bitna za Vučića kada su u pitanju strane investicije, kako dolazak novih, još više opstanak starih poput železare i Bora. Naročito kako se budemo približavali izborima, SNS-u će biti neophodno da se prikaže kao politička opcija koja nudi ekonomsku stabilnost i razvoj – navodi on.

I dodaje da je s druge strane, prisustvo američkih investicija i dalje minorno, i poput EU investicija/kredita, nisu netransparentne prirode kao kineske.

– Vučić će i dalje da se kladi na okončanje rata u Ukrajini i kakav takav reset odnosa između Rusije i Zapada. Za to vreme, bliža saradnja sa Kinom, kako na ekonomskom, tako i na političkom planu (borba protiv obojenih revolucija) će biti prioritet – ukazuje on.

Prema njegovim rečima, preambiciozno bi bilo očekivati od SAD da zahtevaju da se Srbija odrekne ruskih energenata i kineskog uticaja u isto vreme, naročito kada su opcije koje bi smanjile kineski uticaj kod nas, poput Rio Tinta, odbačene.

– Vučić će da gleda da nas uključi što više u kineski lanac proizvodnje električnih vozila – konstatuje on.

Upitan da li to znači da će Tramp imati razumevanja za saradnju s Kinom, odgovara da SAD nemaju način da izbace Kinu, odnosno nemaju ništa što ne bi bila rizična opcija za lidera koji ulazi u najbitnije izbore za njega i sa građanima koji ne vole SAD.

– Kada su Rusi u pitanju, SAD može da ponudi alternative kada je u pitanju gas i nafta. Uz to, tu je i nedosladnost Trampove administracije i nefokusiranost na Srbiju. Može se zato očekivati da će Vučić zbog izbora i antiamerički orijetisanih građana ići nasuprot Tarampu – kaže on.

Miljan Mladenovović, Istraživački analitičar, skreće pažnju na to da je od pada nadstrešnice primetno manje prisustvo Kine u javnom prostoru.

– Delimično je to i zbog usporavanja infrastrukturnih projekata koje su oni dobrim delom izvodili, ali deluje da je taj događaj uticao i na to da predstavnici vlasti ređe izlaze u javnost praktično kao “PR kineske države” što je ranije bio čest slučaj. Na svetskom planu, evidentno je posle Ukrajine i Bliskog Istoka, ali i Venecuele sada, da svet prelazi iz dominantno diplomatskog pristupa u pristup u kojem se pronalaze alternativna rešenja klasičnoj diplomatiji – pojašanjava.

I ocenjuje da je Zapadni Balkan kao prostor ponovo postao globalno interesantan u prethodnoj deceniji, gde je prvo Kina imala svoj “ulaz” u Evropu, a sada vidimo i jasniju inicijativu EU u vezi primanja novih članica iz regije, kao i Ameriku koja, iako još uvek stidljivo, daje sve veći značaj Zapadnom Balkanu.

– Mislim da će sedenje na četiri stolice ne samo na duži, već i na srednji rok biti neodrživo, i da će svrstavanje na jednu od strana morati da se dogodi u skorijem periodu, a ukoliko se EU proširi na ZB i ukoliko se Ukrajina i Bliski Istok stave pod punu kontrolu Zapada, svrstavanje uz Kinu i Rusiju protiv Zapada bilo bi ravno suicidu – zaključuje on.

Podsetimo, prema podacima Narodne banke Srbije za prva dva kvartala prošle godine, iz Kine sa kojom je Srbija ima Sporazum o slobodnoj trgovini vidljiv veći pad stranih direktnih investicija (SDI). Kina je izdvojila 48 miliona evra za investicije 2025. dok je ranije ta cifra obično iznosila preko milijardu evra. U periodu 2010–2023. godine ukupno je stiglo 5,54 milijarde evra SDI iz Kine u Srbiju.

Kineski ambasador se nada da će srpsko-kinesko prijatljstvo u ovoj godini doneti više rezultata.