Da li studentski pokret treba preoblikovati?

Logično je očekivati da ovako masovan pokret krene korak dalje u razradi svoje organizacije i svojih strategija delovanja. Ipak, sada je delikatan momenat za pravljenje studentske partije, jer bi to bilo protivrečno s tekućom uličnom pobunom i pozivanjem na građansku neposlušnost, kažu sagovonici Danasa komentarišući kada je vreme za formalizaciju studentskog pokreta, odnosno njegovu registraciju i formiranje strukture.

Studenti u blokadi i građani koji podržavaju njihov način borbe protiv režima koji oličava Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, uspeli su da tokom proteklih sedam meseci svojom upornošću i istrajnošću iznenade i vlast i deo šire zainteresovane javnosti i postanu ozbiljan deo političke igre u Srbiji.

S obzirom na to, otvara se pitanje da li uopšte i kada pokret nastao na studentskoj borbi treba da dobije poznatu formu političke organizacije, bilo udruženja građana ili partije.

Aleksandar Ivković, saradnik Centra za savremene politike, za Danas kaže da koliko znamo, studentski pokret već ima neku unutrašnju strukturu – plenume, radne grupe, „megaplenume“, „mezoplenume“, kao i procedure za donošenje odluka, diskusiju i slično.

– Tako da nije da struktura ne postoji, ona samo nije formalizovana u tom smislu da postoji statut i registrovano udruženje građana. Čini mi se da odsustvo tih formalnih atributa ne odmaže trenutno studentskom pokretu, čak mu možda i pomaže jer održava formu direktne demokratije i organizacije koja je suštinski spontano nastala i nema formalno liderstvo (kada bi se pokret registrovao, morao bi neko barem formalno da bude prvi među jednakima). A takva priroda pokreta je, bar za sada, bila njegova prednost – navodi on.

I skreće pažnju na to da ne možemo govoriti o formiranju strukture, možemo eventualno govoriti o reorganizaciji strukture u budućnosti.
Prema njegovim rečima, ne znamo kako će izgledati dalji pokret i političke okolnosti.

– Možda se desi da između početka sledeće akademske godine i predizborne kampanje, u kojoj sam siguran da će većina studenata učestvovati, deo studenata bude želeo da smanji svakodnevni angažman, pa se uspostavi neka vrsta organizacionog jezgra kojem će ostali studenti delegirati svakodnevne aktivnosti, što bi onda dovelo do reorganizacije strukture odlučivanja. Ovo je, i dalje, samo hipotetički scenario, ali i jedini koji mi je realno zamisliv kao mogućnost – ističe on.

Nešto drugačije viđenje ima Jelena Vasiljević, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Ona za Danas kaže da se čini da je neki oblik institucionalizacije studentskog pokreta nužan, ako ni zbog čega drugog, onda zbog činjenice da bi sam izlazak na izbore to zahtevao.

Face it all, together. pic.twitter.com/wYEkC1oLs6

— Studenti_U_Blokadi (@studentblokade) July 4, 2025

– Studenti su pozvali na izbore, najavili su svoju listu, dakle pretpostavljamo da bi ta lista nastupala kao grupa građana – koja bi morala i da se priprema za izbore pod nekom formalnijom strukturom. Ali i nevezano za izbore, logično je očekivati da ovako masovan pokret, koji je za kratko vreme postao najkredibilniji društveni akter, jedini koji je u stanju da na ovako impresivne načine mobiliše čitavo društvo – i koji zbog toga sada trpi neviđenu represiju – krene korak dalje u razradi svoje organizacije i svojih strategija delovanja – objašnjava ona.

Kako dodaje, zabluda je da bi takva formalizacija ubila autentičnost pokreta oličenu u plenumskom organizovanju.

– Struktura ne mora podrazumevati hijerarhiju, organizacija ne mora značiti grupisanje moći, efikasniji načini donošenja odluka ne ubijaju nužno participativnost. Upravo bi bilo važno, za celo naše društvo, da se ogromni demokratski i kreativni kapaciteti studentskog pokreta formalizuju i postave kao jedan od modela za društveno organizovanje – zaključuje Vasiljević.

Dok politikolog Mladen Mrdalj procenjuje da je sada delikatan momenat za pravljenje studentske partije, jer bi to bilo protivrečno s tekućom uličnom pobunom i pozivanjem na građansku neposlušnost.

– Najverovatnije bi režim, a i građani, to shvatili kao okončanje uličnih protesta. Zatim bi Vučić osetio samopouzdanje, kao i njegove pristalice, jer bi proglasio pobedu nad “pokušajem obojene revolucije”. U svakom slučaju, opet bi isao na odlaganje izbora do 2027, kako bi u međuvremenu popravio svoje pozicije. To uključuje i podsticanje razdora među studentima, uz standardno podsticanje razdora među opozicijom – navodi on.

A na pitanje kada neće biti delikatan momenat, odgovara da će to biti ako režim pod pritiskom uličnih nemira popusti i pristane na prevremene izbore.