Dačić primio posthumno odličje od Angole za Tita: O čemu je ovde reč?

Ovo priznanje je primio potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić koji je kao izaslanik predsednika Aleksandra Vučića prisustvovao u Luandi centralnoj manifestaciji obeležavanja 50. godišnjice sticanja nacionalne nezavisnosti Angole, prenose mediji.

Sagovornici Danasa pitaju se ko je Ivica Dačić da bi takvo odlikovanje primio. Da nije možda levičar?, ironični su, između ostalog.

„Antirasizam i antikolonijalizam određivali su čovečnost u tadašnjem svetu“

Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da oni koji su se borili protiv imperijalizma, pravdanog rasizmom, sećaju se onoga ko im je nesebično pomagao.

– Antirasizam i antikolonijalizam određivali su čovečnost u tadašnjem svetu, a bile su bitne odrednice spoljne politike socijalističke Jugoslavije. U današnje vreme, kada imperijalizam velikih sila širi svoja lešinarska krila i kada rasizam postaje društveno sve prihvatljiviji u vidu islamofobije (muslimani se u Evropi neretko razlikuju i bojom kože), potrebno je da se prisetimo da su jednakost, sloboda i bratstvo svih ljudskih bića etički imperativ svake politike koja hoće da se nazove čovečnom – kaže Jovo Bakić.

On napominje da se razlog zbog kojeg Dačić prima ovo odlikovanje sastoji u sledećem: „Njega je nepomenik poslao kao tobožnjeg levičara. Drugi se verovatno stide da u ovom trenutku budu dovedeni u vezu s Brozom. Ide ministar unutrašnjih poslova umesto ministra spoljnih poslova, jer se sve, u nedostatku državne, svodi na ličnu politiku nepomenika“.

„Dve morbidnosti“

Prema rečima Duška Radosavljevića, politikologa i univerzitetskog profesora Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ iz Novog Sada, reč je o slučaju morbidnog pristupa politici.

– Da, Angola konstatuje posle 45 godina da ih je ličnost i delo i sama persona Josipa Broza Tita toliko nadahnula da oni sada treba nešto posmrtno da urade. To može biti samo u cilju nekih njihovih unutrašnjih političkih razmirica, prepirki, možda i izbornih nekih takmičenja. Ali to sigurno nije suštinsko poštovanje prema velikom delu jednog od očeva i neospornih lidera nesvrstanih – kaže Duško Radosavljević.

Ali, dodaje, tu postoji još jedna vrsta morbidnosti – sa strane naše države.

– Angola ako dodeljuje odlikovanje, ona mora da zna kome će to odlikovanje da i preda. Ta priča da će orden primiti Dačić, jedan od brutalnih kršitelja ljudskih prava koji sve drugo radi nasuprot nesvrstanju… Prema tome, uopšte, da li je u redu da neko to primi od današnjih, kako se kaže, političkih fajtera u Beogradu? S jedne strane, a s druge strane zato što ovo je zemlja i ovo je režim, ovo je vlast, koja apsolutno ne poštuje ime i delo Josipa Broza Tita – ističe sagovornik Danasa.

„U kom svojstvu Dačić prima posthumno odlikovanje?“

Miloš Stanković, član Predsedništva Novog DSS, ističe za Danas da Srbija treba da razvija najbolje moguće diplomatske, kulturne i ekonomske odnose sa svim državama sveta.

– Angola i druge prijateljske afričke države nisu izuzetak, naprotiv. Međutim, ne razumemo u kom kontekstu Ivica Dačić prima posthumno odlikovanje koje je Angola dodelila Josipu Brozu. Niti je Dačić ministar inostranih poslova, niti je Brozov rođak, niti je Broz simbol uzorne vladavine. Stoga je posebno zabrinjavajuće ako je to deo šire politike kojom Vučić i Dačić žele da revitalizuju politiku Josipa Broza, koja je simbol gaženja ustavnih sloboda, ljudskih prava i masovnih egzekucija srpskog stanovništva u posleratnoj Jugoslaviji – mišljenja je ovaj političar.

Izgleda da je ovaj postupak u suprotnosti i sa mišljenjem Aleksandra Šapića, dodaje, koji se nedavno založio za izmeštanje Brozovih posmrtnih ostataka iz “Kuće cveća” u Beogradu.

– Dakle, takva, nekonzistentna politika, čak i u okviru vladajuće koalicije, u kojoj sa jedne strane, deklarativno prihvatate evropske vrednosti vladavine prava i slobode, a sa druge strane se sa ponosom pozivate na najmračnije stranice domaće istorije kao na uzor, Srbiji ne mogu doneti ništa dobro. Nacionalnom pomirenju bi mnogo više doprinela akcija o objektivnom sagledavanju srpske istorije druge polovine 20. veka, otkrivanje grobnih ostataka đenerala Draže Mihailovića, što bi bila i elementarna civilizacijska tekovina i odavanje pošte žrtvama komunističkog terora, što su predstavnici Novog DSS-a i učinili na stratištu u Lisičijem jarku u Beogradu – zaključuje naš sagovornik.