Pre izbora opozicija, posle izbora uz Vučića: Vlast u potrazi za novom „fejk“ desnicom i nikad im nije bilo teže

Pod sumnjom da su osnovane i da su služile za odnošenje i rasipanje glasova istinski opoziciono opredeljene javnosti nalazile su se i pojedine proevropske stranke. Minorne po podršci biračkog tela, ali, ipak smele da izađu na izbore – uz pomoć režima Aleksandra Vučića.

U proteklih deceniju i po, koliko je SNS skoro na vlasti, brojni su dokazi izlazili o tome da im je režim skupljao potpise i davao novčanu pomoć da budu njegovi pijuni na izborima.

Na pitanje koliko su aktuelne okolnosti drugačije, imajući u vidu snagu studentskog pokreta koji stoji naspram naprednjačkog, odnosno da li bi se “fejk” desničarske partije, kao i one levo orijantisane, usudile da se bave predizbornim “igrama” kao u prethodnim izbornim ciklusima, sagovornici Danasa su saglasni – nikada im nije bilo teže nego uoči izbora koji slede.

Fragmentacija i izazovi desnice na izborima

– Da, mi smo imali vrlo čudnu situaciju na desnici u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa. Zaista smo imali jednu veliku fragmentaciju. Nije jasno zašto je to tako, da li zbog toga što stranke desnice zaista nisu mogle da se dogovore međusobno. Sa jedne strane i sa druge strane, htele su samostalno ili u malim koalicijama… Pa, setimo se, Dveri, Zavetnika ili koalicija NADA i sličnih… – kaže za Danas Dejan Bursać.

Mogu preko cenzusa, dodaje Bursać, pa im ne treba taj veliki dogovor desnice koji bi u tim nekim ranijim situacijama mogao da generiše možda 15 odsto glasova, možda čak i više za jednu zajedničku veliku koaliciju.

– Da li je to bilo iz njihovih sebičnih razloga ili je postojala sumnja onoga što se u političkim naukama zove kooptacija od strane režima, što se zaista često dešava u ovom tipu režima kakav mi imamo, a to je da stranke režima potajno sarađuju s određenim strankama iz opozicije, baš zato da bi izazvale tu fragmentaciju, da bi izazvale podele i da bi sprečile rast poverenja glasača u pojedine opozicione opcije – objašnjava Dejan Bursać.

Nekim desnim strankama se to, kao što znamo, obilo o glavu, uostalom vi kad pogledate istorijski, u zadnjih desetak godina mi imamo vrlo visoku volatilnost na desnici, kaže.

– To znači da ti glasači traže nove opcije jer nisu sigurni u svoj prethodni izbor i to je jedan od objašnjenja uspeha liste na izborima. Sad kad sam to rekao i kad se okrenemo prema narednim izborima zaista treba reći da svaki politički akter ima legitimno pravo da učestvuje na izborima i da, bez obzira koja je logika učešća neke stranke, makar ona bila i potpuno sebična, apsolutno je legitimno da politička stranka utiče na izborima – ističe naš sagovornik.

Međutim, napominje, “meni se čini iz istraživanja i iz političke prakse da glasači desnice takođe traže opozicionu desnu opciju”.

– Zbog toga su oni menjali često stranke jer su se razočaravali u stranke desnice koje nisu bile dovoljno opozicione po njima. U ovoj situaciji gde će se desnica za glasove, boriti pod znakovima navoda sa studentskom listom, zaista je važno za te stranke desnice koje izađu na izbore da to učine na način koji će doprineti onome što opozicioni glasači desnice žele. Znači, šta desni i opozicioni glasači žele, a to je pad režima. Ukoliko ti glasači vide da desnica ne radi to, već za više koristi režimu nego što doprinosi njegovom padu, ja se plašim da će napustiti te stranke i da će oni naneti sebi nepopravljivu štetu za svoj politički opstanak i svoju političku budućnost. Dakle, glavno pitanje na ovim izborima će biti da li ste za režim ili protiv njega, a onaj ko pokušava nešto tu da meandrira, neće dobro proći – zaključuje Dejan Bursać.

“Šurovanje sa SNS”

Među građanima koji su, uslovno rečeno levo, odnosno anacionalno i naglašeno EU orijentisani, postoji predstava da desničari pomažu Vučiću zbog uverenosti da je država iznad svega pa otuda i mogućnosti specijalnih službi te državnog vrha, da ih, pozivajući se na „patriotizam“, izmanipulišu. Isto tako u desno orijentisanom građanstvu, uvreženo je mišljenje da stranke i NVO koje su izrazito proevropski nastrojene, zakulisno podržavaju Vučića jer ima kapacitet koji oni nemaju, a to je da prevari većinsku Srbiju i izvrši amputaciju Kosova, te tako plati ceh za približavanje Briselu – kaže za Danas Dragimir Anđelković, politički analitičar.

U svim tim predrasudama ima i istine, kaže.

– I te kako su razni lideri i njihove organizacije, nacionalne ili anacionalne, EU posvećene ili EU skeptične, u nekoj fazi i na neki način, tajno ili javno, šurovali sa SNS kartelom. Ipak, sve to se ne sme generalizovati, tj. svaki politički akter, levi ili desni, mora da se dubinski posmatra i analizira pojedinačno, kao načelno tako i u vezi sa nekim predstojećim izborima. A na njima će Vučić sigurno ponovo imati svoje „leve“ trojanske konje, koje će terati građane od studentske liste tako što će je „podržavati“, a uporedo napadno zagovarati stavove od pitanja Kosova do laži o srebreničkom genocidu, koje većinski deo naroda ove zemlje smatra izdajničkim, te će tako oni koji pozerski pomažu studentima na njih bacati ljagu – tvrdi on.

S druge strane, ističe Anđelković, SNS će nesumnjivo imati i BIA „patriotske“ igrače koji će sistematski stvarati atmosferu da je bolje ne podržavati promene nego da posle Vučića dođu NATO fanovi koji su „gori“ od njega ili će ići još i dalje, pa tvrditi da je on uz sve manje najbolje rešenje za Srbiju.

– U svim tim stvarima ne radi se o podeli na levicu i desnicu, već o prljavim igrama mafijaškog režima i njegovih slugu koji su, po pravilu, čisti plaćenici ili su zbog ranijih nedela ucenjeni, a ideologije im samo služe kao politička maskirna uniforma. Studentski pokret tome najefikasnije može da se suprotstavi tako što će na svojoj listi imati samo ljude koji ni na koji način nisu zakaljani ili ekstremni, a svoj program će svesti na afirmaciju Ustava Srbije (koji u svakoj normalnoj zemlji i tako mora da se poštuje dok je na snazi), te brzo stvaranje fer uslova za brzo održavanje novih izbora na kojima će građani glasati zašta su a ne protiv koga su – zaključuje sagovornik Danasa.