Dijana, Pravda i Odgovornost

Dijana Hrka nije aktivista, nije političar, Dijana Hrka je majka koja i pored gubitka sina, nalazi snagu da se bori za pravdu i istinu o smrti njenog Stefana, ali ih ostalo 15-oro ubijenih pri padu nadstrešnice. I ovo nije nikakva kritika, daleko bilo, bilo koga od članova porodica ubijenih u Novom Sadu, svako nalazi svoj način da se nosi sa tom boli. Dijana je našla svoj.

Dijana nas podseća na tu tragediju, nakon koje nije sve stalo, kao što nije stalo ni posle Ribnikara i Mladenovca. Turobna je činjenica ona kliše rečenica „život ide dalje“. Ali baš zato što ide dalje, baš zato što u, na korupciji, nepotizmu i kriminalu ustrojenom režimu Njega Svekolikoga nažalost Ribnikar i Mladenovac nisu bili jedina tragedija koja je u kratkom periodu zadesila ovu zemlju i što, možda, ni pad nadstrešnice neće biti jedina „greška sistema“, studenti i građani, i s njima rame uz rame i Hrka, traže Odgovornost i Pravdu.

Dve u ovom sistemu namerno zakopane reči.

Dijanina borba nas podseća na to da u mafiji vlada omerta, da „vrana vrani oči ne vadi“. I zato je režim, i štrajkom glađu poslanika i predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe Uglješe Mrdića, sve vreme pokušavao da diskredituje tužilačku istragu kojom su obuhvaćeni i bivši ministri Tomislav Momirović i Goran Vesić.

U tome je, reklo bi se iskorišćen, i pokojni Đuro Raca, otac Goranke Raca takođe ubijene pri padu nadstrešnice. Raca i njegove teze je režim „iskoristio“ kao potporu za širenje teorija zavere da nije za pad nadstrešnice kriva korupcija, nego terorizam. Raca je takođe hteo pravdu, ali je nije dočekao.

I zato je dodatno između ostalog važno da i Dijana i ostali članovi porodica ubijenih, a i čitava ova zajednica doživi pročišćenje, da društvena revolucija izazvana studentskom pobunom, doživi svoju katarzu. A to će jedino biti krivično-pravna odgovornost za smrt 16 nevino nastradalih ljudi u Novom Sadu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.