Dijana Hrka ili studenti – ko je autoritet građanima na protestima?

Kada su 15. marta u Beogradu studenti pozvali okupljene građane da od Skupštine Srbije se pomere ka Slaviji, kako bi se izbegli incidenti sa ljudima u Ćacilendu, demonstranti su ih u velikoj većini poslušali.

Od početka blokada studenti su, evidentno, bili ti koji su „udarali takt“ političke borbe protiv režima – i onda kada su pozivali na 24-časovne blokade, proteste i šetnje širom Srbije, ali i onda kada su građane pozvali da se organizuju u zborove i organizuju „kontrolisani haos“ po ulicama ili, što je i najsvežiji primer, kada su ih pozvali da komemorativni skup u Novom Sadu, na godišnjicu tragedije, prođe apsolutno mirno.

Tako je bilo sve do nedelje, kada je Dijana Hrka stupila u štrajk glađu. Tu akciju najavila u svom govoru na skupu u Novom Sadu, dan ranije, i tom prilikom se ogradila od studenata, kojima se zahvalila na podršci, ali i napomenula da je to njena borba.

Kako nije mogla da dođe do Skupštine, ispred koje je postavljeno šatorsko naselje zvano Ćacilend, Hrka je svoj šator postavila na rasksrnici Ulice trg Nikole Pašiće i Takovske ulice, gde su počeli da se okupljaju građani uz znak podrške, a na poziv Hrke i drugih, među kojima je najistaknutiji bio bivši košarkaš Vladimir Štimac.

No, studenti u blokadi zamolili su građane da se povuku sa ulica bezbedno, da bi ubrzo tu objavu ukonili sa društvenih mreža i zatim objavili novu u kojoj su poručili da Dijana Hrka ne sme da ostane sama. Napomenuli su da ostaju verni nenasilnim metodama borbe, ali i da smatraju da je najbitnije da se Hrka skloni na bezbedno.

I pored prvobitnog poziva da se građane sklone sa ulica, na skupu podrške Hrki delovalo je da ih okupljeni nisu poslušali. U narednim danima Hrka je više puta uzimala megafonom, smirivajući tako građane, koji su je poslušali, te skupovi prolazili bez incidenata.

Takođe, 6. i 7. novembra grupa beogradskih srednjoškolaca, bojkotom nastave i šetnjama izrazili su podršku Hrki. Na dan pisanja ovog teksta Veterinarski fakultet u Beograd stupio je, ponovo, u totalnu blokadu, te ne treba isključiti ni mogućnost da se i ostali fakulteti vrate ovom metodu borbe.

Uz građane, studente i srednjoškolce, Hrka podršku dobija i od brojnih javnih ličnosti, ali i dela opozicionih poslanika.

Iako, kako napominje politikolog Ognjen Gogić, postoje „šumovi u komunikaciji“ koji su bili evidenti u nedelju, opozicioni birači neće biti prinuđeni da biraju između Dijane Hrke i studenata. Odnos koji se među njima uspostavlja nije rivalstvo već simbioza, navodi.

„Iako se Dijana Hrka ogradila od studenata kada je 1. novembra najavila štrajk glađu, oni su stali uz nju. Studenti, a sada i srednjoškolci, širom Srbije sada organizuju skupove podrške Dijani Hrki. Neki od njih su i došli da provode vreme s njom ispred Ćacilenda i čuvaju je“, dodaje.

Gogić kaže da studentski pokret možda nema lidera, ali da zato ima „majku“, a to je Dijana Hrka.

„Do određenih šumova u komunikaciji jeste došlo. Primer za to je situacija u nedelju uveče kada su studenti pozvali građana se povuku na bezbedno da bi ubrzo tu objavu obrisali ili kada je u četvrtak Dijana Hrka pretila upadom u Ćacilend ako se ne smanji muzika, onda studenti objavili da žele da zadrže nenasilni karater borbe“, ukazuje.

To ipak, napominje, ne sugeriše da među njima postoji razdor, već da predstoji bolja koordinacija poteza, i da dok studenti održavaju „sanitarni kordon“ i prema političkim partijama i prema nevladinim organizacijama, spremni su da prihvate Dijanu Hrku kao saveznika.

„To je sada jedan front. Između njih postoji odnos poverenja i međusobne podrške. Ne treba očekivati da će doći do borbe za prevlast unutar opozicionog bloka između studenata i Dijane Hrke. Njihovo delovanje je komplementarno. Dok su studenti svojom mladošću mobilisali jedan deo društva, Dijana Hrka je majčinstvom pridobila dodatne pristalice. Logičan sled razvoja njihovog odnosa biće da Dijana Hrka bude nosilac studentske liste“, zaključuje Gogić.