Dokazana saradnja s Hagom

Hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića pozdravili su brojni predstavnici međunarodne zajednice, SAD, EU, UN, a Rusija smatra da je to unutrašnja stvar Srbije.
Većina inostranih političara se slaže da je Karadžićevo hapšenje važan korak kojim su vlasti Srbije dokazale svoju odlučnost u saradnji sa Hagom i koji će ubrzati evropske integracije zemlje, a Karadžić je juče bio glavna tema svetskih medija.
Sednici šefova diplomatije EU juče u Briselu, prisustvovao je i Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova Srbije. Ministri i zvaničnici EU hapšenje su ocenili kao „ključni korak“ za buduće veze Beograda i EU.

HOLBRUK: Evropski Osama

Bivši pomoćnik državnog sekretara SAD Ričard Holbruk, međunarodni posrednik tokom mirovnih pregovora u BIH, pozdravio je hapšenje Radovana Karadžića. Holbruk, koji je nazvao bivšeg lidera bosanskih Srba „Osamom bin Ladenom Evrope“, ocenio je da je Karadžić „pravi i istinski arhitekta masovnog ubistva“, preneo je Rojters. Holbruk je za Si-En-En izjavio da hapšenje Karadžića ima istorijski značaj i da će doprineti uspostavljanju stabilnosti u regionu. „Ako ode u Hag, odatle neće izaći“, predvideo je Holbruk. On je rekao da je sa Karadžićem i Mladićem, tokom svog posredovanja u bosanskom ratu, proveo „jednu strašnu noć“. Holbruk je više puta demantovao tvrdnje da je svojevremeno postigao politički dogovor s Karadžićem da se povuče sa političkih funkcija u zamenu za odustajanje od progona pred Haškim sudom i 600.000 dolara. Postojanje navodnog dogovora potvrđivali su Karadžićevi rođaci, bivši političari RS, a nekadašnji diplomata SRJ Vlado Nadaždin tvrdi da je video taj dokument.

– To je veoma važan korak koji pokazuje rešenost nove srpske vlade da se pridruži EU. O tome ćemo svakako razgovarati i mislim da je to signal da je počelo novo otvaranje u tom pravcu – izjavila je evropska komesarka za međunarodne odnose Benita-Ferero Valdner uoči zasedanja EU.

Žirinovski žali

Lider ultranacionalističke Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski izrazio je žaljenje zbog hapšenja Radovana Karadžića, koji je, po njemu, „simbol i gordost oslobodilačke borbe Srba u poslednjih 20 godina“. Žirinovski je u izjavi Itar-Tasu izrazio žaljenje i što „vlasti Srbije nastavljaju lov i hapšenje srpskih patriota“. Navodeći da je lično poznavao Karadžića, on je za njega rekao da je bio „jak političar, narodni heroj i srpski patriota“. Po njegovim rečima, „određene strukture u Rusiji morale su da pomognu Karadžiću da se preseli u Rusiju“.

Predsednik i šef diplomatije Francuske, koja predsedava EU, Nikola Sarkozi i Bernar Kušner pozdravili su hapšenje. „Dugo čekano hapšenje jasan je pokazatelj volje vlade u Beogradu da približi Srbiju Evropskoj uniji, doprinoseći miru i stabilnosti Balkana“, navodi se u saopštenju francuskog predsedništva.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je da je hapšenje Radovana Karadžića veoma značajan doprinos procesu pomirenja na Zapadnom Balkanu. Visoki predstavnik EU Havijer Solana ocenio je da su srpske vlasti hapšenjem Karadžića dokazale da će u punoj meri sarađivati s Haškim sudom i izrazio uverenje da će i haški tužilac Serž Bramerc oceniti da postoji puna saradnja Beograda s Tribunalom u Hagu.
Na vest o hapšenju Karadžića reagovale su i Holandija i Belgija, koje su se dosad najoštrije suprotstavljale ubrzanom putu Srbije ka EU. Holandija je pozdravila hapšenje Karadžića, uz ocenu da je to „veliki korak napred“ za Beograd. „Ostaje da se vidi kakve će poslednice (hapšenja) biti po pitanju odnosa EU sa Srbijom“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Holandije. Kako se navodi, „sigurno je da je hapšenje Karadžića veliki korak napred“. Belgija je pozdravila Karadžićevo hapšenje, ali je pozvala Beograd da „nastavi napore za hapšenje Ratka Mladića“. Belgijski ministar spoljnih poslova Karel de Huht je rekao da ovo hapšenje „pokazuje da osumnjičeni za ratne zločine ne mogu večno da izbegavaju međunarodnu pravdu“ i da će presuda Karadžiću koja će uslediti posle nezavisnog i pravednog suđenja doprineti da se „zatvori izrazito tragično poglavlje novije evropske istorije“. Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband je ocenio da je hapšenje Karadžića „veoma značajn korak za ceo zapadni Balkan i za odnose Srbije s međunarodnom zajednicom“. Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer rekao je da je hapšenje Radovana Karadžića za nemačku vladu olakšanje i povod za radost i da istovremeno predstavlja prekretnicu u odnosima Srbije i EU. Nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila je da je „ovim hrabrim korakom predsednik Srbije Boris Tadić podvukao evropsko opredeljenje Srbije“.
Bela kuća je saopštila da je hapšenje Karadžića „važna demonstracija odlučnosti srpske vlade da sarađuje sa Haškim tribunalom ističući da „ne postoji bolji način da se oduži žrtvama rata od privođenja pravdi počinilaca zločina“. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozdravio je hapšenje ističući da je to „istorijski trenutak za žrtve“. „To je istorijski trenutak za žrtve koje su čekale 13 godina da Karadžić bude izveden pred lice pravde“, navodi se u saopštenju Ban Ki-Muna koje je u Njujorku objavila njegova pres služba.
Zvanični predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Nesterenko izjavio je da je hapšenje Karadžića isključivo unutrašnja stvar Srbije, koja ispunjava svoje obaveze pred Tribunalom. Moskva se nada da će suđenje biti „nepristrasno“ i na to posebno ukazuje, pošto je „Tribunal višekratno demonstrirao pristrasnost“, naveo je ruski diplomata. Rusko ministarstvo istrovremeno napominje da je neophodno forsirano raditi na strategiji zatvaranja Tribunala i predaji otvorenih predmeta istražnim i sudskim organima zemalja bivše Jugoslavije.