Tačno je da su podneta 222 amandmana na predlog rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, ali taj broj nije suviše veliki ako se poredi sa drugim državama, preciziraju za Danas izvori u EP. Naši sagovornici navode da su mediji pogrešno citirali izjavu izvestioca za Srbiju u EP Dejvida Mekalistera.
– Nije tačno da je Mekalister kazao da je to dvostruko više u poređenju sa predlozima o Crnoj Gori i Makedoniji. Ilustracije radi, podneto je 296 mandata na predlog rezolucije o Makedoniji, 212 za Kosovo, 188 za Crnu Goru. Dakle, Mekalisterova izjava je netačno preneta – rečeno nam je u EP.
Tanja Fajon, poslanica EP, navodi za Danas da smatra da je veliki broj amandmana pokazatelj da je poslanicima koji se u okviru Spoljnopolitičkog odbora bave pitanjem Srbije u interesu da to bude što kvalitetniji tekst.
– Potrebno je napomenuti da izvestilac, čiji je zadatak da pripremi prvi nacrt rezolucije, skoro i da nije u mogućnosti da spomene sve ono što bi želeo ili sve ono što bi bilo potrebno da se spomene. Pored toga, Srbija ima važno mesto u regionu i posebne odnose sa mnogim državama EU, čiji poslanici u EP koriste to za promociju nekih bilateralnih pitanja. Isto tako, 2014. je bila u Srbiji obeležena mnogobrojnim događanjima na diplomatskom parketu, novim usvojenim zakonima, kao i dinamičnom razvoju događaja na polju medija, civilnog društva, ljudskih prava. Sve to se odražava u Rezoluciji – konstatuje sagovornica Danasa.
Fajonova ističe da je kao izvestiteljku u senci u svakom slučaju raduje što postoji toliko interesovanje kada su u pitanju amandmani na predlog o Srbiji i veruje da će biti pronađeno najbolje moguće kompromisno ređenje i u martu usvojen „što bolji tekst koji će Srbiji poslati pozitivan signal i jasnu preporuku da je spremna za otvaranje pregovaračkih poglavlja“.
Sena Marić, istraživačica u Centru za spoljne politike, ocenjuje za Danas da ukoliko se pogleda sadržina podnetih amandmana, najpre se može primetiti da su mnogi veoma konstruktivni, da doprinose boljem kvalitetu teksta rezolucije, koji se u prvobitnoj verziji, čini se, šturo osvrnuo na neke važne teme, poput medijske situacije u Srbiji, stanju u pravosuđu i slično.
– Razlog tome može da bude nedovoljno temeljno poznavanje prilika u Srbiji novog izvestioca i njegovih saradnika, ili pak veće interesovanje za Srbiju od strane evropskih poslanika. Treba naglasiti da udeo amandmana hrvatskih poslanika jeste značajan, ali ne preovlađuje. Oni se odnose na reakciju Srbije na Šešeljevo ponašanje, zabrinutost za odnos Srbije i Rusije i Srbije i Republike Srpske, stanje hrvatske manjine u Srbiji, rešavanje pitanja bilateralnih graničnih sporova sa susedima i nestalih osoba. Mnoge od ovih tema su odavno prepoznate kao problematične u odnosu dveju zemalja, a nažalost nisu rešene pre ulaska Hrvatske u EU, tako da je u današnjim okolnostima pregovaračka pozicija Srbije mnogo teža. Ostale teme poput Šešelja služe kratkotrajno za domaću publiku i ne mogu biti od velikog značaja – zaključuje naša sagovornica.
Bez susreta sa Joksimovićevom
Izvori Danasa u EP takođe demantuju tvrdnje nekih medija da je Mekalister sa srpskom ministarkom bez portfelja zaduženom za EU Jadrankom Joksimović diskutovao o amandmanima koje je podnela Hrvatska. „Mekalister se nije prekjuče sastao sa Joksimovićevom“, preciziraju oni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
