– Zemlje članice Evropske unije pokušaće, na zasedanju Saveta ministara spoljnih poslova EU, 26. jula u Briselu, da formulišu zajednički stav o mišljenju Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova i koracima koje potom treba preduzeti, saznaje Danas iz zapadnih diplomatskih izvora. Kako su Danasu objasnili dobro obavešteni sagovornici, očekuje se da formulisanje jedinstvenog stava 27 država neće biti nimalo jednostavno, pre svega zbog činjenice da se pet članica protivi kosovskoj nezavisnosti.
Diplomatije 22 članice EU koje su zalažu za suverenost Prištine, ali i neke od onih koje su po ovom pitanju na strani Beograda, insistiraju da Srbija, posebno do zasedanja Saveta ministara, „ne povlači ishitrene poteze“. Oni smatraju da Beograd, nakon što MSP u četvrtak, 22. jula, saopšti savetodavno mišljenje, treba da sačeka usaglašavanja unutar EU i preporuke koje će šefovi diplomatija evropske dvadesetsedmorke uputiti sa zasedanja četiri dana kasnije, u ponedeljak, 26. jula, rekli su zapadni diplomatski izvori našeg lista.
Danasovi sagovornici iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova potvrđuju saznanja našeg lista, koja smo juče objavili, da Zapad ne želi da Srbija, nakon mišljenja MSP, predloži Generalnoj skupštini UN rezoluciju koja bi otvorila mogućnost novih pregovora o statusu. Svako nastojanje Srbije da se na političkom nivou, u UN, pojačaju osporavanja nezavisnosti, a pogotovo da se većinom glasova u Generalnoj skupštini Beograd i Priština pozovu na nove razgovore o statusnim pitanjima, bilo bi protumačeno kao „nepoželjno“ ponašanje, odnosno kao „konfrontacija sa 22 članice EU“. U tom slučaju, definitivno bi došlo do preklapanja kosovskog i evropskog „koloseka“, tačnije – kandidatura Srbije za članstvo u EU bila bi blokirana, upozoravaju zapadne diplomate.
Kako ističu Danasovi izvori, a nešto slično je juče objavio briselski internet magazin WAZ.EUobserver, među članicama Unije, ali i u njenim centralnim institucijama, pre svega u kancelariji visoke predstavnike za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, postoji bojazan da bi novo pokretanje teme statusa Kosova u UN dodatno otežalo uspostavljanje zajedničke evropske spoljne politike, što je jedan od prioriteta EU nakon usvajanja Lisabonskog sporazuma krajem prošle godine.
Debata o pravnim argumentima u prilog ili protiv nezavisnosti Kosova, održana decembra 2009. u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, iznela je na videlo krupne razlike unutar Unije. Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Danska, Finska i Bugarska bile su među zemljama ikoje su predstavile argumente u korist nezavisnosti, dok su Španija, Kipar, Slovačka i Rumunija bile u grupi država koje su argumentovale da je kosovsko proglašenje nezavisnosti protivno međunarodnom pravu.
Nova rasprava u Generalnoj skupštini UN o statusu Kosova vidi se kao još jedan rizik da članice EU pokažu nejedinstvo kada je reč o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. „Ako EU ne može da bude jednoglasna o Kosovu, koje je deo Evrope i gde je Unija u velikoj meri angažovana ekonomski, politički i u misiji obezbeđivanja vladavine prava (Euleks), onda će zajednička spoljna politika u ostatku sveta biti još manje kredibilna“, rekao je visoki evropski diplomata za WAZ.EUobserver.
Ukoliko dođe do debate u GS UN, većina članica Unije optužila bi Srbiju za ugrožavanje kredibiliteta zajednice čiji član želi da postane i konsekvence bi se odnosile upravo na proces njene evropske integracije.
Da postoji realna opasnost od daljeg usporavanja srpske kandidature za prijem u EU, podnete još decembra 2009, indirektno je juče potvrdio i Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije. Đelić je kazao da su ipak male šanse da aplikacija u septembru bude prosleđena iz Saveta ministara ka Evropskoj komisiji, kako se do sada najavljivalo, već da se to može očekivati „krajem ove godine“.
Kako ocenjuje direktor Pravnog foruma Vladimir Todorić, ukoliko savetodavno mišljenje MSP bude išlo u prilog srpske strane, Beograd će verovatno sve karte staviti na izglasavanje rezolucije u Generalnoj skupštini UN, „ali ostaje nepoznanica u kojoj meri će takav potez dovesti Srbiju u antagonističku poziciju u odnosu prema vodećim državama EU koje su priznale nezavisnost Kosova“.
– Srbija može da dobije podršku u GS UN, ali je pitanje kako će na to da gledaju naši evropski partneri. Realno je da se u bliskoj budućnosti na dnevni red stavi zahtev za podelom Kosova ili razmenom teritorija, o čemu se nezvanično razgovara. Međutim, ne bih prejudicirao to kakvo će biti mišljenje Suda, jer ono ipak ne mora biti u interesu Srbije – kaže Todorić za Danas.
Prema njegovim rečima, mišljenje MSP će svakako biti potpuno jasno u delu koji se odnosi na to da li se u slučaju Kosova radi o pravu na samoopredeljenje.
– Krenuće se od Rezolucije 1244 SB UN, koja je naknadno legitimisala bombardovanje Srbije i u kojoj se priznaje masovno kršenje ljudskih prava. Ako je postojalo masovno kršenje ljudskih prava, to je onda osnov za samoopredeljenje. Druga stvar koja ne ide u prilog Beogradu je presuda Haškog tribunala delu državnog i vojnog vrha Srbije za zajednički zločinački poduhvat. Ipak, sudije MSP ne moraju uzimati u obzir presude Tribunala. Najjači argument Srbije nije pravni, već politički, a to je da bi slučaj Kosova mogao da se primenjuje kao na druge separatističke pokrete u svetu, odnosno da se ne tretira kao poseban slučaj – objašnjava Todorić.
Bugarska ratifikovala SSP
Bugarski parlament ratifikovao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU i Srbije, saopšteno je juče u Sofiji. Bugarska vlada premijera Borisa Borisova predložila je prošle sedmice Sobranju da ratifikuje SSP, na osnovu odluke Saveta ministara EU da se odobri proces ratifikacije Sporazuma. Bugarska je treća od 27 članica Unije koja je potvrdila SSP. Prethodno su to učinile Španija i Malta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
