EU nema načina da Srbiji nadoknadi gubitak

To znači da bi Srbija, imajući u vidu njeno jasno opredeljenje za punopravno članstvo u EU, trebalo da uskladi spoljnu politiku sa evropskom i da razume da situaciju u kojoj se poseže za restriktivnim merama kako bi se rešila ukrajinska kriza, dok se dobiti stiču u procesu napredovanja ka konačnom cilju – punopravnom članstvu u Uniju.

Šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da Srbija, zbog zaoštravanja odnosa EU i Rusije, povodom ukrajinske krize, neće menjati svoju politiku jer mora da brine o svom narodu i nacionalnim i državnim interesima. „Lako je drugim zemljama kada su članice EU… Pa, kada uvedu sankcije Rusiji ili ih Rusija uvede njima, onda im EU nadoknadi štetu… A, ko će nama da nadoknadi štetu“, rekao je on.

Kako za Danas objašnjava Maja Kocijančić, portparolka Ketrin Ešton, odlazeće visoke savetnice za spoljnu politiku i bezbednost EU, zemlje članice kada se usvaja ovakav tip odluka, poput sankcija Rusiji, izražavaju i spremnost da razumeju situaciju da je ovo prilika stvarno velike političke krize i da “sve što radimo je u kontekstu napora da bismo došli do političkog rešenja krize u Ukrajini”.

– Znate kakva su pravila kada Evropska unija usvaja restriktivne mere – mi uvek pozovemo treće države da usklade svoje pozicije sa evropskim. I to pravilo važi konkretno i za sankcije Rusiji, a to je posebno važno u primeru zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za punopravno članstvo. Spoljna politika je u rukama vlasti, odnosno odgovarajućih institucija u svakoj državi, ali kandidati su se obavezali da će ići putem konvergencije, odnosno pristupiti procesu postepenog približavanja evropskoj spoljnoj politici u kontekstu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i obaveza koje donose pregovori, ističe portparolka Ketrin Ešton.

Ona ističe da se svake godine pravi izveštaj Evropske komisije o napretku u procesu pridruživanja i da će sledeće nedelje biti objavljen najnoviji izveštaj.

– Kada se usvajaju restriktivne mere, analizira se kako da se maksimizira pritisak na državu o kojoj je reč, a u ovom slučaju, to je Rusija. S druge strane, minimiziraju se posledice koje bi uvođenje sankcija imalo po države članice EU. U tom kontekstu jasni su kriterijumi na osnovu kojih se ovakve mere donose. Međutim, zemlje članice, kada se usvaja ovakav tip odluka, izražavaju i spremnost da razumeju situaciju da je ovo prilika stvarno velike političke krize i da je sve što radimo u kontekstu napora da bismo došli do političkog rešenja krize u Ukrajini. To je generalni stav i logika – zaključuje Maja Kocijančić.

Kako su za Danas objasnili diplomatski izvori u Briselu, Srbija kao ne-članica EU jednostavno nije kvalifikovana za fondove EU, a u sveopštoj histeriji mera štednje, teško je očekivati da bi nekoj zemlji kandidatu dali finansijsku pomoć.

“Partija evropskih konzervativaca i reformista u Evropskom parlamentu već je zahtevala da se smanji budžet za IPA II jer zašto bi izdvajali 14 milijardi evra za ne-članice EU ako je novoizabrani predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao da neće biti proširenja u narednih pet godina. Taj populizam naravno nema mnogo uticaja, ali ilustruje kakvo je raspoloženje u EU”, ističu Danasovi sagovornici.

Podsetimo, zemlje članice EU će zajedničkom poljoprivrednom politikom povećati subvencije proizvođačima koji su pogođeni ruskim sankcijama prema prehrambenoj industriji iz EU.

Otvaranje poglavlja zavisi od Nemačke

Beograd /// Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izrazio je uverenje da će izveštaj EK o napretku Srbije biti pozitivan i dodao da očekuje da će do kraja godine biti otvorena pregovaračka poglavlja 32 i 35, ali je napomenuo da to zavisi pre svega od stava Berlina. Jedna od primedbi u izveštaju će se, prema njegovim rečima, odnositi na plan za izgradnju gasovoda Južni tok, dok je pitanje održavanja Parade ponosa rešeno.