Kako se u EU gleda na razvoj događaja u Srbiji?

Uprkos izjavama podrške studentima i govorima u kojima su se zahtevi demonstranata u Srbiji izjednačavali sa zahtevima Unije, oštre i jasne kritike usmerene ka režimu Aleksandra Vučića izostaju. Po pitanju odnosa sa Srbijom, EU čini se ostaje fokusirana na ispunjavanje formalnih obaveza iz pregovaračkog procesa.

Postavlja se pitanje kako se Evropska unija odnosi prema trenutnom razvoju političke krize u Srbiji. Podsetimo, Studenti u blokadi su nakon sedam meseci blokiranja fakulteta pozvali na protest na Vidovan 28. juna u Beogradu, sa dva zahteva. Jedan je da predsednik Aleksandar Vučić raspiše vanredne parlamentarne izbore, a drugi da bude uklonjen kamp pristalica vlasti iz Pionirskog parka u centru Beograda.

Tri dana pre zakazanog protesta, došlo je do privođenja jednog studenta, više političkih aktivista, jednog opozicionog odbornika i bivšeg lidera vojnog sindikata, što je opoziciona javnost ocenila kao smišljenu represiju i zastrašivanje od strane režima.

U ovom trenutku nije jasno kako će institucije u Briselu reagovati ako dođe do nemira većih razmera, ili ako se pojača represija vlasti.

Politički analitičar Aleksandar Ivković kaže za Danas da Evropska unija i dalje posmatra Srbiju prvenstveno kroz okvir politike proširenja, zasnovan na ranijim pravnopolitičkim dogovorima. U tom kontekstu, kaže naš sgaovornik, fokus je često na ispunjavanju formalnih zahteva, dok se suština reformi i njihov stvarni efekat stavljaju u drugi plan.

Ivković poručuje da se to se jasno videlo na primeru usvajanja medijskih zakona, ističui da billo dovoljno da se oni usvoje u Skupštii da bi usledile pohvale iz Brisela, bez ozbiljnog osvrta na njihovu buduću primenu.

– Dakle, bilo je dovoljno da parlament samo usvoji zakone, a da li će se ti zakoni menjati, kako, to je sada drugo pitanje, ali već za samo usvajanje su dobili pohvalu – kaže.

Takav pristup, ističe, koji je ranije često kritikovan, i dalje opstaje. Međutim, sada dolazi važniji test izbor Saveta REM-a, koji će, prema njegovim rečima, pokazati da li je Evropska komisija spremna da insistira i na kvalitetu reformi, a ne samo na njihovoj formi.

– Ako REM bude izabran bez učešća nezavisnih udruženja i opozicije, a EU to ipak oceni kao napredak, to bi dodatno potkopalo poverenje proevropskog dela javnosti u Srbiji, koji i dalje veruje da EU treba da brani principe vladavine prava i demokratskih standarda – objašnjava.

Kada je reč o aktuelnoj političkoj krizi u Srbiji, Ivković ocenjuje da su stavovi unutar EU podeljeni.

– Deo država članica podržava vlast u Beogradu, dok drugi pokazuju zabrinutost zbog njenog autoritarnog ponašanja. Ipak, većina EU aktera se uzdržava od oštrijih mera iz straha da bi to gurnulo Srbiju ka Rusiji, Kini ili drugim globalnim akterima – objašnjava, dodajući da je upravo to razlog zašto se Unija odlučuju za pragmatičan pristup, trudeći se da zadrže određeni stepen uticaja time što vlast drže „blizu“, bez većeg pritiska.

Tome doprinosi i činjenica da opozicija u Srbiji još nema jasnu alternativu koja bi mogla da preuzme odgovornost, napominje naš sagovornik.

– Dok se to ne promeni, teško je očekivati da će EU preći iz faze pasivnog posmatranja u aktivniji angažman – ocenjuje.

Ivković kaže da u suštini, politika EU prema Srbiji sve više liči na širu strategiju koju primenjuju prema zemljama u kojima stabilnost ima prednost nad vrednosnim pristupom.

– To je realpolitički pragmatizam koji često dolazi u sukob sa očekivanjima građana koji se i dalje nadaju da evropski put znači više od geopolitičkog pozicioniranja – zaključuje.

Ivan Lakićević, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže za Danas da je EU već godinama svesna da je stanje u Srbiji, kada su u pitanju visok nivo korupcije i nedostatak demokratije, prilično loše, podsetivši da su se nedavno i u Evropskom parlamentu mogle čuti različite kritike aktuelne vlasti.

– Zato trenutna kriza za nju ne verovatno ne predstavlja preterano iznenađenje, jer će gotovo svako društvo kad-tad reagovati na rasprostranjenu korupciju i uslove u kojima ima sve manje uticaja na političke tokove u zemlj i.

Lakićević podseća da smo nekoliko navrata mogli da čujemo reči podrške za demonstrante, kao i kritike vlasti, od različitih EU zvaničnika, dodajući, međutim da njena podrška nije otišla dalje od toga.

– Jedan od mogućih razloga za to je činjenica što je svesna da u Srbiji postoji duboka podela po pitanju EU, podrška članstvu je na nivou, ili blizu, istorijskog minimuma, što samim tim dovodi u pitanje njen legitimitet da preduzme bilo kakve konkretnije poteze – zaključuje.