Evropska unija nema nove uslove za Srbiju

Sagovornici našeg lista iz srpske vlade potvrđuju da takvih uslovljavanja iz Brisela nema, a da ako u EU i ima zalaganja za gašenje većine državnih institucija na KiM, te za otvaranje kancelarija Srbije i Kosova u Prištini i Beogradu, to mogu samo biti stavovi nekih zemalja članica, ne Unije kao celine.

„Nema dodatnih uslova koje bi Srbija trebalo da ispuni da bi dobila datum za početak pregovora o pridruživanju EU, već postoji jedan prioritet koji koji je definisan u zaključcima Evropskog saveta iz decembra 2011. i marta 2012, a to je vidljivo i održivo poboljšanje odnosa s Kosovom“, kaže za Danas Peter Stano, portparol komesara za proširenje EU Štefana Filea. Naš sagovornik podseća da je File identičan stav preneo sagovornicima u Beogradu kada je prošle sedmice prisustvovao inauguraciji predsednika Tomislava Nikolića.

Klemens Koja, ambasador Austrije u Srbiji, naglašava za Danas da „ambasadori država članica EU nikada nisu čuli za nešto što prevazilazi zaključke Evropskog saveta“.

„Zaista sam začuđen zbog neprestanih spekulacija, koje obično inicira Ivica Dačić, o dodatnim uslovima. Sve ono o čemu je postignut dogovor u Evropskom savetu sadržano je u njegovim zaključcima iz decembra 2011. i marta ove godine. Ne postoji ništa više od toga. Nikada nisam čuo za mogućnost otvaranja kancelarije Kosova u Beogradu i Srbije u Prištini. Da ponovim – nikada“, ističe Klemens Koja.

Spekulacije o dodatnim uslovima za početak pregovora sa EU kao neosnovane odbacuje i Mete Kjuel Nilsen, ambasadorka Danske u Beogradu, koja za Danas ocenjuje da se „previše pažnje posvećuje pričama o tome šta Srbija tačno treba da učini da bi ostvarila napredak u evropskim integracijama“.

– Takve diskusije gotovo da skreću pažnju od preuzimanja konkretnih koraka. Mogu samo da ponovim ono što sam već ranije rekla – pokažite volju da napredujete. Budite proaktivni. Ne pitajte šta je minimum koji se traži, već idite napred i dajte svoj maksimum. To je stav koji će biti dočekan veoma pozitivno u EU. Želim da ohrabrim Srbiju da nastavi i produbi reformski proces i ostvari napredak kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uključujući primenu sporazuma koji su do sada postignuti – poručuje Mete Kjuel Nilsen.

Izvori Danasa iz vlade u Beogradu takođe kažu da nema novih uslova iz Brisela. Suština napretka ka EU je puna primena dogovorenog u dijalogu i odnosi Beograda i Prištine koji nisu stalno na ivici novih problema, kažu oni.

Ipak, naši dobro obavešteni sagovornici iz vladinih krugova preciziraju da nije jasno da li je priča o otvaranju kancelarija Kosova i Srbije u Beogradu i Prištini – pod uslovom da u njoj ima istine – nekakav novi uslov za dalji napredak ka EU, što se ne pominje ni u jednom od zvaničnih dokumenata Unije, ili se za tu opciju možda zalažu neke pojedinačne članice EU, u kontekstu garancija primene sporazuma postignutih u dijalogu.

Oni upozoravaju i da za Evropsku komisiju, čak i da ima neke nove uslove, a u ovom momentu ih nema, trenutno ne postoji adresa u Beogradu na koju bi mogla da ih „isporuči“ – Vlada Srbije je „tehnička“, bez legitimiteta za tako važne državne poslove, a predsednik Nikolić nema ovlašćenja na osnovu kojih bi se bavio tim pitanjima.

„Ako neko i postavlja uslov otvaranja tih kancelarija i gašenja većine državnih institucija Srbije na Kosovu, to mogu biti samo neke članice EU, a ne Unija kao celina“, zaključuju sagovornici Danasa iz vladinih krugova u Beogradu.

Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za KiM, ističe za Danas da priča o novim uslovima, posebno kada je reč o otvaranju kancelarija u Beogradu i Prištini, nema uporište u stvarnosti.

„Imam puno kontakata sa stranim zvaničnicima i niko od njih mi tako nešto nikada nije rekao. Ukoliko bi bila otvorena takva kancelarija, to bi značilo indirektno priznanje nezavisnosti Kosova“, navodi Ivanović.

On kaže da postoji teoretska mogućnost da „pojedine zemlje razvijaju određene koncepte u tom pravcu“, ali da to ne znači da će takav stav zauzeti EU. „Odluke u Uniji se donose konsenzusom, na osnovu najmanjeg zajedničkog imenitelja. Neka zemlja može to da postavi kao uslov, ali to ne znači da bi i druge to prihvatile“, zaključuje Ivanović.