Postoji li politička pozadina hapšenja 11 osoba zbog zločina mržnje u Francuskoj i Nemačkoj?

Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, u zajedničkoj akciji Policijske uprave u Smederevu i Bezbednosno informativne agencije, uhapšeni su F.P., N.Ć., A.S., A.B., Đ.P.,S.P., N.Ž., N.D., A.M., N.S. i D.M.

Uhapšeni su zbog sumnje da su izvršili krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, rasna i druga diskriminacija i špijunaža.

Kako se navodi u saopštenju MUP-a osumnjičeni su od aprila do septembra 2025. godine u Parizu i Berlinu izveli čitav niz rasističkih akcija, usmerenih prema jevrejskim i muslimanskim objektima.

MUP je saopštio i da je M.G, koji se nalazi u bekstvu, postupao „po instrukcijama strane obaveštajne službe“ i na teritoriji Srbije organizovao i obučavao 14-članu grupu srpskih državljana.

„Ove aktivnosti su realizovali u periodu od aprila do septembra 2025. godine, bacanjem zelene boje na muzej Holokausta, nekoliko sinagoga i jevrejski restoran, lepljenjem nalepnica sa „genocidnim“ sadržajem, postavljanjem svinjskih glava kod muslimanskih verskih objekata, sve na području Pariza, kao i ispred Brandenburške kapije u Berlinu, postavljanjem betoniranih „skeleta“ sa ispisanim porukama“, saopštio je MUP.

Kako je ranije pisao pariski Le Mond, francuski istražni organi veruju da su „operacije stranog mešanja su imale za cilj da poseju razdor u francuskom društvu“, te da je pojačana sumnja u umešanost ruske vojne obaveštajne agencije GRU, što, kako navode, „dodatno potkrepljuju i obaveštajni podaci dobijeni kroz saradnju Francuske i savezničkih zemalja“.

Međutim, istražni organi Francuske još uvek nemaju konkretne dokaze o ruskoj umešanosti, navodi „Le Mond“.

S obzirom da se uhapšeni od strane Francuske dovode u vezu sa ruskim službama, postavlja se pitanje da li njihovo hapšenje može da posluži Srbiji da pokaže da na bezbednosnom i baveštajnom planu sarađuje sa Zapadom, iako ne manjka slučajeva u kojima se vidi navodni uticaj ruskih službi u Srbiji.

Lunić: Srbiji nije u interesu kompromitovanje odnosa ni sa arapskim zemljama ni sa Izraelom

Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti za Danas ističe da se cela situacija može posmatrati kao deo hibridnog rata.

“Jednostavno jedna organizovana grupa srpskih državljana je upotrebljena, odnosno zloupotrebljena za interese koji nisu srpski”, navodi naš sagovornik.

Kako ističe Srbiji nije u interesu da kompromituje odnos ni sa Izraelom ni sa arapskim zemljama.

“Kome je u interesu da ovakvim maskirnim akcijama generiše destabilizaciju i Srbije i delova EU možemo samo naslutiti”, navodi on i dodaje da u ovom trenutku jedino Rusiji u interesu da diversifikuje sukob u Ukrajini i novim alternativnim incidentom odvuče pažnju i sposobnosti sa aktuelnog rata.

Petrović: Nema proaktivnog suzbijanja aktivnosti ruskih službi bezbednosti u Srbiji

Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku najpre ističe da se još uvek ne zna da li postoje poternice u Srbiji.

Na pitanje da li se politička pozadina ovog hapšenja može naći u “pokrivanju” priče o kampu za obučavanje kod Loznice, naš sagovornik kaže da je to moguće, ali da ne isključuje da su osobe učinile ono što im se stavlja na teret u Francuskoj.

“Ne znamo da li su to konkretno te osobe, ali Rojters je izvestio da su 10. septembra građani spazili da iz automobila sa srpskim tablicama izlaze ljudi i ostavljaju svinjsku glavu ispred džamije. Dakle, pretpostavljam da su francuske službe bezbednosti reagovale i kroz razmenu podataka radile provere ovde kod nas”, kaže Petrović.

On naglašava da iza tih akcija verovatno stoje ruske službe, ali da nije isključena i mogućnost da se radi i o pokrivanju kampa kod Loznice i pokušaju da sa Zapadom ipak radi nešto na suzbijanju ruskog uticaja.

“To ne umanjuje značaj činjenice da smo mi imali kampove za obuku koje su vodili Rusi, kao i da su ljudi koji su to radili po Evropi, takođe najverovatnije povezani sa ruskim službama”, tvrdi sagovornik Danasa.

Petrović navodi i da se ne radi o samo o dva, tri slučaja, već da postoje i drugi slučajevi koji ukazuju da je Srbija postala sigurna kuća za kineske i ruske agente.

“Treba se podsetiti da su dva kineska agenta pobegla iz kućnog pritvora letos. Dakle, to je čitav niz slučajeva koji ukazuju da da je Srbija poprilično daleko od Evropske unije i da je vama bliska sa autokratskim režimima”, tvrdi naš sagovornik.

On ističe da je moguće da su hapšenja brz pokušaj vlasti za sanaciju štete.

“Moguće da je to komuniciranje ka zapadnim državama da nešto radi po pitanju ruskog uticaja i delatnosti u Srbiji, ali to je veoma malo s obzirom na brojne slične i druge slučajeve koji ukazuju da je Srbija veoma blizu i da je mnogo bliža autokratskim režimima nego demokratskim”, tvrdi Petrović te dodaje da se i u ovom hapšenju vidi reaktivno delovanje vlasti u Srbiji.

On zaključuje da bi ozbiljnije delovanje, u smislu pokazivanja Zapadu da se nešto radi po pitanju ruskih službi u Srbiji, bilo da oni rade proaktivno i sistematski suzbijaju i režu aktivnosti ruskih službi bezbednosti u Srbiji.

Potpredsednik Srbija centra i bivši diplomata Duško Lopandić navodi da srpske vlasti proizvode u proseku jednu aferu dnevno, te dodaje da u poslednje vreme nadmašuju same sebe.

Lopandić: Ne treba zaboraviti Vučićeve dugove prema ruskoj službi

“Sve je više afera, ne samo unutrašnjeg porekla nego i sa međunarodnom dimenzijom kako se to u poslednje vreme desilo sa temom špijuna koje su vlasti „ispustili“ iako su ih tražile SAD, ili „neprimećenog“ kampa za obuku više stotina ljudi i subverzije u Moldaviji”, kaže Lopandić.

On naglašava da se srpske službe uglavnom bave praćenjem domaćih ljudi, posebno subverzivnih studenata i profesora, te dodaje da nije čudno da naprave propust kod nadzora stranaca, čemu treba dodati “Vučiceve razne dugove koje ima prema ruskoj službi i njenoj nesebičnoj pomoći u slučajevima zvučnog topa i obojene revolucije”.

Komentarišući poslednje hapšenje, on kaže da taj slučaj ima posebno bizarne karakteristike.

“Nije sasvim čudo da ima korene u balkanskim radikalno ekstremističkim grupana čiju ideologiju je delio, bar u prošlosti, i srpski predsednik. Ugled srpskih vlasti u Evropi ne može biti gori, ali još ima prostora da se dodatno kompromituju i na drugim kontinentima”, zaključuje sagovornik Danasa.