Hapšenje Mladića najbolji dokaz pune saradnje

U dokumentu pod naslovom „Zajamčiti bezbednost u svetu koji se menja“, naglašava se da pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana „postojano napreduje, mada sporo“, kao i da prijem novih članica u EU „i dalje na našem kontinentu predstavlja moćnu pokretačku snagu za stabilnost, mir i reforme“.

S Turskom su pregovori o prijemu počeli 2005, a na Zapadnom Balkanu, kako se navodi, „pregovori s Hrvatskom napreduju dobrim ritmom“, dok je Makedonija stekla status kandidata.

„Potpisani su sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju sa svim zemljama Zapadnog Balkana. Srbija je blizu ispunjavanja svih uslova za uspostavljanje najtešnjih odnosa sa EU“, navodi se u dokumentu EU.

Holandija je na samitu u Briselu ostala pri stavu da je hapšenje Ratka Mladića „najbolji dokaz pune saradnje Srbije s Haškim sudom i sve članice EU će prosuditi da li je to postignuto pošto se čuje izveštaj haškog tužioca Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN“. To je srpskim novinarima izjavio ministar inostranih poslova Holandije Maksim Ferhagen.

Šef holandske diplomatije istakao je da će Bramerc, prema nacrtu njegovog izveštaja, „obavestiti SB UN da je konstatovan napredak u saradnji Srbije s Hagom. „Ali mi smatramo“, predočio je Ferhagen, „da je jasno da nema pune saradnje“, kao i da je „za Holandiju saradnja Srbije s Haškim sudom važna zbog narednih koraka u evropskoj integraciji“.

– Svesni smo napretka koji je Srbija ostvarila, pri čemu je svakako važan korak bilo hapšenje Radovana Karadžića. Ali ja samo gledam šta Srbi treba da učine da ispune zahteve Haškog suda – naveo je on.

Holandski ministar je dodao da puna saradnja s Tribunalom znači i mogućnost pristupa dokumentima, kao i zaštitu svedoka.

– Ali, po našem uverenju, jasan znak pune saradnje s Hagom mora biti hapšenje preostalih optuženih među kojima je glavni Mladić. Njemu mora da se sudi, jer je odgovoran za najteže zločine posle Drugog svetskog rata – naglasio je Ferhagen.

Na pitanje kako objašnjava to što je 26 članica Unije za dalje korake u saradnji sa Srbijom, a samo je Holandija protiv, holandski ministar je uzvratio da „odluku moramo doneti jednoglasno, isto kao kada smo odlučivali o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, a tada smo rekli da je nužna puna saradnja s Haškim sudom“.

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht pozvala je Evropsku uniju da ublaži nepopustljiv stav prema Srbiji, ocenivši da njeni građani strahuju da će biti ostavljeni na periferiji Evrope.

U intervjuu za dnevnik Libr Belžik, Sonja Liht je rekla da njeno „strahovanje raste“ zbog toga što u Srbiji opada podrška EU, jer građani više ne veruju da je ta perspektiva ostvariva. Liht je istakla da su posle NATO bombardovanja 1999. ankete pokazale da 69 odsto ljudi u Srbiji želi da zemlja uđe u EU, a da je taj broj tokom godina porastao na između 69 i 75 odsto.

– Poslednje istraživanje Galupa od pre nekoliko nedelja pokazuje da je ta podrška pala na 55 odsto. I to iz jednostavnog razloga – ljudi više ne veruju da je to moguće – rekla je Liht belgijskom dnevniku.

Ona je naglasila da se u Srbiji smatra da nema alternative Evropi, čak ni s Rusijom, i da većina Srba ne smatra da je Rusija opcija.

Upitana da li će Srbija jednog dana priznati Kosovo, Liht je rekla da je „to moguće jednog dana, ali trebaće mnogo vremena“. Ona je podsetila da mnogi Srbi smatraju da je Kosovo deo njihovog nacionalnog identiteta, da u Srbiji ima najmanje 200.000 raseljenih s Kosova i da treba da prođu „generacije da se relativizuje podela jedne zemlje“. Ali, ona je ocenila da će s Kosovom to ići brže i da će se mišljenje promeniti „kad svi postanemo članovi EU“.