I lojalisti su shvatili: Vučić samog sebe saterao u ćošak, šta god da uradi – pogrešiće

Ovako za Danas komentariše Nebojša Vujović, bivši šef misije SRJ u SAD. Sagovornici Danasa slažu se da je Vučićev manevarski prostor znatno sužen, da je on balansirajući, od Srbije napravio izolovano mesto. A ono što on trenutno pokušava, napominju naši sagovornici je slično onome što je radio na KiM, da faktički ispuni ono to se od njega traži, a da to ne prizna građanima Srbije. Međutim, čak i oni prorusko orijentisani lojalisti, ukoliko mora da biraju na kraju će, izabrati sopstveni interes.

*Gde god skočio Vučić, čeka ga tvrdi doskok

„Gde god sada skočio Vučić, čeka ga tvrd doskok. Njegov veliki problem je što nema kapaciteta da shvati poteze, rešenja i ciljeve Trampove spoljne politike. Za ovu materiju treba biti iskusan znalac, a ne zalutali amater. Najbolji dokaz je zatvorena kapija na Floridi i na eks popijene američke carine od 35 posto, na uvoz srpske robe“, pojašnjava Vujović.

Prema njegovim rečima, sankcije NIS-u su mu bile jasno predočene pre deset meseci, ali on je tabanao od neznanja, do nedraga, cepao rukave Orbanu, gledao u „spasioca“ JANAF, a nije učinio ništa da nađe rešenje i da se izvuče iz ruskih klješta.

„Snage da razgovara sa Moskvom nije imao. Kupovao je vreme od Amerikanaca na kašičicu i davao neodmerene optimističke izjave. U suštini neznanjem i nečinjenjem sam je sebe doveo u bezizlaznu situaciju“, smatra Vujović.

*Između 40 i 50 posto građana smatra Rusiju glavnim političkim partnerom Srbije

Mijat Kostić, istraživač Novog Trećeg puta, u razgovoru za Danas napominje da Vučić, ali i ministri Siniša Mali i Dubravka Đedović Handnović u svojim izjavama još “ispipavaju teren”, govoreći o tome kako je Srbija dovedena pred svršen čin.

S jedne strane Vučić, kako kaže, zauzima neutralniju poziciju izjavama da je Srbija “stradala kao trava u sukobu slonova” predstavljajući Srbiju kao kolateralnu štetu u američkim sakcijama Rusiji i u isto vreme on govori javno da je spreman da nađe izlaz iz situacije u dogovoru sa američkom administracijom u narednih nedelju dana.

„Siniša Mali, međutim, ima manje neutralan ton i oštrije kritikuje ruske partnere tvrdeći kako se “nisu ni udostojili” da ponude Srbiji da otkupi udeo ruski NIS-a uprkos partnerstvu dugom 17 godina. Slične izjave o neophodnosti da se donese teška odluka imala je i ministarka Đedović Handanović. Ovo se može shvatiti kao priprema medijskog prostora za odluku koja možda neće biti prihvaćena pozitivno od strane Rusije, ili pro-ruskih glasača, mada pripadnici vlasti isto vreme govore da žele da izbegnu nacionalizaciju“, napominje Kostić.

Međutim, kako dodaje, ukoliko se američka i ruska strana ne usagalase oko prihvatljivog kupca ruskog udela u NIS-u, ili to ne ponude Srbiji, scenario de facto nacionalizacija, ali pod drugim imenom, nije potpuno nemoguć.

Prema njegovim rečima zbog toga se mediji “podgrevaju” za scenario iznuđenog poteza koji se može percipirati kao “otklon od Rusije”. Ono što može da spasi Srbiju od te teške odluke jeste da ruski deo NIS-a otkupi neka evropska kompanija poput Mola, Shell-a ili British Petroleum.

Na pitanje kako bi nacionalizacija NIS-a i defakto okretanje od Rusije prihvatili Vučićevi glasači, sagovornik Danasa iz Novog Trećeg puta odgovara da dok bi nacionalizaciju NIS-a podržale i opozicione stranke, kao što su ZLF i SRCE, pitanje je kako bi to rezonovalo među SNS biračima.

„Prema istraživanjima koje je sproveo Novi treći put u perodu od 2022 do 2024. godine, između 40 i 50 posto građana smatra Rusiju glavnim političkim partnerom Srbije, dok je EU odmah iza nje na između 30 i 40 posto. U isto vreme, preko 50 posto građana smatra EU glavnim ekonomskim partnerom. Ukoliko bi (kao što vlast to i pokušava da radi sa izjavama o NIS-u) otklon od Rusije u energetskom smislu bio obrazložen ekonomskim argumentima i nužnošću situacije, moguće je da SNS i Vučić ne bi pretrpeli veliki politički udar unutar svoje partije, ali bi možda doživeli kritike koalicionih partnera kao što je SPS ili pro-ruske opozicije“, ističe Kostić.

On podseća da je SNS već imao niz poteza koji Srbiju približavaju EU na štetu Rusije, kao što je izvoz municije u Ukrajinu i kupovina francuskih Rafala pa nije pretrpeo političke posledice iako ,prema istražuvanjima NTP preko 70 posto građana ove poteze posmatra negativno.

Ponovo ćemo na izbore, pa ćemo videti kome građani veruju: Mali odgovorio Nikeziću na prozivke da niko ne veruje Vučiću da će rešiti problem NIS za sedam dana

*Za politiku okretanja od Rusije Vučić bi dobio i podršku opozicionih glasača

„Kada je u pitanju diverzifikacija od Rusije, jedna trećina građana gleda pozitivno, jedna negativno, a jedna je neodlučna. Ovo ukazuje da SNS ima manevarski prostor da se energetski okrene od Rusije i da takve poteze pravda glasačima potrebom za ekonomskom i energetskom stabilnošću i nužnošću koja je produkt geopolitičkog momenta u kom Srbija ima ograničene opcije. Za takvu politiku bi dobio i podršku čak i opozicionih pro-EU birača. S druge strane, pro-ruska opozicija je nedovoljno konsolidovana i politički relevantna da bi “usisala” potencijalno razočarane SNS glasače“, ocenjuje Kostić.

*Vučić će faktički da ispuni ono što se od njega traži, ali da to ne prizna građanima Srbije

A politokolog Zoran Lutovac podseća da u Srbiji postoje građani koji su proruski orijentisani, bez obzira da li je i vlast tako orijentisana ili nije. Ipak, dobar deo njih, birajući između sopstvenog interesa i proruske orijentacije, bira sopstveni interes.

„Vučiću je svakako lakše da politički kapitalizuje dobre odnose, nego konfrotaciju sa Rusijom. S druge strane, Rusiji podrška režima u Beogradu je potrebna kako bi lakše održavala na visokom nivou podršku građana Srbije. Problem Srbije je to što su velike sile naučile da dobiju ono što žele bez nekih velikih pregovora i nemaju razumevanje za neku “neutralnu” politiku“, napominje Lutovac.

On konstatuje da je Vučić pretencioznim pokušajima da balansira, od Srbije napravio izolovano ostrvo. Oko nje nije more koje otvara razne mogućnosti, nego kopno na kojem su države koje kontrolišu pristup Srbiji.

„Umesto diverzifikovane energetske politike, Vučić je vodio diverzifikovanu spoljnu politiku i od pozicije hvalisavca koji ima dobre odnose sa svima došao do toga da se žali građanima kako Srbija “ni kriva, ni dužna” trpi kolateralnu štetu u sukobu velikih. A ono što Vučić pokušava sada slično je onome što je radio na KIM: faktički da ispuni ono što se od njega traži, ali da to ne prizna građanima Srbije“, zaključuje Lutovac.

Sagovornici Danasa napominju i da je pitanje koliko će Vučićevi lojalisti uspeti da prepoznaju šta im predsednik pokušava da servira kao rešenje.