Igra gluvih telefona na liniji BG-PR: Kosovo (ne)dobija telefonski prefiks

– Najvažniji napredak je da se Srbija saglasila da Kosovo ima svoj državni pozivni telefonski broj. Kada kažem da se saglasila to znači da je saglasna da se otklone smetnje koje su do sada stvaranje Kosovu i da ITU Kosovu dodeli pozivni broj 383 ili 384 – kazala je Tahiri.

Prema njenim rečima, srpska strana je zatražila da se u oblasti telekomunikacija licencira jedna operater mobilne telefonije na Kosovu, što je naišlo na suprostavljanje kosovske strane. Prema kosovskim zakonima licenciranje može da se obavi jedino međunarodnim tenderom.

– Mi smo izrazili spremnost da odgovorimo svakom rešenju koje je u skladu sa zakonima Kosova i evropskim principima – kazala je Tahiri i dodala da se konačni sporazum o telekomu i energetici može postići na nivou premijera dve zemlje.

S druge strane, šef beogradskog tima Dejan Pavićević demantuje navode Edite Tahiri nazivajući takve izjave senzacionalističkim. Pavićević je u izjavi Tanjugu koju prenose mediji kazao da ''izjave gospođe Tahiri često umeju da budu senzacionalističke i vrlo često dosta daleko od onog što je istina i realnost''.

– U Briselu se razgovaralo o mnogo tema, ali ništa nije dogovoreno, Beograd se nije saglasio ni sa čime – istakao je Pavićević, dodavši da su prilikom jučerašnjih razgovora i jedna i druga strana iznela niz predloga. Što se tiče međunarodnog pozivnog broja za Kosovo i saglasnosti naše strane za tako nešto, do toga nije došlo. To je predlog koji je iznela kosovska strana, naveo je Pavićević.

Ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije Srbije Rasim Ljajić izjavio je u subotu da Kosovo može da dobije pozivni telefonski broj samo ako Srbija zatraži novi broj i ustupiti ga Kosovu na privremeno korišćenje do konačnog rešenja.

– Za uzvrat, mi tražimo licence za mobilnu i fiksnu telefoniju da mogu da rade na teritoriji celog Kosova — kazao je Ljajić agenciji Beta. On je precizirao da je to ponuda o kojoj je u petak razgovarano u Briselu i o kojoj svi treba da se izjasne. Samo članice UN mogu da dobiju međunarodni pozivni broj, a Kosovo to nije, rekao je ministar.

Inače, kosovska skupština je početkom septembra prošle godine usvojila rezoluciju kojom se pozivni broj za Srbiju – 381, tri međunarodna prefiksa koje koristi fiksna telefonija na Kosovu, menja međunarodnim prefiksom Albanije – 355. Jedinstven međunarodni prefiks Albanije – 355 bi, prema toj rezoluciji, važio ne samo za fiksnu telefoniju, umesto dosadašnjeg 381, već i za dva mobilna provajdera za koje su pozivni brojevi 377 i 386. U rezoluciji se ističe da zamenom međunarodnog prefiksa građani Kosova mnogo dobijaju kako na političkom, ekonomskom, tako i na bezbednosnom planu. Rezolucijom je od vlade zahtevano da vrlo brzo inicira pregovore sa Vladom Republike Albanije o korišćenju njihovog međunarodnog prefiksa.

Početkom novembra predstavnik kosovskog Ministarstva ekonomskog razvoja Agim Kukaj izjavio je medijima da „kosovski i albanski zvaničnici pregovaraju o mogućnosti da Kosovo u budućnosti koristi albanski telefonski prefiks“. On je tada dodao da su, „uprkos konstantnim preprekama sa srpske strane“, kosovski i albanski zvaničnici izrazili spremnost da Kosovo u probnom periodu koristi albanski telefonski prefiks, ukoliko za to dobije saglasnost međunarodne organizacije za telekomunikacije. Kukaj je podsetio da Kosovo trenutno koristi telefonske prefikse Srbije, Monaka i Slovenije.