INTERVJU Boris Tadić: Vlast je srušila ustavni poredak, a građani su već uveli vanredno stanje

On objašnjava da kada u državi imate vlast koja je izgubila legitimitet i koja godinama krši Ustav i uništava politički život u Srbiji, onda zapravo i nemate vlast u pravom smislu te reči. U takvim okolnostima, kako kaže, jedino moguće je bilo da građani preuzmu kormilo i izuzetno je važno što se to desilo.

Blokade nisu podigli građani, već sam režim

Očekujete li, ipak, da vlast uvede vanredno stanje, ako se blokade nastave, uprkos tome što tvrde da je građanski otpor propao?

Režim je godinama sistematski radio na tome da pasivizira građane, međutim studenti su uspeli da uprkos višegodišnjem  zastrašivanju, ispiranju mozgova i razaranju političke svesti građana  ponovo pokrenu građane da učestvuju u političkom životu i podignu godinama uspavanu energiju. Budući da je režim razorio svaki vid institucionalne politike, uključujući i opoziciju, uključivanje građana u politički život i jeste bilo moguće samo na ovaj način – na ulici.

Tako da sve ove blokade nisu podigli građani, već suštinski ovaj režim koji je onemogućio svaki drugi vid učestvovanja u političkom životu. Zato je jezivo licemerje kada danas slušamo predstavnike režima kako su tobože šokirani i zgroženi blokadama, jer zapravo oni su ti koji su 13 godina blokirali normalan život u Srbiji.

To da li će i kada Vučić uvesti formalno vanredno stanje mislim da više nije ni relevantno. On će to učiniti ako oceni da mu je to u interesu, ali ovom režimu je nakon što je u trenu ubijeno 16 ljudi jedino u interesu da se povuku sa vlasti. To znači raspisivanje izbora, na kojima bi nesumnjivo izgubili. Naravno, to podrazumeva odgovaranje svih koji su počinili krivično delo, ne samo u slučaju nadstrešnice, već i za sav kriminal u svih prethodnih 13 godina.

Kako biste opisali ponašanje predsednika Srbije u poslednjih desetak dana?

– Pre svega kao pokazivanje velikog kukavičluka i straha od gubitka kontrole i u krajnjem gubitka vlasti. Pokazatelj toga je i potreba da toliko puta celoj naciji objavljuje kako se on ničega ne plaši. Vučić se prosto nalazi u fazi u kojoj se zakonomerno nalazi svaki autokrata na zalasku. Tu fazu uvek odlikuju očajnički potezi i pribegavanje nasilju, kao i histerično menjanje narativa na dnevnom nivou. Tako jedan dan preti, a drugi dan “očinski” preklinje.

To što režim više ne sme ni izbore za mesne zajednice da raspiše govori o tome da su svesni da su već poraženi

Da li bi raspisivanje vanrednih izbora bio izlaz iz ove situacije i možda spasonosno rešenje i za Vučića, ljude koji protestuju, ali i samu zemlju? Zašto on beži od toga?

– Raspisivanje izbora je apsolutno jedino rešenje za izlazak iz ove krize. To što režim koji je gotovo svake godine raspisivao izbore sada beži od toga jasno pokazuje da se radi o tome da su svesni kako bi prošli na tim izborima. Sada ne samo da ne raspisuju vanredne izbore, nego izbegavaju da raspišu i redovne i time brutalno krše zakon, kao što je slučaj sa izbegavanjem da raspišu izbore za mesne zajednice u Novom Sadu.

Činjenica da ovaj režim više ne sme ni izbore za mesne zajednice da raspiše sasvim dovoljno govori o tome da su svesni da su već poraženi. Međutim, bukvalno svaki dan u kom odlažu raspisivanje izbora je uvođenje zemlje u sve dublju krizu i rizikovanje bezbednosti zemlje I života građana. Apsurdno je da režim poziva na prekid blokada, a ne raspisuje izbore čime se jedino smiruje situacija u zemlji.

Dakle, režim je taj koji neraspisivanjem izbora pravi ovakvu atmosferu u zemlji, a ne studenti i građani.

Pogrešno je meriti uspeh ovih protesta, paralelama sa 5. oktobrom

Pamtite li da je ovoliko policije i to agresivne, pod maskama, bilo na ulicama i koliko su opravdana očekivanja naroda da će oni u jednom trenutku odbiti da tuku narod, što je postalo svakodnevica?

– Još uvek ova situacija nije uporediva sa 5. oktobrom. Međutim, ni ne mislim da bi trebalo da bude u potpunosti uporediva, kao što ni 5. oktobar nije bio uporediv sa bilo čim pre toga. Svaka takva situacija nosi svoje specifičnosti i svoj poseban istorijski pečat. U tom smislu pogrešno je meriti uspeh ovih protesta paralelama sa 5. oktobrom.

Međutim, ono što jeste zajedničko svakom krajnjem uspehu ovakvih političkih borbi je politička artikulacija i pravljenje jakog i jedinstvenog fronta. Zato sve vreme i pozivam na prekid svih podela i udruživanje u jedan snažan front studenata, građana i opozicije.

Dakle, sve ideološke i svake druge linije podela moraju biti sada stavljene po strani. To je ujedno i odgovor na vaše pitanje u vezi sa prelaskom policije na stranu građana – to će se desiti onda kada naša strana dobije snažnu političku artikulaciju i bude prepoznata kao jasna struktura sa jasnim ciljem. Nadam se da idemo ka tome i da je taj korak blizu. Taj korak je, takođe, ključan za konačni pritisak za raspisivanje izbora.

Da li je Ivca Dačić, kao ministar policije koja tuče i maltretira bez razloga, ovoga puta stvarno izgubio mogućnost, koju je dugo koristio da može sa svima . Odnosno ima li njemu više izlaza iz Vučićevih kandži?

– Svima je jasno da naloge za to nasilje ne izdaje Dačić, već Vučić. Drugo je pitanje što Dačić pristaje na takvu ulogu.

Sve se više pokazuje da je spoljna politika režima bila prazan spektakl koji se skupo plaćao novcem građana

Krećete se u krugovima državnika i ima li reakcije na dešavanja u Srbiji . Čini li vam se da svet više ne zatvara oči Vučićevim potezima, ili su i dalje bitniji naši resurski od ljudskih prava?

– I to zavisi od finalizovanja političke artikulacije kroz pravljenje jedinstvenog fronta. Oni kojima su bitniji resursi će se držati te pozicije, dok god ne budu primorani okolnostima da promene pravac.

Ako imate aktere koji su u startu stavili ekonomski interes iznad ljudskih prava, ne možete očekivati da će oni promeniti svoj sistem vrednosti odjednom. Oni će se i nadalje voditi interesom, a na nama i načinu na koji se organizujemo je da učinimo da im više ne bude u interesu da štite ovaj režim.

Ti akteri su pokazali da ne deluju iz pozicije morala i vrednosti, tako da ni njihova podrška režimu nije izraz nekog prijateljstva i lojalnosti prema predstavnicima režima. To znači da će i ta podrška kada se stvore okolnosti za to biti otkazana preko noći.

Ovaj režim je prosto gradio partnerstva na takvim temeljima koji mogu biti razoreni u trenu. Verujem da većina aktera koja se vodi tim interesima u ovom trenutku gleda da iskoristi očajničku poziciju režima koliko god je moguće, pre nego što im okrenu leđa. To je za Srbiju opasna situacija, jer će sada režim nuditi naše nacionalne interese daleko servilnije nego do sada u pokušajima da na taj način kupe podršku.

Što se tiče Vašeg pitanja, svet svakako sve više otvara oči i svakim danom se pokazuje koliko je zapravo spoljna politika ovog režima bila jedna velika šarena laža za domaću upotrebu i prazan spektakl koji se skupo plaćao novcem građana.

Bili ste predsednik i znate diplomatske protokole, pa koliko je uobičajeno da neki državnik izmisli zarad domaće javnosti razgovor, kao što se to desilo kada je Vučić izmislio razgovor sa Fon Der Lajen? Može li to da ima posledice po zemlju, ili predstavlja samo dodatno brukanje ?

– To apsolutno nije uobičajeno i svakako predstavlja veliko sramoćenje zemlje. Učestvovao sam na tom istom skupu u Sevilji kao ambasador Međunarodne telekomunikacione unije i bio sam u situaciji da sagovornicima na tom skupu moram da odgovaram na pitanja o tom incidentu.

Međutim, svi su takođe upućeni u situaciju u zemlji i u to da su građani i studenti ustali protiv Vučićevog režima. U tom smislu to je više doživljeno kao sramoćenje njega kao pojedinca nego zemlje, budući da građani svaki dan sa ulice šalju poruku celom svetu da ovaj režim nema podršku.

Mnogo veći problem su bila sramoćenja zemlje ranije kada su građani ćutali, jer smo tada bili percipirani kao nacija koja podržava takvu vlast. Nažalost, u našoj istoriji ostaje zauvek da je u jednom periodu ovakav režim imao većinu glasova. Nadam se da je taj pečat ujedno i lekcija koju više nikada nećemo morati ponovo da prolazimo nakon ovoga.

Podrška Rusije Vučićevom režimu je samo prividna

Rusija je za sada podržala Vučića, ali sudeći po stavoima filozofa Dugina i tu se nešto klima. Može li i Rusija Vučiću da okrene leđa i jedostavno se distancira od njega, pa makar zbog prodaje  oružja Ukrajincima?

– Ne mislim da ovaj režim ima podršku Rusije i mislim da je tu odavno došlo do krupnih promena. Rusija se u ovoj situaciji ponaša taktički, pažljivo beleži svaki njegov potez i koristi Vučića i njegov režim taman u onoj meri koja joj odgovara.

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi sa kojom Rusija ima političku saradnju i to je Rusiji u ovom trenutku važnije čak i od municije koju Srbija prodaje Ukrajini. Dakle, podrška Rusije Vučićevom režimu je samo prividna i vrlo brzo će u tom smislu doći do radikalnih promena.

Koliko su nade građana uzaludne da će svet stati na stranu onih čija su prava u Srbiji ugrožena?

– Mislim da uopšte nisu uzaludne i da će se to svakako desiti. Međutim, koliko brzo će se to desiti zavisi od brzine kojom se mi možemo organizovati u front o kom sam govorio.

Da li bi međunarodno posredovanje pomoglo u rešavanju krize koja je na ivici građanskog sukoba u Srbiji?

– Mislim da nama nije potrebno bilo kakvo posredovanje, jer se ovde ne radi više o potrebi za dijalogom, već o beskompromisnom ispunjavanju zahteva.

Tako da je nama potrebna međunarodna podrška za raspisivanje izbora, a ne posredovanje. Uostalom, u prethodnim godinama smo više puta imali pokušaje takvog posredovanja i to nije dalo rezultat. Do rezultata nije dolazilo zato što problem sa ovim režimom nije pitanje nerazumevanja ili drugačijih političkih pogleda, pa da se može dijalogom doći do kompromisa.

Mi imamo godinama potpuno razoren politički život u Srbiji, tako da ovde odavno ni ne postoji sudar različitih politika, koji bi se mogao rešavati dijalogom. Pogotovo nakon tragedije u Novom Sadu je jasno da je ovo iznad svega borba dobra i zla, a u toj borbi nema kompromisa i dijaloga. Dijalog podrazumeva uvažavanje legitimiteta dela zahteva druge strane, a ovaj režim je izgubio pravo na svaku vrstu takvog legitimiteta.

Problem nepoverenja se rešava postavljanjem jasnih uslova za ulazak u jedinstveni front

Spomenuli ste stvaranje jedinstvenog fronta u borni za ostvarivanje ciljeva. Da li je konačno došlo vreme da se ujedine opozicija, studenati, NVO, poljoprivrednici?

– Apsolutno. Došlo je vreme za to još mnogo ranije i siguran sam da smo to ranije uradili da bismo bili danas u potpuno drugačijoj situaciji. Međutim, iz više razloga očigledno ranije nije sazrela situacija za to. Bilo bi od izuzetnog značaja da u ovom trenutku svi akteri spoznaju da ne smemo više čekati sa formiranjem takvog fronta.

Potpuno razumem razloge za nepoverenje i neki od tih razloga su i potpuno opravdani.  Problem nepoverenja se rešava postavljanjem jasnih uslova za ulazak u taj front i jasnih smernica delovanja, koji bi omogućili prirodno diskvalifikovanje svih koji sarađuju sa režimom.

To bi značilo i konačno čišćenje opozicionih redova, što je takođe izuzetno značajno za uspostavljanje normalnog političkog života u Srbiji.

 Školski primer projekcije

Na kraju kako kao psiholog komentarišete predlog Brnabićeve da se formiraju psihijatrijski timovi koji bi se pozabavili ljudima koji blokiraju ulice i trgove?

– Kao školski primer projekcije. Međutim, ne radi se samo o projekciji, već i o režimskoj propagandnoj strategiji.

Oni imaju svest koliku količinu ludila i nenormalnosti svakodnevno emituju u javni prostor i upravo zato moraju da ubeđuju svoje birače da je zapravo druga strana za psihijatriju.