Prema analizama Demostata, jezgro „bojkot opozicije“ čine Stranka sloboda i pravde Dragana Đilasa, Narodna stranka Vuka Jeremića, Dveri Boška Obradovića i Demokratska stranka Zorana Lutovca, te intelektualci okupljeni u Skupštinu slobodne Srbije.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ocenio je danas da predstavnike Evropskog parlamenta, koji su posrednici u razgovorima o izbornim uslovima vlasti i opozicije, najviše zanima „bojkotaška opozicija“, odnosno grupacija oko predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, pa i predsednika Socijaldemokratske stranke (SDS) Borisa Tadića.
Mogućnost da se Boris Tadić ponovo kandiduje za predsednika Srbije nije naišla na veliku podršku ni među liderima opozicije, ni u opozicionoj javnosti, ali je dobro da je neko pokrenuo temu zajedničkog kandidata, ocenjuju sagovornici Danasa.
Potpredsednik Narodne stranke (NS) Siniša Kovačević izjavio je danas da u najavljenim pregovorima o izbornim uslovima uz posredovanje EU „nema mesta onima koji nisu izdržali moralnu probu i polakomili se“ na izborni cenzus smanjen pred poslednje parlamentarne izbore u junu prošle godine.
„Mere i odnos prema pandemiji su se isključivo usaglašavali sa istraživanjima javnog mnjenja, a ne stvarnim potrebama očuvanja javnog zdravlja“, ističe predsednik Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije Boris Tadić za Danas, upitan da oceni koliko je sadašnja vlast SNS uspešna u kontroli pandemije kovida 19.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić i programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković izjavili su u emisiji „N1 direktno“ da je rezolucija Evropskog parlamenta važna, kao i to što se u njoj pominju konkretni slučajevi, odnosno afere o kojima se u Srbiji priča poslednjih godina, poput Jovanjice, rušenja u Savamali, ili dešavanja u vezi sa Telekomom.
Predstojeći međustranački dijalog o izbornim uslovima ne prestaje da uzburkava političke igrače suprotnih tabora u opoziciji.
Lider Dveri Boško Obradović „zamolio“ je danas bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića kao i „mnoge druge iz bivšeg režima“ da se povuku iz politike, navodeći da nije bilo njih „ne bi bilo ni Aleksandra Vučića“.
Pretpostavka o plivanju kao možda najboljem sportu za zdravlje i duh tela u Srbiji sada dolazi na udar sumnje i to ni manje ni više nego u sezoni zatvorenih bazena i odsustva plivača sa istih, zbog pandemije korona virusa.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić danas je, povodom informacije o smrti njegovog nekadašnjeg saradnika Vladimira Cvijana, zatražio da Vlada i nadležne vlasti hitno objave izveštaj o uzroku njegove smrti i razloge trogodišnjeg ćutanja.
Vladimir Cvijan, bivši generalni sekretar Predsedništva Srbije za vreme mandata Borisa Tadića i nekadašnji član Srpske napredne stranke preminuo je 2018. godine, navodi se u novom broju magazina Tabloid.
Kako je preneo list Danas od 8. marta 2021, Boris Tadić, bivši predsednik Republike Srbije, uputio je pismo predsedniku SAD Džou Bajdenu, u kojem izražava zadovoljstvo što su SAD priznale marokanski suverentitet nad „njegovim delom Zapadne Sahare“. Pismo je upućeno na inicijativu MIP Maroka.
Kako je preneo list „Danas“, od 8. marta 2021, Boris Tadić, bivši predsednik Republike Srbije, uputio je pismo predsedniku SAD Džou Bajdenu, u kojem izražava zadovoljstvo što su SAD priznale marokanski suverentitet nad „njegovim delom Zapadne Sahare“. Pismo je upućeno na inicijativu MIP Maroka.
Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne samo vratio nasleđe „Miloševićevog vremena“ već ga „produbio sa opasnim elementima totalitarizma“, ocenivši i da taj režim „sofisticiranim propagandnim tehnikama bira za sebe idealne lidere opozicije“.
„Upravo sam poslao pismo predsedniku Džou Bajdenu u ime 250 eminentnih ličnosti (Evropa i Južna Amerika) u znak dobrodošlice američkog priznanja suvereniteta Maroka nad njegovim delom Sahare i podrške marokanskoj inicijativi za autonomiju.“
