INTERVJU Dejan Bagarić, aktivista u egzilu: Prvog novembra možemo da očekujemo pandurske forice za proizvođenje nepotrebnog nasilja

Mi smo od početka bili samo primer koji su pojedini studenti birali da slede, a pojedini ne, i to je čitava stvar. Svakako iskusniji od većine, mogli smo da ponudimo i nudili smo perspektive koje su se nekima dopadale, nekima ne, ali to je sve što smo mogli. Poslednjih nekoliko meseci se skupljala energija i radile su se egzistencijalno važne stvari, verujem da je 1. novembar momenat kada se opet vraćamo na kolosek borbe, kaže u razgovoru za Danas Dejan Bagarić, jedan od aktivista STAV-a koji su u egzilu zbog optužbi da su rušili ustavni poredak i pozivali na nasilnu promenu ustavnog uređenja uoči protesta 15. marta u Beogradu.

* Kako se osećate toliko dugo odvojeni od prijatelja, kako ste se organizovali u početku i koliko je težak izgnanički život? Osećate li se zaboravljeno?

– Iskreno, imao sam nekoliko trenutaka u kojima sam bio blizu emotivnog sloma, bilo je užasno strašnih momenata, ali otkako je troje naših saboraca pušteno, malo je lakše. Imam tu sreću da mi porodica živi i radi u Nemačkoj pa sam kod njih, tako da mi izgnanički život nije težak kao nekim mojim saborcima, ali je svakako daleko od lakog, što verujem da znaju svi ljudi koji me poznaju i znaju koliko ne volim život ovde.

* Imate li osećaj, predviđanje kada bi mogli da se vratite u zemlju?

– Problem je u tome što ništa ne zavisi od nas. Da mogu ja bih se sutra vratio, ali neću da neprijatelju dajem povod za radost, jednom su me utamničili, više neće. Zaista se nadam skorom rešenju ovog montiranog procesa i skorom povratku kući, ali to je i dalje neizvesno.

* Pretpostavljam sa pratite šta se dešava u Srbiji. Šta te je od kad nisi tu najviše iznenadilo i pogodilo?

– Mnogo me pogodio pritvor mojih saboraca i sve kroz šta su svo šestoro prošli, kao i naša odluka da se javno ne oglašavamo dok su oni u pritvoru, kako ih ne bismo ugrozili. Ta odluka je doneta uz savete advokata, ali oduzeti glas ljudima poput nas zaista je bolno jer to je sve što smo imali i to je sve čega su se oni bojali.

* Vučić je žaleci što je pomilovao grupu studenata posebno isticao vas. Šta bi mu odgovorili?

– Njemu ništa zaista. Ispod časti mi je da se obraćam čoveku koji gotovo godinu dana ne može da shvati i da prihvati sopstvenu nenadležnost za bilo šta. Njime treba da se bave neke institucije sa tapaciranim sobama.

* Kako vam izdaleka izgleda borba studenata? Da li im nešto zamerate, šta bi im savetovali da promene u borbi protiv režima?

– Studenti imaju neki svoj autentični bunt koji guraju već skoro godinu dana i dobro im je išlo, tako da sve što bih eventualno promenio ne mora da znači da bi donelo poboljšanje situacije. Bilo kako bilo, voleo bih da imaju više sluha za opoziciju i aktivističke grupe jer će bez njihovog iskustva ova borba teško doći do pozitivnog ishoda.

* Ipak, studenti istrajavaju u distanciranju od opozicije?

– Iako ga suštinski razumem, ne mogu reći da ga smatram pametnim jer će samo zajednički front doneti promene i to je moje stanovište od početka. Međutim, kako u redovima opozicije imamo ne mali broj stranaka i lidera čiji cilj očigledno nije promena sistema, koji su ideološki i interesno veoma bliski trenutnoj vladajućoj garnituri, taj potez studenata ima i pozitivne strane.

* Da li je počela ili se još čeka “vruća jesen”? Čini li vam se da je energija bunta malo zastala?

– Iskreno smatram da se zahuktava, kako su mnogi studenti poslednjih nekoliko meseci bili veoma zauzeti polaganjem ispita i nadoknađivanjem izgubljenog, ono pravo nas čeka nakon prvog novembra. Poslednjih nekoliko meseci se skupljala energija i radile su se egzistencijalno važne stvari, verujem da je prvi novembar momenat kada se opet vraćamo na kolosek borbe.

* Šta očekujete tog 1. novembra? Treba li to biti miran komemomrativan skup ili bi trebalo povući korak napred i iznenaditi vlast?

– Ovakva predviđanja su dosta nezahvalna jer, ukoliko kažem šta zaista mislim da treba, ponovo ću dobiti neki montiran proces, ko zna koji po redu, tako da ću samo reći da se uzdam u mudrost i svest studenata i profesora koji će organizovati skup, kao i redara koji će na samom skupu biti predmet ugledanja.

* S obzirom na došadašnje vaše i iskustvo vaših kolega, šta očekivati od policije tog dana?

– Od njih možemo, kao i uvek, da očekujemo pandurske forice za proizvođenje nepotrebnog nasilja. Svakako ne umeju drugačije, a neće imati ni druge naredbe, siguran sam. Dakle šutanje ispod štita, primena nasilja, čuvanje huligana i sve čemu, uostalom, i služe, ali svakako ne ono što im je u opisu posla – da zaštite građane.

* Da vam se sve ovo nije dogodilo, mislite li da bi vi koji ste “na crnoj listi” imali uticaj na studentski način borbe kako je bilo u početku?

– Ovde moram da napomenem da mi sa „crne liste“ nikada nismo imali uticaj kakav nam pripisuju samoproglašeni kvazi levičari iz bloka okupljenog oko BIA-e. Mi smo od početka bili samo primer koji su pojedini studenti birali da slede, a pojedini ne, i to je čitava stvar. Svakako iskusniji od većine, mogli smo da ponudimo i nudili smo neke perspektive koje su se nekima dopadale, nekima ne, ali to je sve što smo mogli. Ne mogu da predviđam šta bi bilo da se ovo nije dogodilo, niti iko to može sa sigurnošću da zna, ali sada imamo to što imamo i s tim se mora raditi, kukanje za propuštenim prilikama je ovde omiljen sport, ja nisam sklon da se time bavim.

* Jedna od glavnih tema proteklih nedelja je bila studentska lista. Mislite li da bi je trebalo objaviti?

– Razumem i u potpunosti podržavam studentski pogled na ovu stvar iz najmanje tri razloga. Prvi razlog je taj da, ko god da je na studentskoj listi nije, ne može niti će ikad moći da bude i za promil gori od najboljeg sa Vučićeve liste. Drugi razlog je praktične prirode, kada se raspišu izbori, objavljuju se liste, uvek je bilo tako i ni sam SNS nikada nije izašao sa listom pre nego što su izbori raspisani, tako da je najblaže rečeno licemerno što upravo oni traže objavljivanje liste. Treći i po mom mišljenju najvažniji razlog jeste sposobnost naprednjačkih trovačnica da od najboljih ljudi naprave najveće neprijatelje u saradnji BIA i Informera. Sva imena sa te liste bi u roku od nekoliko nedelja bila barem po nekoliko puta provučena kroz medijskog toplog zeca, čemu smo do sad već više puta svedočili.