INTERVJU Ivan Vučković, novinar koji se kandiduje protiv Srpske liste: Ovaj „patriotizam“ je poslednji stepen ludila

Ovaj Leposavac 24 godine se bavi novinarstvom, a do sada je radio za leposavski RTV Mir, ali i za brojne druge medije, poput KoSSeva i Radio-televizije Kosova 2.

Diplomirani je profesora srpskog jezika i književnosti, pa u razgovoru za Danas posebno ističe da njegova građanska inicijativa za koju kaže da je čine stručni ljudi iz različitih oblasti, ima i plan za poboljšanje kulture u ovoj opštini na severu Kosova i Metohije, kako bi se u njoj zadržali mladi ljudi koji, napominje, masovno napuštaju Leposavić.

Na odluku da se upusti u politiku, kao kandidat inicijative čiji je osnivač na lokalnim izborima 12, oktobra, uticali su, kaže Vučković, mnoge okolnosti, pre svega loše vođenje Leposavića i od strane aktuelne uprave na čijem je čelu Albanac – Ljuljzim Hetemi iz Samoopredeljenja, stranke Aljbina Kurtija, ali i od strane ranijih vlasti – predvođenih Srpskom listom.

„Biti novinar ovde je sasvim drugačije. Mnoge okolnosti su uticale na to da se odlučim na ovaj korak. Politika se, to sam više puta rekao, dešava iz nužde. Gledajući šta se dešava, gledajući unazad nekoliko godina i prateći sve, a bio sam u žiži svih događaja, odlučio sam se prosto da dam svoj doprinos – da probamo da vadimo kestenje iz žara, da nekako situaciju napravimo koliko-toliko normalnom“, navodi.

Vučković dodaje i da sve ono što se dešavalo unazad tri-četiri godine je imalo veliki uticaj na lokalno stanovništvo, na njegove sugrađane, komšije i prijatelje, te da je zato poželeo da pruži svoj doprinost zaustavljanju odseljavanja mladih i uništavanju „svega što je ličilo na život“.

„Danas imamo samo jedno ogoljavanje života, odnosno preživljavanje bez onih neophodnih potreba koje se mogu svrstati u procese kulture, u procese razvoja opštine, u procese zapošljavanja. Čini mi se da nisam mogao da ostanem nem na sve ovo s obzirom da sam i otac troje dece“, poručuje Vučković.

* Koga vidite kao najodgovornijeg za takvo stanje u Leposaviću?

Krivica je najveća na Srpskoj listi, nesumnjivo, s obzirom na to da je napustila prostor svoje vlasti, predala opštine. Ljuljzim Hetemi je samo posledica loše politike. Albanske gradonačelnike na severu Kosova neću ni da komentarišem, oni su samo posledice loše politike Srpske liste. Sada kažu u svom govoru da posle 800 i nešto dana hoće da oslobode opštine, pitanje je samo od koga? One opštine koje su predali u trenutku kada je situacija bila loša, a sada žele da se vrate u institucije u kojima je situacija deset puta lošija.

Ne znam da li da to svrstam u nešto ironično, tužno, jer to zvuči i smešno i cinično. To je paradigma naše realnosti, a ovde žive ljudi koji su pomalo kao opčinjeni, kao da imaju nekakvu koprenu preko očiju – da posle loših poteza, ovakvog haotičnog stanja i dalje veruju nekome ko ih laže.

Vlast iz Prištine, s druge strane, je samo iskoristila prazan prostor. Oni imaju svoje namere, a oni koji su branili srpski narod ostavili su ga na cedilu i sada se vraćaju s nekim novim obećanjima. Ne mogu da prepoznam ni svoje komšije, sugrađane, koji i dalje idu u neke zatvorene prostore i tamu mašu zastavama, a na otvorenom tih zastava nema. Ovaj patriotizam je poslednji stepen ludila.

* Razumete li onda one Srbe koji su bili deo Hetemijeve uprave, poput Nenada Radosavljevića, sada kandidata liste „Narodna pravda-Novo lice“?

Takve ponude, u trenutku kada se formirala ta vlast u Leposaviću sam dobio i ja. I ja sam ih odbijao, s obzirom na to da nisam želeo da učestvujem u takvoj vlasti. Nekima od tih ljudi, koje znam, sam predlagao da se toga liše, da to nije dobro i da ne možemo, da nikog ne uvredim, da sa đavolom tikve sadimo. Te ljude poznajem godinama i shvatiću to kao njihov politički promašaj. Niko neću osuđivati, imali su dobre namere, želeli su nešto i u ovim okolnostima da urade za mlade. Ja sam odbio jer nisam želeo da dajem legitimitet takvim vlastima i danas čista srca mogu da kažem da jednako i Hetemijevu vlast napadam, kao i sve ostale.

* Kada sada i iz Srpske liste priznaju da je izlazak iz kosovskih institucija bio greška, mislite li da će ih građani za tu grešku kazniti na ovim izborima?

Sad bih se slatko nasmejao. Ovi građani prosto nemaju više snage nikoga da kažnjavaju. Robovi su onoga što se dešava u društvu. Sloboda ovde mora da jednako stigne i iz Beograda i iz Prištine. Ukoliko neko prizna danas da je to greška, pitanje je gde je odgovornost, gde je povlačenje političko-moralnih poteza, gde je osuda.

Čuli smo Ivicu Dačića, našeg ministra koji kaže da su ih neki tamo prevarili, prosto meni to zvuči kao da živimo u nekoj banana državi. Ukoliko ste pogrešili, pretpostavljam da prvi potez treba da bude taj da podnesete ostavke jer onda niste spremni da rasuđujete, da donosite zrele političke odluke, niste zreli da vodite ovaj narod, prepustite to nekom drugom.

Ja se nisam kandiddovao da bih pobedio, nego da bih poslao poruku najpre i građanima centralne Srbije, medijima, vlastima, da nismo svi ovde Srpska lista, da postoje drugačija mišljenja. Na drugoj strani ovaj zaslepljeni narod kada pitamo hoćete li glasati, prvo pitanje na koje nailazimo jeste: „Šta vi to nudite?“.

Glasanje je postalo politička trgovina, kao i u centralnoj Srbiji. Finansije i državni resurs imaju samo Srpska lista i partija ministra Rašića, koja koristi u predizborne svrhe budžet iz Prištine. Oni hoće da zamene SL i da rade isto.

* Šta Vas razlikuje od drugih opcija koje se predstavljaju kao opozicija SL i Rašića?

Zaista nismo ničiji, odnosno ne pripadamo nijednoj opciji. Nismo jedini takvi, naravno. Ne želimo da zastupamo stavove bilo koga ko je negde tamo lider ili ko je iznad nas. Ljudima ovde treba motivacije i ponudili smo nešto što se možda prvi put javlja u kampanji – ruka, topao zagrljaj, dogovor oko svega, da probamo da vratimo tu motivaciju u Leposaviću.

Godinama se bavim kulturom, imamo plan i za tu oblast, za mlade, za sporstka rešenja. Imamo stručnost za ova pitanja, više od 20 godina se bavimo mnogim poslovima. U kampanji ovde je fetiš asfalt, ali uzalud su nam i ti asfaltni putevi ako nemamo mlade da po njima hodaju. Mladi masovno odlaze odavde. Zar nije važno da napravimo jednu demokratsku atmosferu i da vratimo konkurse za zapošljavanje, pogotovo sada kada imamo ova nova obećanja o 400 radnih mesta u zdravstvu?

Čak nemaju ni svi prava na ono što je obećano javno, a to je 20.000 za sve nezaposlene. Mogu da prime samo oni nezaposleni koji pripadaju Srpskoj listi ili da kažemo vladajućoj partiji. Sve teži danu idu, pogotovo kada govorimo o najavama oko dokumentata, tablica, već od 1. novembra mi ovde imamo nove probleme.

* Kakva očekivanja imate do kraja kampanje?

Optimista sam da se neće desiti ništa što bi moglo da ugrozi proces biranja. Politička klima je sasvim drugačija, izbori se odvijaju sada koliko-toliko normalno. Nema za sada targetiranja pojedinaca, jesu doduše targetirani oni koje ste i Vi spomenuli, koji su već bili u nekakvoj vlasti. Kampanja se odvija u jednoj demokratskoj atmosferi, osim kada izuzmemo njihove skupove, gde bivaju vrlo radikalni, opterećujući i vrlo napadni.

* Ako Vaša lista osvoji mandate u Skupštini opštine, postoji li mogućnost formiranja vlasti sa Srpskom listom?

Sa Srpskom listom je nemoguće. To isključujem i javno obećavam. Ne mogu da budem prorok, ali baveći se novinarstvom godinama unazad, rekao bih da je uvek ta materijalan sila ona koja je odlučivala o rezultatu izvora. Naš cilj je da pokažemo da ne pripadamo nijednoj političkoj partiji, najmanje Srpskoj listi i da osvojimo nekoliko mandata i pretvorimo skupptinu u jedno demokratsko telo – da se sednica ne završava za tri minuta, jednoumljem. Želimo da kritička misao postane ono što je pozitivno – kritikovaćemo, davati predloge, ideje, probati da napravimo nekakav drugačiji koncept.

Ja sam optimista da će u Leposaviću nekoliko odbornika opozicije, ne samo mi, osvojiti pet-šest mandata i da će Skupština biti drugačija. Da sutra može da nam bude luča koja će da nam osvetljava put i da predlozimo možemo da pokušamo da šaljemo drugačije signale. Kada postoji ta neka kritička masa, onda se stvara i drugačija realnost na terenu. Hajde tako da probamo da uradimo nešto, jer skrštenih ruku zaista više ne možemo da sedimo.