INTERVJU Sanda Rašković Ivić o studentima, povlačenju iz politike i vlasti iz ugla psihijatrije: I opoziciju i nevladin sektor treba „prosejati“

Da li je Vučić, kako sam tvrdi, zaista oprezniji i temeljniji političar od Slobodana Miloševića?

**Kako uporediti vreme vreme „vodenog topa“ i vreme „zvučnog topa“

* Hoćete da kažete da se kod nas ništa ne menja?

Pitate me da uporedim vreme „vodenog topa“ i vreme „zvučnog topa“. Samo što su onda, da podsetim, na studentskim demonstracijama bili prisutni i patrijarh Pavle i dekan Bogoslovskog fakulteta Vladika Atanasije Jeftić i brojni akademici, bezmalo celo Odeljenje jezika i književnosti SANU koje je na čelu s piscem Borom Pekićem direktno sa sednice došlo da podrži studente kod Terazijske česme. Ne bih volela da čitaoci steknu utisak da je pre devedesetih vladala sloboda.

U komunizmu su ljudi robijali i privođeni na informativne razgovore zbog delikta mišljenja. Zabranjivane su knjige i drame, rukopisi romana su iz fioka u kojima su bili skriveni davani na čitanje u tajnosti i pažljivo, da ne dospeju u pogrešne ruke. Studenti su gubili pravo na školovanje…Tu autoritarnost je samo preuzeo Miloševićev režim, otvorivši neke male ventile, a onda i ovaj Vučićev režim.

Tabloidizacija je zamenila suštinsku slobodu govora. Svi ti režimi stoje usred ruševina svog dela i objašnjavaju šta su sve plemenito hteli i zašto im to nije uspelo, a uvek je neko drugi kriv. Ova današnja deca, koja žele ono što želi i svako čestito stvorenje u Srbiji, im to ne veruju.

*Upoređujući mračne devedesete i sadašnju političku scenu i njene glavne aktere rediteljka Vida Ognjenović izrekla je zanimljivu rećenicu – da je Milošević u poređenju sa današnjim predsednikom bio gospodin državnik?

Gospođa Ognjenović je u pravu kada kaže da je Milošević u poređenju sa sadašnjim predsednikom izgledao kao državnik. Bez obzira što po mom mišljenju Milošević ne zaslužuje nikakvo divljenje, držao je do sebe i retko se pojavljivao na televiziji, pa je otrov koji je sipao po svojim protivnicima delovao, na žalost, uverljivo. Stalno „kampovanje“ na televizijama sadašnjeg predsednika, pravljenje budale od sebe na tik-toku delovalo bi komično, kad ne bi bilo tragično.

**Vlast sluđuje građane radeći predano na stvaranju još dubljih podela između „nas i njih

* Još pre dve godine reditelj Goran Marković konstatovao je da je naša zemlja ogrezla u niskim strastima, da je okovana kriminalom i u zagrljaju mafije. Da li smo za dve godine otišli još jedan korak nazad?

Slažem se sa opisom koji je dao gospodin Marković. Dodala bih da vlast sluđuje svoje građane radeći predano na stvaranju još dubljih podela i rovova između „nas i njih“. Optužuje žrtve režima za agresiju i protivustavno delovanje, a sada u najboljem maniru autoritarizma koji se zaokružuje u tiraniju, zastrašuje, zatvara i sudi građanima, etiketirajući ih pomoću svojih propagandističkih medija kao štetočine i monstrume.

Nije im dosta krađe i sveopšte korupcije koja je sveprisutna. Oni sada hoće tzv „Mrdićevim zakonima“ i da vinovnike korupcije i ogoljene krađe učine nekažnjivima. Ti zakoni su s moralne tačke gledišta katastrofalni, a s političke tačke su glupi i bahato razotkrivajući. To je tiranija pokvarenih.

**Psihijatrijski rečeno društvo na vlasti ne testira realnost

*Šta mi to danas zapravo živimo. Živimo li uopšte, ili smo i dalje na čekanju da se nešto dogodi, dok gledamo sa strane ljude u vlasti koji se bogate, a nas ubeđuju kako nam je baš dobro?

Naša realnost, odnosno realnost običnih građana i realnost „ekipe“ na vlasti nije ista realnost. Oni žive kao u nekom snu. U snu imate bezvremenost, svemoć i večnost. Oni misle da će večno vladati, da mogu da rade što hoće, jer im to „prirodno pripada“, da sve počinje od njih Bogom danih. Psihijatrijski rečeno, to društvo na vlasti ne testira realnost.

*Po mnogo čemu je sramotna izjava predsednice parlamenta u kojoj tvrdi da naši penzioneri žive bolje od penzionera u Norveškoj, pa čak i Luksemburgu. Vi ste penzioner, pa kako izgleda taj vaš divni život?

Eto, to je izjava koja govori o tome da oni ne testiraju realnost. Ili je reč o svesnom i namernom bezočnom laganju. A kada lažete oko stvari koje su lako proverljive, vi onda onoga koga lažete smatrate subnormalnim, debilnim… A svako ko se tome suprotstavi izložen je ruženju i trpi na sebi i svojoj porodici baražnu vatru režimskih „haubica“ kojih ne manjka. Moja penzija nakon 42 godine radnog staža sa visokom stručnom spremom spada u sloj viših penzija. Živim sama, ne školujem decu i mogu da pokrijem troškove, ali ništa više od toga.

Neki od mojih bliskih rođaka i prijatelja imaju takve penzije da sanjaju o mesu i morskoj ribi, duguju za struju i infostan, ne sećaju se kada su zadnji put kupili kaput ili čizme. Zaista da zapevaju „Moj je život Švicarska…“

**Porcelanska duša moga sina nije mogla da izdrži svireposti

*Mislite li da je bila pametna odluka da se povučete iz politike. Nepojavljivnjem u medijima bar ste izbegli sudbinu ljudi koje provučićevi mediji razvlače danima. Postoji li neka kulturna i moralna granica kod koje se zaustavljaju?

Moja odluka da se povučem iz politike bila je jedino moguća, jer sam sledila refleks očuvanja vlastitog integriteta. Propadnete na izborima i povučete se. Ima li nešto logičnije?!

Moja porodica je mnogo platila zbog politike. Tu mislim kako na sebe, tako i na svog oca. Do kraja života ću osećati krivicu vezano za smrt mog sina, čija porcelanska duša nije mogla da izdrži svireposti. Zaista, kulturna i moralna granica kod koje ovi ustuknu, ne postoji. U to nas svakodnevno uspešno uveravaju.

**I Rajh je pretendovao na hiljadugodišnje trajanje, a aktuelni režim u Srbiji pravi strategiju do 2035.godine

*Vučićev režim je sve stavio pod svoje i kulturu i pravsuđe, policiju, delom i obrazovanje, a o medijima da ne govorimo. Najvljuju i promenu nekih izbornih zakona, pa se stiče utisak da ne samo da se priprema da ponovo bude premijer, već i da vlada do 2035. godine?

Svaki autoritarni režim je nesiguran, jer se opstanak na vlasti tretira kao pitanje života i smrti. Zato je i potrebna orvelovska kontrola. I Rajh je pretendovao na hiljadugodišnje trajanje, i sovjetski komunizam je pretendovao na večnost. I ovi prave strategije do 2035. Važno je da se i studenti i opozicija i građani naše zemlje uzmu u pamet i da na narednim izborima oponenti ovog režima odnesu pobedu. Ako ne budemo pažljivi i osvešćeni, može nam se desiti da pravih izbora više nikad i ne bude.

**Režim sigurno neće otići uz čestitke pobedniku i rukovanje

*Očekujete li da će režim ukoliko izgubi na izborima mirmo sići sa vlasti i priznati poraz, ili nas čeka krađa epskih razmera i još veća represija?

Za režim je pobeda na izborima pitanje njihove slobode od zatvora u budućnosti. Zato će besomučno krasti, lagati, obećavati, kupovati, pretiti. Kampanja će biti zastrašujuće svirepa, propaganda beskrupulozna. Zato je važno da ljudi, zgađeni paklenom atmosferom ne odustanu od izlaska na izbore. Za budućnost će se postarati ova mladost koja dolazi, jer budućnost treba da bude njihova. Treba da ih podržimo. Režim sigurno neće otići uz čestitke pobedniku i rukovanje. Naša sreća je u geografiji, mi smo u srcu Evrope i neće se gledati blagonaklono na eventualno prolivanje krvi zbog rezultata izbora.

*Čini se da su i vaše, ali i oči velike većine građana uprte u studente. Greše li oni ograđujući se od opozicije, nevladinog sektora i od EU. Može li ovde bilo ko sam do cilja?

Studenti žele da u demokratsku budućnost uđu zdravog razuma, čistog srca i mirne savesti. Razumem njihovo gnušanje pragmatizmom. Ne tvrdim da sam u pravu, ali smatram da se referendumska atmosfera može postići samo širokom koalicijom u koju će biti uključena i opozicija i nevladin sektor. I opoziciju i nevladin sektor treba „prosejati“ i sarađivati samo sa iskrenim protivnicima režima.

**Mnogi desničari su bili, ili jesu posluga i dotrpeznici Vučićevog režima

*Šta je to u opoziciji što joj ne da da se ujedini ni u ovako teškim trenucima?

Sujete i neiskrenost, samoljubivost, kad u tuđem oku vidite trun, a u svom ne vidite balvan. Vremena za osvešćenje još ima, ali nema ga mnogo.

*Desnica je i ovoga puta neodlučna, a Miloš Jovanović, lider Novog DSS, ističe da nema rušenja ovog režima bez pomoći desnice. Pitanje je ipak ko čini tu desnicu?

Ideološki pripadam desnom centru, ali ne mogu da podržim niti jednu od stranaka desnice, jer im ne verujem i jer se desnica pokazala nesolidna. Da ne kažem da su mnogi od desničara bili, ili jesu posluga i dotrpeznici Vučićevog režima. Na žalost današnje stranke desnice su zaglavljene u narativu stalne viktimizacije Srba i tako habaju istinsko stradalništvo našeg naroda. Rodoljublje bez demokratije se izmeće u šovinizam s kojim srpski narod ne treba da ima veze.

**Tramp ga je ponizio, Putin ga prezire, a EU mu je dala jasno do znanja da ga više ne podržava

*Ono što ohrabruje, a to je da je čini se EU konačno progledala kada je Srbija u pitanju, a ni SAD i Donald Tramp nakon „floridskog fijaska“ izgleda ne gledaju baš blagonaklono na aktuelni režim? Kao da su naša četiri stuba spoljne politike potonula?

Ne možete lagati sve ljude sve vreme, a to je Vučić radio i njegovo vreme laži je isteklo. Tramp ga je ponizio, Putin ga prezire, EU mu je dala jasno do znanja da ga više ne podržava. Kao što ne mislim da treba birati između nacije i demokratije, smatrajući da politička sloboda, odnosno demokratija predstavlja temelj svim ostalim slobodama, pa i nacionalnoj, smatram da dobri odnosi i ekonomske slobode na više strana sveta celishodno vođene, ne stoje u suprotnosti sa političkom slobodom.

Celishodno ne znači pravljenje kolonije od zemlje, što je Vučićev režim uspešno uradio. Srbija pripada Evropi kako geografski, tako i socio-kulturno. Budućnost pripada Aziji. Ne zagovaram Briks, ali okretanje leđa Kini i Indiji kada EU gleda da sa tim zemljama sklopi sporazume o saradnji, ne bi bilo baš mudro.