INTERVJU Vladimir Prebilič: Srbija, nažalost, dosta podseća na Tursku

Znali smo svi da je društvo polarizovano kao i da situacija od medija, preko pravosuđa do obrazovanja je teška – ali ono što smo čuli je daleko gore od onoga što smo znali i pretpostavljali. Budući da se bavim Turskom i drugim zemljama sa klimavim demokratijama, Srbija nažalost dosta podseća na to“, kaže u razgovoru za Danas Vladimir Prebilič, poslanik Evropskog parlamenta iz grupe Zelenih, i član misije koja je nedavno posetila Srbiju, odgovarajući na pitanje šta su članovi misije novo čuli o situaciji u Srbiji i šta ih je najviše iznenadilo i zabrinulo.

* Kada možemo očekivati novi dolazak?

– Nemamo još uvek datum kada ćemo ponovo doći. Sada ćemo se pre svega baviti sabiranjem utisaka onoga što smo videli u jedan sveobuhvatan izveštaj koji će se naći pred celim Evropskim parlamentom, i na osnovu toga šta su nam konkretne mere odlučiti kada se vraćamo, ali jedno je sigurno – dolazimo opet, uskoro.

* Koje su realne posledice ove misije po Vučićev režim i koliko ima istine u tome što vlast u Srbiji neprestano govori da vi nemate nikavog uticaja na odluke koje Komisija i Savet donose?

– Ne treba ni preceniti ali ni potceniti uticaj ove misije. SNS režim je pokušao da diskredituje i omalovaži ovu misiju – da ne predstavljamo ceo EP, da nemamo mandat, izložba o Jasenovcu, itd. Ali, i njima i drugima je jasno da iako odluke o napretku u pregovorima donosi Savet, Komisija donosi odluke o raspodeli novca i tehničkim stvarima uz rad sa Parlamentom – i to je njima jasno. Već je zavrnuta slavina i pare se ne ubacuju lopatom u srpski budžet kao što je to bio slučaj za vreme prethodnog komesara Varheljija. Naši nalazi neće biti presudni, ali će svakako doprineti da novac ne ide dalje vlastima, već da postoji ideja da se deo toga preusmeri slobodnim medijima i civilnom društvu koji rade na demokratiji i osnovnim pravima svih građana.

* Koliko je realno da EK ispuni jedan od zahteva opozicije i uvede sankcije za pojedince iz vlasti? Od koga i čega to zavisi?

– Opozicija je vrlo zrelo sastavila spisak konkretnih stvari za nas. Mi smo još u septembru prošle godine u Strazburu govorili o tome da ljudi koji su odgovorni za nasilje nad studentima, koji su odgovorni za urušavanje demokratije i kršenje osnovnih prava i sloboda – ne treba da se kreću kroz EU niti da imaju račune unutar Unije. Iako to nije lako ispuniti, zbog toga što je potrebna jednoglasnost svih država članica, sama činjenica da je to na stolu i da se o tome govori je signal koji govori u kom konktekstu mi pričamo o Aleksandru Vučiću ili nekom drugom iz SNS-a. S druge strane, ukoliko izbori u Mađarskoj promene vlast kod naših komšija – moguće je da i sankcije za pojedince budu lako usvojene.

* Da li ste razgovarali sa kolegama iz misije koji su u EPP i šta oni misle o “dobrodošlici” Vučićevog režima?

– I njima je jasno da je sramota imati SNS u svojim redovima. Jedino da još smognu snage da ih nateraju da sami izađu, jer nekako EPP nikog ne izbacuje – čak je i Orban svojevremeno sam izašao. Takva sudbina najverovatnije uskoro čeka i Vučića i SNS.

* Kakav su na vas utisak ostavili predstavnici vlasti koji su sa vama razgovarali? Šta je, prema vašem sudu, bila njihova glavna poruka misiji?

– Oni su bili podeljeni i mislili su da igraju sa nama proverenu igru “dobrog i lošeg policajca” ali te stvari više ne prolaze nigde. U Skupštini smo zaista imali neprijatne scene i sastanke, a onda je ministar Đurić valjda trebalo da pokaže umiveno, evropsko lice SNS-a. Ono što oni ne razumeju jeste da se tim šibicarenjem ne stiže nigde, osim onde gde je Srbija nažalost sada – zatvorena, (samo)izolovana i podeljena.

* Da li ste razgovarali sa studentima i da li je dovoljno da razgovarate sa njih par pa da steknete utisak o celom pokretu imajući u vidu njegovu heterogenost i u pogledu EU?

– Misija EP-a je imala poseban sastanak sa studentima jer su oni nezaobilazni faktor na srpskoj političkoj sceni u ovom trenutku. Imali smo predstavnike dva univerziteta, i to one koje su delegirali plenumi, tako da pretpostavljam da to ukazuje da njihovu internu dinamiku koja još uvek traje.

Ono što je bila naša poruka njima jeste da je za pobedu potreba sinergija svih. Srbija nema luksuz da olako odbacuje pruženu ruku političkih boraca protiv ovog režima samo zato što pripadaju političkim strankama. Krvava košulja Borka Stefanovića, hapšenja članova PSG-a i fizički napadi na članove ZLF-a moraju da budu ulaznica na taj sastanak jer studentska pozicija da se oni sklone posle više od decenije beskompromisne borbe pod izgovorom „da ste nešto mogli do sada biste uradili” već sada može da se primeni i na njih – vaša borba traje godinu i po dana skoro, i može da prođe i godinu još i tako dalje, i gde smo stigli?Zato je važno da sve pro-demokratske snage u Srbiji – studenti i akademska zajednica, proevropske političke stranke i civilno društvo sednu zajedno kako bi napravili društveni konsenzus o tome gde Srbija treba da ide – i pre i posle izbora, kada god oni bili.

* Šta je za vas ključno u uspostavljanju fer uslova za izbore i mislite li da do kraja godine (za kad izbore Vučić najavljuje) ima vremena da se to ispuni? Kakav će biti stav Evropksog parlamenta ako fer uslova ne bude?

– Mislim da je to već pobrojano nekoliko puta u OSCE-ODIHR izveštajima i da je to srž onoga što treba ispuniti kako bismo imali koliko-toliko slobodne i fer izbore. Pre svega, birački spisak i REM – to je sveto pismo kako bismo mogli da govorimo o nekim preduslovima za izbore.

* Imate li utisak da predsednica Evropske komisije, predsednik Saveta i pojedine zemlje članice imaju više razumevanja za Vučića i njegov način vladavine i zašto je to tako, odnosno koliko doprinosi jačanju utiska da je Vučić u EU poštovan?

– Uvek samo i isključivo treba pratiti konkretna dela – u ovom slučaju novac. Poslednja tranša Plana rasta – ni polovina prve rate nije isplaćena. Poslednja vest – projekti iz IPA-e idu za Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Makedoniju, ali Srbije nema na listi. To dovoljno govori gde smo u odnosima između EU i Srbije, sve drugo je folklor i ceremonija.

* Vučić kaže da će eventualni mirovni sporazum Ukrajine i Rusije podrazumevati ulazak Ukrajien u EU 1. januara 2027. te da će zbog toga biti prekršene mnoge procedure u Uniji koje se odnose na proširenje, i da se tu otvaraju mogućnosti za Srbiju. Možete li zamisliti scenario u kojem će zemlje članice EU koje će se eventualno protiviti prijemu nespremne Ukrajine, tražiti i prijem Srbije i ostalih zemalja kandidata?

– Tu moram da se složim sa predsednikom. Situacija u svetu zahteva od Evrope brže i agilnije delovanje. Pravila o proširenju koja imamo već 40 godina ne mogu da se primenju kao crveno slovo ako svet oko vas gori i menja se na dnevnom nivou. Ali, da budem odmah jasan – to ne znači da ćemo odmah dići rampu za sve – kako što se tiče punopravnog članstva, tako i broja država koje mogu da uđu. Dakle, Srbija ako želi da bude deo ovog paketa, mora ozbiljno da shvati stvari i koliko sutra isporuči ključne reforme i otkoči institucionalne procese. Vi ne možete da šibicarite oko izbora za Savet REM-a ili Visokog Saveta Tužilaštva, ili pak da imate još uvek nezavršene lokalne izbore u Zaječaru, a da mislite da se to ovde ne vidi i da zbog geopolitike Srbija mora da bude deo paketa za proširenje. Ne, ne mora. Mi bismo svakako želeli da se to desi ali u ovom trenutku to zavisi od vlasti u Srbiji – da li će konačno okrenuti evropski list ili će i dalje prepisivati isti recept skoro 40 godina koji Srbiju drži u mestu i vuče u izolaciju.