Izbori najviše utiču na sever

Zasigurno će biti izdvajanja budžetskih sredstava za opštine i razvojne pomoći koje će obezbediti međunarodne organizacije i agencije, kaže u razgovoru za Danas Florijan Ćehaja, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije iz Prištine.

Ćehaja ističe da se posle izbora 2009. poboljšanja mogu uočiti u opštinama u centralnom delu Kosova koje su pretežno naseljene Srbima, ali da jučerašnje opštinsko glasanje neće imati veći uticaj na opštine u kojima su Albanci većinsko stanovništvo.

Kako ocenjujete sprovođenje Briselskog sporazuma i opštu situaciju na Kosovu?

– Uopšteno govoreći, mora se priznati da su briselski dogovori doveli do novog razvoja situacije kojim su poboljšani odnosi Prištine i Beograda. Postoji nekoliko dogovora koji su direktno uticali na živote građana. Dogovor o slobodi kretanja svakako je jedan od njih. Ali, ima drugih dogovora koji su izazvali konfuziju i koji se ne primenjuju. Najistaknutiji je onaj koji se odnosi na predstavljanje Kosova u regionalnim inicijativama, što i dalje ostaje izazov. Obe strane se snažno opiru njegovoj primeni. Takođe, postoje brojne neizvesnosti u vezi sa raspuštanjem paralelnih struktura koje deluju na severu Kosova. Nije jasno koje će institucije, pored MUP, biti raspuštene. Ljudi su zbunjeni kada je reč o sudbini Civilne zaštite, dok se prisustvo obaveštajne službe, bilo da je ona vojna ili civilna, nastavlja na tradicionalan način.

Koja će pitanja biti od naročite važnosti u narednih nekoliko meseci u vezi sa dijalogom u Briselu?

– Najznačajnija pitanja imaju veze sa primenom postojećih dogovora, a oni koji se odnose na sever Kosovo su od ključne važnosti. Na taj način obezbedićemo da se sporazumi ne postižu samo zarad evropske integracije, nego i zbog dobrobiti ljudi. Unapređenje situacije na severu Kosova i jasna budućnost za ljude koji žive u tamošnjim opštinama treba da budu smatrani prioritetom. S kosovske tačke gledišta, važno je da bude vođen dijalog o energetici, vazdušnom prostoru, kao i predstavljanju Kosova u sportskim aktivnostima.

Da li je Kosovo spremno za povlačenje Euleksa?

– Očekuje se da će misija Euleksa biti okončana u junu 2014. U celini gledano, zalaganja za potpuno povlačenje Euleksa ne temelje se na obrazloženjima. Nužno je produžiti mandat Euleksa do 2016, ali samo sa fokusom na pravosuđu. Stoga, Euleks će usmeriti svoje napore na samo jednu dimenziju u kojoj su rezultati potrebniji nego u drugim domenima. Kosovske vlasti nisu u stanju da obrađuju ratne zločine i neke vrste kriminalnih dela. Pored toga, budući da Kosovo nije deo Saveta Evrope, Euleks može da posluži kao privremena instanca na koju će građani moći da računaju kada žele da podnesu žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ipak, Euleks će se potpuno povući u policijskom segmentu i nije neophodno da bude prisutan na carini. Ove dve institucije dobro funkcionišu, pa je prisustvo Euleksa izlišno. Jedini izuzetak može da bude veoma ograničeno učešće pojedinih savetnika iz Euleksa u vezi sa uključivanjem pripadnika srpskog MUP u Policiju Kosova.

„Brojne bezbednosne pretnje“

Koje su najveće bezbednosne pretnje na Kosovu?

– Postoje brojne bezbednosne pretnje za Kosovo i njegove građane. U političkom domenu pretnja ostaje aktuelna situacija na severu Kosova gde organizovana kriminalna grupa sa svojim ograncima na jugu svojim prisustvom narušava javni red i bezbednost. Takođe, izazov koji se odnosi na pridruživanje Kosova međunarodnim organizacijama i njegov odnos sa Srbijom ostaje problem. Nesumnjivo, glavne pretnje odnose se na nedovoljan ekonomski razvoj i visoku stopu nezaposlenosti, što može da predstavlja okidač za nerede. Poslednje, ali ne i najmanje važno, jeste porast broja vehabija koji mogu da utiču na društvo i da, u izvesnoj meri, koriste silu da bi postigli svoje ciljeve.