foto: Vojin Radovanović/DanasPonovno prebrojavanje glasova na vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu otvorilo je sumnje u ozbiljne zloupotrebe unutar samog izbornog procesa. Iako je izborni proces na Kosovu godinama važio za jedan od retkih funkcionalnih segmenata sistema, poslednja dešavanja dovode tu ocenu u pitanje. Prema rečima našeg sagovornika, ovaj slučaj razotkriva duboku institucionalnu krizu i ukazuje na zloupotrebe koje prevazilaze klasične izborne nepravilnosti.
Centralna izborna komisija (CIK) Kosova saopštila je da su ponovo prebrojani glasovi sa vanrednih parlamentarnih izbora na 316 od 914 biračkih mesta, a prema navodima pojedinih analitičara, podaci pokazuju da je bilo “ozbiljnih zloupotreba”.
Proces ponovnog brojanja završen je u 19 opština, sopštio je CIK, a Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta izjavio je da je ponovno prebrojavanje glasova za poslaničke kandidate potvrdilo „ozbiljne zloupotrebe“ u opštinskim centrima za brojanje.
Politički analitičar Iljir Deda zjavio je da, nakon „masovne krađe“ glasova na vanrednim izborima 28. decembra na Kosovu, od „pravne države i vladavine prava“ zavisi da li će komesari koji su brojali glasove „završiti u zatvoru zbog krađe glasova“, ali i oni koji su dali „naredbu za to“.
Glavni tužilac Petrit Krieziu ovlastio je Policiju Kosova da identifikuje odgovorne osobe i obezbedi dokaze, uključujući i njihove potpise, povodom sumnji na manipulaciju glasovima u opštini Prizren na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra prošle godine.
Iako se u fokusu javnosti nalaze pojedinačne nepravilnosti i odgovornosti komesara koji su učestvovali u brojanju glasova, postavlja se pitanje da li je problem mnogo dublji. U trenutku kada Kosovo ulazi u osetljive ustavne i institucionalne rokove, posledice ovih izbora, čini se, mogu biti dugoročne.
Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže za Danas da se tokom poslednjih nekoliko izbornih ciklusa ustalilo mišljenje, koje je delila većina analitičara, da se Kosovo nalazi u ozbiljnoj institucionalnoj i političkoj krizi, ali da neki delovi sistema ipak funkcionišu. Među njima je, kako navodi, do sada bio i izborni proces, koji je uglavnom dobijao pozitivne ocene.
Međutim, on ističe da je ovaj slučaj pokazao da takva procena nije tačna. Prema njegovim rečima, ne radi se samo o manipulacijama kakve postoje i u drugim sredinama, uključujući Srbiju, već i o dodatnim zloupotrebama koje se dešavaju unutar samog izbornog procesa.
– S obzirom na specifičan način obeležavanja kandidata za poslanike unutar pojedinih partija na Kosovu, ovakva aktivnost, imajući u vidu da je reč o visoko tehnološki potpomognutoj akciji, spada u domen sajber kriminala. Takav postupak je morao biti izveden iz samog sistema, od strane nekoga ko ima pristup i ovlašćenja za njegovo upravljanje, naročito ukoliko je reč o licu zaduženom za bezbednost izbornog procesa i sajber bezbednost. Time se otvara pitanje nadležnosti, jer je malo verovatno da je kompletna odgovornost isključivo u rukama vlasti Kosova – objašnjava Janjić, dodajući da je u svakom slučaju, reč o ozbiljnom skandalu.
On kaže da se ovim dodatno produbljuje i pitanje legitimnost izbora, posebno u izbornim jedinicama u kojima su razlike bile minimalne, ističući Prizren koji se u tom kontekstu izdvaja kao najviše pogođena sredina, što je ujedno bila i najslabija tačka aktuelne vlasti. Gubitak glasova se objašnjavao, kako objašnjava naš sagovornik, uticajem glasanja dijaspore, budući da u samom gradu nisu postojali jasni indikatori koji bi ukazivali na drugačiji izborni ishod.
– Ovakvi postupci potvrđuju staru izreku da se vlast menja, ali obrasci ponašanja ostaju isti. Postaje sve očiglednije da je aktuelna vlast po svojim metodama uporediva sa autoritarnim modelima u regionu, spremna da posegne za nedemokratskim sredstvima kako bi zadržala vlast. Ukoliko se ove zloupotrebe dokažu, one će neminovno otvoriti duboku političku raspravu i zaoštriti odnose unutar albanskog političkog spektra – poručuje Janjić.
On podvlači da se problem dodatno komplikuje u trenutku kada dolazi do ustavnih i institucionalnih rokova. U društvima sa ozbiljnim institucionalnim poremećajima, poštovanje rokova postaje neizvesno, kao i rešavanje pitanja izbora predsednika ili predsednice. Mehanizmi Ustavnog suda ostaju jedini institucionalni okvir za tumačenje takvih situacija, ali se postavlja suštinsko pitanje: ako aktuelni premijer nema jasnu političku većinu, a zloupotrebe dolaze iz struktura vlasti pod njegovim uticajem, gde se nalazi ključna slabost sistema?
Janjić ističe da je reč o dubokoj krizi u kojoj ni opozicija nije pokazala sposobnost da iskoristi ranije, znatno povoljnije okolnosti za promenu vlasti, iako je postojala realna mogućnost formiranja većine uz podršku manjinskih zajednica. Istog razloga će, kako navodi, svaka naredna vlast preuzeti upravljanje zemljom sa ozbiljnim političkim i institucionalnim opterećenjem.
– Ovaj slučaj predstavlja jasan pokazatelj produbljene institucionalne i političke krize, kako na Kosovu, tako i unutar političkih odnosa kosovskih Albanaca. Posebno zabrinjava činjenica da se tom krizom niko sistematski i odgovorno ne bavi, što predstavlja ozbiljnu pretnju za društvenu stabilnost. Ključno pitanje ostaje ko je stvarno nadležan za sajber bezbednost izbornog procesa, da li su to domaće institucije ili međunarodni akteri – navodi.
On navodi se da je poznato da Kosovo neke ključne funkcije, poput kontrole vazdušnog saobraćaja, poverava međunarodnim strukturama. Ukazuje se da bi, ukoliko je i sajber bezbednost izbora u nadležnosti međunarodnih organizacija, to otvorilo dodatna politička i pravna pitanja, naročito ako se takve aktivnosti sprovode izvan jasno definisanog mandata.
Sa druge strane, ističe se da bi, ukoliko su ulogu imali samo savetodavni mehanizmi, poput nekadašnjeg EULEX-a, to jasno ukazivalo na činjenicu da bezbednosni sistem nije postavljen na adekvatan način.
– Ukoliko ne postoji jasno definisana odgovornost za sajber bezbednost državnih institucija, uključujući izborne organe, opravdano je pretpostaviti da je zaštita civilnog sektora još slabija. To predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik i otvara prostor za spoljne uticaje, zloupotrebe i narušavanje poverenja građana Kosova i šireg regiona u demokratske procese – zaključuje Dušan Janjić.
Ponovno brojanje glasova za poslaničke kandidate na svim biračkim mestima, kako se očekuje, trajaće dve nedelje. Bliži se i rok za izbor novog predsednika Kosova, koji bira parlament, a rok je 4. mart. Aktuelna predsednica Vjosa Osmani izjavila je da će se kandidovati za novi mandat, a mediji spekulišu da premijer u tehničkom mandatu i vođa Samoopredeljenja Aljbin Kurti ima svog kandidata za ovu dužnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
