Još jedan prst u oko režima Evropi: Potez Ane Brnabić je diplomatski skandal, Brisel će razumeti poruku

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da se neće sastati sa članovima misije Evropskog parlamenta, koji bi trebalo da dođu u Srbiju od 22. do 24. januara, jer je tada u radnoj poseti u Estoniji.

O mogućnosti dolaska posmatračke misije Evropskog parlamenta u Srbiju saznalo se u oktobru, kada je EP usvojio rezoluciju o Srbiji u kojoj se osuđuju polarizacija društva i državna represija, te zahteva otvorena istraga tragedije u Novom Sadu, kao i hitno upućivanje informativne misije EU u našu zemlju.

U Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji, usvojenoj krajem oktobra, poslanici EP izrazili su podršku brzom upućivanju ad hok misije EU za utvrđivanje činjenica u Srbiju, uz učešće Evropskog parlamenta. Cilj misije bio bi da se na licu mesta sagleda stanje demokratije, aktuelni protesti, kao i navodi o napadima na demonstrante i represiji koja je, prema oceni EP, usmerena na studente, akademsku zajednicu, prosvetne radnike i zaposlene u javnom sektoru.

Reč je o misiji koju će činiti visokorangirani poslanici Evropskog parlamenta, pre svega članovi Odbora za spoljne poslove. Prema preliminarnom dogovoru, najveće političke grupe u EP – Evropska narodna partija i Socijalisti i demokrate – delegiraće po nekoliko svojih predstavnika, dok će ostale poslaničke grupe imati po jednog člana u sastavu misije.

Predstavnici opozicije ističu da odluka predsednice Skupštine da se ne sastane sa misijom Evropskog parlamenta pokazuje neozbiljnost i izbegavanje dijaloga s EU, dok stručnjaci naglašavaju institucionalni i politički značaj takvog poteza, dok političari iz opozicije ističu njegov diplomatski i strateški efekat, ukazujući na neodgovornost vlasti i izolaciju Srbije.

Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana (PSG), ocenjuje da je reč o izuzetno neodgovornom potezu, kojim režim pokazuje da nikada nije prerastao nivo običnog politikanstva, a da Srbija, prema njegovim rečima, ni danas nema ozbiljne državničke figure na svom čelu.

Grbović dodaje da je i samoj vlasti jasno da joj se manevarski prostor sve više sužava, te da ovakvi potezi predstavljaju nesrećan pokušaj da se domaćoj javnosti pošalje poruka snage i navodne nezavisnosti, umesto stvarnog stanja usamljenosti i izolovanosti. Prema njegovim rečima, izbegavanje suočavanja sa problemima neće dovesti do njihovog nestanka niti će ih umanjiti, već će ih, naprotiv, dodatno produbiti.

– Mi ćemo svakako biti tu i dočekaćemo dolazak delegacije , i to one delegacije u kojoj neće biti samo naši istomišljenici, ali je važno da neko sačuva dostojanstvo naše zemlje i da pokaže da je Evropa dobrodošla u Srbiju i da je nama prirodno mesto upravo u Evropi – kaže za Danas lider PSG.

Kopredsednik Zeeleno-levog frona Radomir Lazović ocenjuje da je odluka Ane Brnabić da otputuje u Estoniju i da se ne sastane sa predstavnicima Evropskog parlamenta apsolutno skandalozna.

On ističe da je ona predsednica Narodne skupštine i da bi, po samoj funkciji koju obavlja, morala da primi članove specijalne parlamentarne misije Evropske unije, koja u Srbiju dolazi kako bi se dodatno upoznala sa nivoom represije, korupcije i urušavanja demokratskih standarda u zemlji.

– Isto tako Vučić nije smeo da ode u Brisel na Samit EU-Zapadni Balkan zato što je i on znao da ga čeka jasna i oštra osuda. Uostalom i u Rezoluciji Evropskog parlamenta i u izveštaju Evropske komisije o Srbiji, jasno se navodi da je naprednjačka vlast odgovorna za probleme koji se detaljno navode u ovim dokumentima – navodi.

Lazović ističe da izbegavanje pitanja i suočavanja sa argumentima i činjenicama od strane državnog vrha, odnosno onih koji snose najveću odgovornost za stanje u Srbiji, pokazuje da vlast nema stvarne odgovore. Prema njegovim rečima, takvo ponašanje predstavlja bežanje i skrivanje, ali i svojevrstan diplomatski skandal.

On dodaje da je promena odnosa Evropske unije prema, kako navodi, kriminalnom režimu u Srbiji, uključujući i one aktere koji su donedavno bili politički zaštitnici Aleksandra Vučića, veliki uspeh opozicionih partija.

Lazović naglašava da su opozicione stranke iskoristile svoje članstvo u velikim evropskim političkim grupacijama kako bi najpre uticale na Evropski parlament, a potom i na Evropsku komisiju, odnosno izvršnu vlast Evropske unije.

– Tako smo dobili dve rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji koje su detaljno opisale brutalno uništavanje demokratije, vladavine prava, slobode medija, urušavanja institucija i sveopšte razaranje društva u Srbiji. Zatim i najoštriji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, a očekujemo i specijalnu misiju. Nastavićemo delovanje na međunarodnom planu sa novim konkretnim merama. Srbiji je mesto u EU, a ako smenimo vlasti i dobijemo proevropsku vladu, smatram da bi mogli da postanemo članovi do 2032. godine – zaključuje.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, ocenjuje da izjava predsednice Skupštine, prema kojoj nema vremena da se sastane sa misijom Evropskog parlamenta zbog „radne posete Estoniji“, nije samo diplomatski neozbiljna, već i duboko politički problematična. On naglašava da Evropski parlament nije nevladina organizacija niti protokolarna obaveza koja se može zanemariti ili preskočiti kada to politički ne odgovara.

– Reč je o instituciji koja ima direktan uticaj na evropski put Srbije, uključujući pitanja izbora, vladavine prava i demokratskih standarda. Odbijanje sastanka, bez ikakvog pokušaja da se pronađe alternativni termin, jasno poručuje da vlast u Srbiji dijalog sa evropskim institucijama ne doživljava kao obavezu, već kao smetnju – objašnjava naš sagovornik.

Beširi dodaje da je još problematičnije to što se takva odluka predstavlja kao tehničko pitanje rasporeda, iako je, prema njegovim rečima, reč o jasnom političkom stavu.

On ukazuje da činjenica da predsednica Skupštine ne nalazi vremena za susret sa misijom Evropskog parlamenta, a istovremeno ga nalazi za gotovo sve druge aktivnosti, jasno govori o hijerarhiji prioriteta aktuelne vlasti. Prema njegovoj oceni, evropske integracije se u javnosti koriste kao politički slogan, dok se u praksi sistematski potcenjuju institucije i akteri koji imaju mandat da procenjuju stanje demokratije u Srbiji.

– To nije slučajnost, već kontinuitet politike izbegavanja odgovornosti, u kojoj se evropski partneri poštuju samo onda kada ćute – napominje Beširi.

On ističe da se sve to dešava neposredno nakon najnegativnijeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, u kojem su slobode građana, akademske zajednice i medija ocenjene kao najlošije od početka pregovaračkog procesa. Beširi posebno naglašava da je alarmantna ocena prema kojoj su izborni uslovi označeni kao ozbiljno ugroženi, po prvi put još od demokratskih promena i pada režima Slobodana Miloševića.

– U tom kontekstu, odbijanje sastanka sa evropskom parlamentarnom misijom ne deluje kao slučajan propust, već kao svesno zatvaranje vrata kritici i dodatni dokaz da se vlast u Srbiji sve manje pretvara da joj je do evropskih vrednosti uopšte stalo što smo mi u Srbiji odavno znali, a sada će i veći deo Evrope razumeti – zaključuje.

U Briselu će se ovakav potez tumačiti kao jedna u nizu loših političkih poruka

Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji ocenjuje da u ovom slučaju nije reč samo o logističkom pitanju, već o pokušaju da se poseta Evropskog parlamenta prikaže kao nelegitimna i neprijateljska. Prema njenoj oceni, teza „nismo konsultovani, zato nećemo da se vidimo“ funkcioniše kao relativizacija, pa čak i delegitimizacija same posete, ali pre svega predstavlja izbegavanje njenog sadržaja. Ona dodaje da ovakvo postupanje sigurno ne doprinosi zaštiti institucionalnog dostojanstva, što bi, kako ističe, trebalo da bude obaveza zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

– Posebno je problematično korišćenje narativa koji podiže tenzije, skreće pažnju sa tema nepoštovanja vladavine prava i urušavanja demokratskih standarda i šalje signal da vlast nije spremna da razgovara o neprijatnim nalazima, koji su već ranije potvrđeni u zvaničnim izveštajima Evropske komisije i Evropskog parlamenta, već da ih unapred proglasi političkim napadom – objašnjava.

Đurica navodi da bi institucionalno odgovoran pristup podrazumevao potvrdu spremnosti na razgovor, ponuđene sastanke u okviru dostupnog vremena i delegiranje relevantnih funkcionera i institucija, kao i tretiranje posete kao prilike da se pokažu transparentnost i ozbiljnost institucija.

Prema njenoj oceni, sadašnji postupak stvara utisak da institucije u Srbiji nemaju odgovore ni na dosadašnje negativne nalaze evropskih izveštaja, ni na misiju evroparlamentaraca koja dolazi da te nalaze proveri na terenu, a još manje pokazuju spremnost da se preduzmu mere za kontrolu nastale štete. U tom kontekstu, izgovor o putu u Estoniju ostaje sekundaran u odnosu na ključnu poruku, koja je, kako ističe, da se dijalog sa Evropskom unijom prihvata samo kada je komforan, dok se odbija kada je usmeren na utvrđivanje činjenica i kritičku procenu.

– U Briselu će se ovakav potez tumačiti kao jedna u nizu loših političkih poruka. Takva poruka će se samo uklopiti u već formiran narativ o institucionalnoj defanzivi Srbije i dodatno otežavati bilo kakav pokušaj deblokade procesa evropskih integracija – zaključuje naša sagovornica.