Još koliko dugo Vučić može da balansira između Brisela i Moskve?

– Kada čitam sve ove intervjue predsednika Srbije, pitam se da li tamo zaista postoji jedan predsednik Vučić. Jer se stiče utisak kao da te intervjue daju različiti ljudi. Jedne intervjue, jedne izjave čujemo kada se on nalazi u Moskvi, a druge izjave čujemo kada daje intervjue sa drugih geografskih tačaka. I ja sada govorim samo o javnoj sferi. Ne znam, možda su mediji nešto izvrnuli, ali onda bi trebalo da postoji neko pojašnjenje od nadležne pres-službe, pres-službe predsednika Srbije, koja bi trebalo da razjasni da li je sve ispravno citirano u ovom intervjuu – rekla je Zaharova.

Zaharova je rekla da su od rukovodstva Srbije više puta dobili obećanja da je izvoz srpske municije bio pod strogom kontrolom i da ta municija neće biti isporučena Ukrajini, podsetivši da su ti vojnici pripadali Oružanim snagama koje su više puta priskakale u pomoć srpskom narodu.

Vučić je rekao da je mogao da odgovori na, kako je naveo, nepristojnu izjavu portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova, ali da to neće učiniti. Istakao je da je namerno sačekao dan i po pre nego što je reagovao, jer kao predsednik mora da bude uzdržan i da ne reaguje impulsivno.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da je iznenađeno izjavama Marije Zaharove, podsećajući da to nije prvi put da koristi retoriku koja ne odražava dobre odnose između dve zemlje. Državna sekretarka Nevena Jovanović istakla je da Srbija ne isporučuje oružje stranama u sukobu, da je suverena i nezavisna država koja odluke donosi u skladu sa sopstvenim interesima, te dodala da Beograd od prijateljskih država očekuje da to poštuju.

Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja Rusiji nije uvela sankcije posle početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, što je Srbiji EU zamerala u više navrata navodeći da je napredak na putu evrointegracija direktno zavistan od usklađivanja spoljne i bezbednosne politike zemalja kandidata sa Unijom.

Naši sagovornici smatraju da odnosi Srbije i Rusije više nisu zasnovani na iskrenom savezništvu, već na interesima i pritiscima, dodajući da Moskva koristi svoj uticaj kako bi ostvarila sopstvene ciljeve, dok Beograd pokušava da balansira između Istoka i Zapada, sve teže održavajući privid ravnoteže.

Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ocenjuje da Rusija, kao najpopularnija strana država među građanima Srbije, koristi tu popularnost za ostvarivanje svojih spoljnopolitičkih ciljeva, bilo da pohvalama podržava vlast, bilo da je kritikama pritiska i time šalje poruku da očekuje ustupke, poput onih u oblasti energetike ili izvoza oružja ka Ukrajini.

On dodaje da su odnosi sa Evropskom unijom složeniji, jer kritike iz Brisela obično znače da se od Srbije očekuju promene kursa ili sprovođenje vidljivih reformi.

– Ukoliko vlast uspe da sprovede deo reformi i napravi pojedine otklone od Rusije, te time pokaže da strelica na grafiku ide ponovo ka gore, a ne ka dole, raspoloženje može da se promeni. Tako da ne bih rekao da je došlo do gubljenja podrške koliko obe strane žele neke ustupke za sebe i nisu zadovoljne trenutnim statusom u srpskoj spoljnoj politici – objašnjava.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, ocenjuje da odnosi Beograda i Moskve nisu iskreni ni idilični, iako ih vlast u Srbiji tako prikazuje. On ističe da se već godinama ponavljaju situacije u kojima Rusija ponižava predsednika Vučića, od višesatnog čekanja u hodniku Kremlja, preko neprijatnih scena tokom poseta Moskvi, do afere „ruski špijun u Beogradu“, koja pokazuje da Moskva vodi paralelnu politiku i prema saveznicima, poručujući da je Beograd u tim odnosima “više scenografija nego ravnopravan partner”.

– Zaharova je u tom lancu samo glasnogovornica Kremlja, čija je uloga da predsednika Srbije disciplinuje i javno podseti na granice dozvoljenog ponašanja. Njen jezik je često brutalno otvoren i namerno ponižavajući, setimo se kada je Vučića uporedila s likom Šeron Stoun iz filma Niske strasti, nazivajući ga prostitutkom. To nije lapsus, već osmišljena poruka: Vučić je koristan dok poslušno balansira u korist Moskve, ali kad pretera u približavanju Zapadu, sledi šamar iz nižeg ešalona kako bi se izbeglo da Putin uopšte mora da reaguje -n objašnjava naš sagovornik.

Beširi ocenjuje da izjava Zaharove o oružju koje bi moglo da ugrozi ruske vojnike spada u obrazac pritisaka koje Moskva koristi prema Beogradu. Navodi da je to signal da Rusija više ne veruje da Vučić u potpunosti kontroliše izvoz oružja, ali i poruka da nacionalizacija NIS-a ili približavanje Evropskoj uniji nisu potezi koje Kremlj posmatra ravnodušno. On dodaje da se odnosi Srbije i Rusije zasnivaju na transakcijama

– U tom kontekstu, sadašnji ton iz Moskve nije slučajan ni prolazan. On je podsetnik da Srbija, u očima Kremlja, nije saveznik nego gubernija čija se lojalnost meri poslušnošću. Zaharova je samo instrument, a poruka glasi da Vučićev prostor za manevrisanje rapidno nestaje. Uz negativan izveštaj Evropske komisije i sve otvorenije kritike iz Brisela, on ostaje u središtu pritisaka sa obe strane, bez ijednog iskrenog partnera. Kada sve strane počnu da te tretiraju kao potrošnu figuru, pitanje više nije da li ćeš ostati bez saveznika, nego koliko dugo možeš opstati u vakuumu koji si sam stvorio – zaključuje Beširi.

Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta smatra da su se odnosi između Moskve i Beograda pogoršali pre svega zbog pitanja energetike. On navodi da je Rusija ove godine više puta odlagala produženje ugovora o uvozu gasa kako bi iznudila dodatne ustupke od Srbije, dok je istovremeno odbijala da konstruktivno učestvuje u pregovorima o budućnosti NIS-a, čime su odnosi dve zemlje dodatno zakomplikovani.

– Rusiji je očigledno bitno da Srbija prestane da izvozi naoružanje u Ukrajinu, dok joj je manje važno kako Srbija može da preživi zimu bez energenata. Kada vodite takozvanu „bambus“ spoljnu politiku, iskustvo nalaže da kad jak vetar počne da duva sa jednog pola, vi morate da se savijete ka drugom, ne bi li vaša stabljika opstala – kaže naš sagovornik.

Rašeta dodaje da zbog toga ovih dana vidimo izjave Vlade Srbije kojima poziva EU da kupuje veću količinu srpske municije, kao i pokušaje da se ožive evrointegracije i unaprede odnosi sa SAD.

– Problem postoji kada su ove politike nepopularne ne samo u vašem biračkom telu već nažalost i u širem javnom mnjenju, što dosta otežava potencijalni zapadni pivot – zaključuje.