foto FoNet Ljiljana StojanovićPoslanik u Skupštini Srbije iz Bujanovca Šaip Kamberi, predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD), saopštio je danas da je u skupštinsku proceduru predao Rezoluciju o položaju Albanaca u Preševskoj dolini, kojom predlaže da to pitanje bude deo dijaloga Beograda i Prištine.
Kamberi je naveo u objavi na Fejsbuku da je cilj te rezolucije da Skupština Srbije „prizna i prihvati diskriminatorski stav sa zahtevom da izrazi institucionalnu posvećenost poboljšanju položaja albanske zajednice u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, u skladu sa međunarodnim obavezama i obavezama koje donosi proces integracija u Evropsku uniju i domaće zakonodavstvo”.
Prema Kamberijevim rečima, potreba za tom rezolucijom „proizilazi iz dugogodišnjeg stanja nepoštovanja zahteva i prava Albanaca u ovom regionu, što je dovelo do ozbiljnih posledica po društveni i politički život zajednice”.
“Pošto dosadašnji napori nisu dali obećane rezultate, u Rezoluciji se predlaže da se pitanje položaja Albanaca u Preševskoj dolini uključi u dijalog između Kosova i Srbije, kao deo napora za održivi mir”, naveo je Kamberi.
Među naistaknutijim problemima, Kamberi je naveo “praksu proizvoljnog pasivizovanja adresa, nepriznavanje diploma izdatih od strane Republike Kosovo, nedostatak pravedne i proporcionalne zastupljenosti u državnim institucijama, prepreke za službenu upotrebu albanskog jezika i nacionalnih simbola i ekonomska nerazvijenost regiona”.
Kamberi predlogom te rezolucije poziva na: sprovođenje sporazuma potpisanih 2001, 2009. i 2013. godine, prestanak administrativnih praksi proizvoljne pasivacije koje dovode do gubitka građanskih prava, punu primenu zakonskih odredbi koje garantuju jezička i obrazovna prava, institucionalnu i proporcionalnu zastupljenost Albanaca u državnim i javnim institucijama, pokretanje postupaka za kažnjavanje svih koji koriste govor mržnje protiv Albanaca i stvaranje razvojnih fondova uz državnu i međunarodnu podršku.
Rezolucija poziva i na formiranje parlamentarnog tela, uz učešće OEBS-a, civilnog sektora i albanskih predstavnika, koje će imati zadatak da istraži sve slučajeve pasivacije kao mere koja menja etničku strukturu ovih opština, naveo je Kamberi.
Kamberi je ocenio da bi usvajanje te rezolucije „poslužilo kao znak političke volje da se reše dugogodišnji izazovi i da se obezbedi jednakost za sve građane, bez obzira na etničku pripadnost – što je preduslov za demokratski razvoj i napredak ka evropskim integracijama”.
Kamberi je zahvalio poslanicima SDA-Sandžak Ahmedinu Škrijelu i Mineli Kalender na podršci koju su pružili toj rezoluciji kako bi ušla u parlamentarnu proceduru.
Nedugo posle ove objave Kamberi je na Fejsbuku objavio i odgovor evropske komesarke za proširenje Marte Kos na pismo koje joj je uputio.
Kamberi je u objavi citirao deo pisma Marte Kos, i zaključio da Albanci iz Preševske doline dobijaju sve više pažnje u briselskim institucijama.
„Uveravam vas da Komisija pažljivo prati tretman lica pripadnika nacionalnih manjina, uključujući i situaciju albanske zajednice u Srbiji, takođe u kontekstu obaveza koje Srbija preuzima u okviru pregovora o članstvu u EU. Po poglavlju 23 „Sudska i temeljna prava“ pregovora o članstvu, Srbija je dužna da sprovede svoj pravni okvir za prava lica pripadnika manjina u skladu sa međunarodnim i evropskim
Što se tiče specifičnog pitanja „pasivizacije“ adresa, naglasili smo u našem izveštaju Paketa proširenja za 2024. godinu za Srbiju potrebu da vlasti bolje objasne javnosti kako se sprovodi provera statusa boravišta, što rezultira „pasivizacijom“ nekih adresa i Srbija je posebno ciljana“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
